"Bolonja” promašaj i u Nemačkoj?

15 marta, 2015

Mobilnost studenata nije povećana, nije smanjen procenat onih koji napuštaju studije, akademci nezadovoljni zbog nedavno uvedenih školarina…

Šetnja kroz nemačke fakultete i razgovor sa njihovim profesorima i studentima otkriva zapanjujuće sličnosti sa bilo kojim našim univerzitetskim centrom: studentski protesti zbog školarina, protivljenje Bolonjskom procesu, uči se mnogo toga što nikada neće biti potrebno u životu…

Po mnogima, Bolonja nije ostvarila ni jedan zacrtan cilj, mobilnost studenata nije povećana, niti je smanjen procenat onih koji napuštaju studije. Nemački univerziteti ne priznaju automatski bodove osvojene na drugim univerzitetima, ali zato raširenih ruku dočekuju naše studente. Kažu, iz Srbije ne dolaze prosečni.

Prema poslednjim podacima, u Nemačkoj studira oko 2,2 miliona studenata, od kojih su 245.000 stranci. Najviše ih je iz Evrope, čak 87 odsto, ali gledano po zemljama, na prvom mestu je ubedljivo Kina sa 23.000 akademaca. Na listi prvih 15 najbrojnijih zemalja nema Srbije, iz Amerike recimo dolazi 3.378 studenata, a nezvanični podaci pokazuju da naših akademaca ipak ima oko 3.000.

Prema podacima Centralnog saveta Srba u Nemačkoj, ovde studira 1.000 studenata koji su došli na studije iz Srbije, ali ima i 2.000 studenata sa srpskim pasošem ali koji su odrasli i školovali se u Nemačkoj. Brojka srpskih studenata sa nemačkim državljanstvom nije poznata, jer oni ne mogu da se evidentiraju.

Zanimljivo je da svaka od 16 država ima svoje posebne zakone i smernice u obrazovanju, ali se svi pridržavaju osnovnih pravila Bolonjskog procesa.

Na većini državnih fakulteta nema školarine, plaćaju se obično karta za prevoz, članstvo u studentskoj organizaciji i administrativna taksa, a na pojedinim se po semestru ipak izdvaja po 500 evra.

Dr Tanja Vagenson sa Univerziteta u Regensburgu, koja je na čelu Bavarskog akademskog centra za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu kaže da su naši studenti veoma cenjeni, da poseduju široko znanje iz prethodnog školovanja i da im se rado dodeljuju stipendije.

Na univerzitetu na kojem ona predaje političke nauke i slovenske jezike, ima osam odsto stranih studenata, od kojih je najveći broj, oko 40 procenata iz centralne i istočne Evrope.

– Iz Srbije ne dolaze prosečni studenti i voleli bi da ih imamo i više. Oni imaju jako dobro osnovno obrazovanje, iako nemaju veliko praktično iskustvo i vrlo su dobro prihvaćeni na nemačkim univerzitetima. Ono što mi se dopada jeste što vaši studenti imaju kulturu dijaloga u poređenu sa ruskim ili ukrajinskim akademcima – kaže dr Vagenson koja radi sa studentima iz 12 zemalja i nekoliko puta je bila i u Srbiji.

Na pitanje kakva je situacija što se tiče Bolonjskog procesa, jer i ovde studenti demonstriraju, ona odgovara da na fakultetima i dalje ima mnogo tehničkih problema, studenti dođu misleći da je sve regulisano, a onda otkriju da nije sve jasno i da ih Bolonja na neki način sputava u profesionalnom razvoju.

– Ovde recimo nije skupo studirati, ali studenti nisu zadovoljni, jer do pre nekoliko godina nije bilo školarine. Razumem zašto su studenti nezadovoljni, mnogo se uči, nemaju prostora za neke druge aktivnosti. Na primer, studenti uopšte nemaju mogućnost da studiraju na drugim univerzitetima u Evropi, jednostavno nemaju vremena da odu – priča ova profesorka.

Maksim Gackov je iz Rusije, ima 31 godinu i dok završava doktorske studije iz sociologije, predaje i studentima iz Srbije. Kaže da ih bude oko tridesetak svake godine.

– Bolonja se kritikuje i u Rusiji, kasno smo počeli i nismo se dobro reformisali. Ono što je ipak pozitivno u svemu jeste što mi je omogućeno da dođem u Nemačku na studije.

Ovde su, po njegovim rečima profesori vrlo ugledni, dobro plaćeni, ali je velika zamerka što postoji ogroman jaz između njih i studenata, jer se više bave istraživanjima koja donose nagrade i medijsku pažnju, nego predavanjima i kontaktima sa običnim studentima.

– Osnovni problem u Nemačkoj je bio kako da se poveća broj studenata na bečelor studijama, ali ujedno, nismo želeli da veliki broj njih ide i na master, što je mnoge ljude okrenulo protiv Bolonje. Osnova ideja da približi ljude i stvori uporedive diplome i zanimanja je jako dobra i neophodna, to je postojalo i u srednjem veku i ako je tada funkcionisala ta vrsta slobode u obrazovanju, zašto ne bi tako bilo i sada – nadovezuje Kristijan Bek, koji je bio deo grupe koja analizira Bolonjski proces u Nemačkoj.

Hana Švarc (22) studira skandinavstiku i ekonomiju na Humbolt univerzitetu i kaže da ne zna mnogo o Bolonjskom sistemu, osim što sada svi govore da ne valja, ali da je po njenom mišljenju to ipak dobro jer može da studira gde kod želi.

Markus Hurnik studira u Berlinu Fakultet političkih nauka i kaže da Bolonja nije dobro sprovedena i zato izaziva mnogo otpora.

– Razlike su velike u zavisnosti od toga šta se studira.

Imamo mnogo toga suvišnog da učimo što nam nikada neće trebati u životu, ali je dobro što sami možemo da kreiramo svoje studije, birajući predmete i tako preuzimamo odgovornost za ono što odaberemo – kaže Hajnrih.

Gotovo 400 univerziteta

– U Nemačkoj postoji 381 univerzitet (55 su koledži za umetnost, film i muziku)
– priznato je više od 100 privatnih univerziteta i koledža, na kojima studira samo pet odsto akademaca
– za život u Nemačkoj je neophodno najmanje 761 evro mesečno, ne računajući fakultetsku taksu

 Objavljeno: 24. oktobar 2012.

Izvor: www.politika.rs/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama