"Болоња” промашај и у Немачкој?

март 15, 2015

Mобилност студената није повећана, није смањен проценат оних који напуштају студије, академци незадовољни због недавно уведених школарина…

Шетња кроз немачке факултете и разговор са њиховим професорима и студентима открива запањујуће сличности са било којим нашим универзитетским центром: студентски протести због школарина, противљење Болоњском процесу, учи се много тога што никада неће бити потребно у животу…

По многима, Болоња није остварила ни један зацртан циљ, мобилност студената није повећана, нити је смањен проценат оних који напуштају студије. Немачки универзитети не признају аутоматски бодове освојене на другим универзитетима, али зато раширених руку дочекују наше студенте. Кажу, из Србије не долазе просечни.

Према последњим подацима, у Немачкој студира око 2,2 милиона студената, од којих су 245.000 странци. Највише их је из Европе, чак 87 одсто, али гледано по земљама, на првом месту је убедљиво Кина са 23.000 академаца. На листи првих 15 најбројнијих земаља нема Србије, из Америке рецимо долази 3.378 студената, а незванични подаци показују да наших академаца ипак има око 3.000.

Према подацима Централног савета Срба у Немачкој, овде студира 1.000 студената који су дошли на студије из Србије, али има и 2.000 студената са српским пасошем али који су одрасли и школовали се у Немачкој. Бројка српских студената са немачким држављанством није позната, јер они не могу да се евидентирају.

Занимљиво је да свака од 16 држава има своје посебне законе и смернице у образовању, али се сви придржавају основних правила Болоњског процеса.

На већини државних факултета нема школарине, плаћају се обично карта за превоз, чланство у студентској организацији и административна такса, а на појединим се по семестру ипак издваја по 500 евра.

Др Тања Вагенсон са Универзитета у Регенсбургу, која је на челу Баварског академског центра за централну, источну и југоисточну Европу каже да су наши студенти веома цењени, да поседују широко знање из претходног школовања и да им се радо додељују стипендије.

На универзитету на којем она предаје политичке науке и словенске језике, има осам одсто страних студената, од којих је највећи број, око 40 процената из централне и источне Европе.

– Из Србије не долазе просечни студенти и волели би да их имамо и више. Они имају јако добро основно образовање, иако немају велико практично искуство и врло су добро прихваћени на немачким универзитетима. Оно што ми се допада јесте што ваши студенти имају културу дијалога у поређену са руским или украјинским академцима – каже др Вагенсон која ради са студентима из 12 земаља и неколико пута је била и у Србији.

На питање каква је ситуација што се тиче Болоњског процеса, јер и овде студенти демонстрирају, она одговара да на факултетима и даље има много техничких проблема, студенти дођу мислећи да је све регулисано, а онда открију да није све јасно и да их Болоња на неки начин спутава у професионалном развоју.

– Овде рецимо није скупо студирати, али студенти нису задовољни, јер до пре неколико година није било школарине. Разумем зашто су студенти незадовољни, много се учи, немају простора за неке друге активности. На пример, студенти уопште немају могућност да студирају на другим универзитетима у Европи, једноставно немају времена да оду – прича ова професорка.

Максим Гацков је из Русије, има 31 годину и док завршава докторске студије из социологије, предаје и студентима из Србије. Каже да их буде око тридесетак сваке године.

– Болоња се критикује и у Русији, касно смо почели и нисмо се добро реформисали. Оно што је ипак позитивно у свему јесте што ми је омогућено да дођем у Немачку на студије.

Овде су, по његовим речима професори врло угледни, добро плаћени, али је велика замерка што постоји огроман јаз између њих и студената, јер се више баве истраживањима која доносе награде и медијску пажњу, него предавањима и контактима са обичним студентима.

– Основни проблем у Немачкој је био како да се повећа број студената на бечелор студијама, али уједно, нисмо желели да велики број њих иде и на мастер, што је многе људе окренуло против Болоње. Основа идеја да приближи људе и створи упоредиве дипломе и занимања је јако добра и неопходна, то је постојало и у средњем веку и ако је тада функционисала та врста слободе у образовању, зашто не би тако било и сада – надовезује Кристијан Бек, који је био део групе која анализира Болоњски процес у Немачкој.

Хана Шварц (22) студира скандинавстику и економију на Хумболт универзитету и каже да не зна много о Болоњском систему, осим што сада сви говоре да не ваља, али да је по њеном мишљењу то ипак добро јер може да студира где код жели.

Маркус Хурник студира у Берлину Факултет политичких наука и каже да Болоња није добро спроведена и зато изазива много отпора.

– Разлике су велике у зависности од тога шта се студира.

Имамо много тога сувишног да учимо што нам никада неће требати у животу, али је добро што сами можемо да креирамо своје студије, бирајући предмете и тако преузимамо одговорност за оно што одаберемо – каже Хајнрих.

Готово 400 универзитета

– У Немачкој постоји 381 универзитет (55 су колеџи за уметност, филм и музику)
– признато је више од 100 приватних универзитета и колеџа, на којима студира само пет одсто академаца
– за живот у Немачкој је неопходно најмање 761 евро месечно, не рачунајући факултетску таксу

 Објављено: 24. октобар 2012.

Извор: www.politika.rs/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама