Борба за оцене – оправдана или не?

јун 15, 2017

Kрај године је најкритичнији моменат у оцењивању, а притисци на наставнике стижу са свих страна. Просечна оцена у осмом разреду на нивоу Србије је преко четворке, скоро половина ђака остварује одличан успех, а сваки пети ученик има све петице.


Школско оцењивање је једна од најслабијих карика у нашем образовном систему, а аномалије су толико присутне да се у јавности често говори о “култури поклањања оцена”. Kрај школске године је најкритичнији моменат у оцењивању, а притисци на наставнике стижу са свих страна – од ђака, њихових родитеља, директора…Ипак, приметно је да и сами наставници подлежу тој пракси без икаквог ваљаног оправдања, а посебно су болећиви у завршним разредима основне и средње школе. Стога не чуди податак да је просечна оцена у осмом разреду на нивоу Србије преко четворке, да скоро половина ђака остварује одличан успех, а да сваки пети ученик има петице из свих предмета.

Анализа школског успеха неколико претходних генерација осмака показује и да се мањи број налази непосредно испод границе врлодоброг и одличног успеха (просек 3,30 и 3,40 односно 4,30 и 4,40). С друге стране, значајно већи број ученика остварује просечан успех 3,50 и 4,50, што упућује на закључак да постоји тенденција наставника да незаслужено награђују ученике, не би ли „прешли“ у вишу категорију успеха. На тај начин, ученици који би по објективним мерилима требало да имају добар, односно, врло добар општи успех, постају врло добри, односно одлични.

Иако се теза о масовном поклањању оцена најчешће везује за вуковце, Ранко Хрњаз, генерални секретар Синдиката радника у просвети Србије, каже за Школски портал да је много већи проблем незаслужено давање прелазних оцена. Он истиче да је најизраженији притисак преко “економске моћи” који врше утицајни родитељи, а који су често и донатори одређених школа, јер многе образовне установе немају новац за грејање, санитарије…Указује и да школе нису поштеђене ни притисака локалних политичких моћника, те да у таквим ситуацијама наставницима проради савест, јер “ако су већ принуђени да онима који нису заслужили дају више оцене, питају се како да неком другом да дају слабију”.

Он подсећа да је у првобитној верзији нацрта Закона о основама система образовања и васпитања било предвиђено да је за ученике који на крају школске године имају недовољну оцену из највише два предмета, школа дужна да организује продужену наставу од 10 до 25 часова, како би се таквим ђацима помогло да добију прелазне оцене. Хрњаз истиче да би такво решење дестимулисало децу која вредно уче током целе године, а наставници који поштено раде свој посао практично би били кажњени. Саговорник Школског портала каже да је мањи проблем поправљање четворки на петице, иако се слаже са оценом да је таква пракса довела до инфлације вуковаца и девалвирала Вукову диплому.

А борба за све петице у ђачкој књижици почиње још од првог разреда основне школе, наставља се у петом, јер се деци на крају поклони једна до две оцене, па тако редом до осмог разреда, када су наставници најболећивији.

Мерица Буј Бјелогрлић, директорка ОШ “Олга Петров” потврђује да су у свим школама наставници толерантнији и попустљивији према осмацима “јер се уписују у средњу школу и нико не жели да деци квари успех”.

– Логично је да неко ко деци предаје четири године буде болећив на крају осмог разреда, такво смо друштво. Мислим да није ништа страшно, нити лоше ако наставник детету које је између четворке и петице закључи вишу оцену. Дете није сушта аритметичка средина, наставник прати током целе школске године његов рад и ако се ученик трудио и био вредан сигурно ће му мало прогледати кроз прсте – каже Буј Бјелогрлић.

Према Правилнику о оцењивању, закључну оцену на предлог предметног наставника утврђује одељенско веће. Оно има право и да је “прекроји”, односно да не прихвати мишљење наставника и да нову оцену утврди гласањем. У многим школама примењују правило да одељенско веће може ученику током школовања једном да поправи једну оцену, и то се најчешће ради да би се “намакле” петице. По тој логици, сваки ученик би, без обзира на успех, требало да има право да му се једном поклони оцена. Међутим, невоља је што се такав поступак за истог ученика понавља и по неколико пута.

Овог проблема су били свесни и у Министарству просвете, па су управо због жалби наставника и њиховог инсистирања да се спречи поклањање оцена наодељенском већу, у правилник о оцењивању увели обавезу да се сваки такав предлог мора детаљно образложити. Нажалост, школска пракса сведочи да је ова обавеза често мртво слово на папиру.

– Ако је ученик из неког предмета током целе године имао четворку, наставник не би смео да му закључи петицу. Међутим, ако је просек оцена рецимо 4,25 онда има основа да се таквом детету закључи петица. Нисам особа која врши притисак на наставнике и трудим се да објасним родитељима да поклоњена оцена не значи ништа. Противник сам “штанцовања” вуковаца, у нашој школи од 90 ученика, само су двоје носиоци Вукове диплома – каже Мерица Буј Бјелогрлић.

Она потврђује да су наставници физичког, музичког и ликовног под највећим притиском да свим ученицима дају петице, што, како каже, не би требало да буде.

Горан Петровић, наставник физичког и председник Удружења педагога физичке културе Београда, истиче да га колеге из школа масовно зову и питају како да се одбране од притисака, али да он нема одговор. Петровић каже да су наставници физичког, музичког и ликовног “на удару” родитеља, директора, али и других колега, јер је у нашем друштву присутно опште мишљење да сва деца из поменутих предмета треба да имају петице. Таквом ставу “ветар у леђа” даје и члан Правилника о оцењивању који каже да се “оцењивање из физичког, изабраног спорта, ликовног и музичког обавља полазећи од ученикових способности, степена спретности и умешности”, те да се “уколико ученик нема развијене посебне способности, приликом оцењивања узима у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна постигнућа, могућности и ангажовање ученика у наставном процесу”.

– Ако дете није моторички вешто, али има правилан однос према раду, носи белу мајицу и редовно је на часовима, наравно да га треба наградити, али далеко од тога да сви ученици треба да имају петице из физичког. Многе колеге трпе вишеструке притиске због чега иду линијом мањег отпора. Ниједан родитељ се не интересује како његово дете напредује у овом предмету, али кад добије четворку долазе да питају због чега. Има деце која су током целе школске године ослобођена физичког васпитања, али на крају школске године очекују петицу и то из два предмета – физичког и изабраног спорта, и тако подижу просек – указује Петровић за Школски портал, напомињући да су наставници физичког задовољни што ће према новом наставном плану и програму за пети разред постојати једна оцена из физичког васпитања и обавезних физичких активности.

Своје виђење квалитета оцењивања у основној школи дали су и стручњаци Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, који годинама уназад анализирају резултате са завршног испита. А та анализа показује да оцене често нису у корелацији са знањем које ђаци покажу на малој матури, да су критеријуми оцењивања по школама прилично варијабилни, те да су многи наставници необјективни и попустљиви. Посебно забрињава податак да је сваки седми основац у Србији вуковац, док на завршном испиту неки од њих не успевају да достигну ни републички просек. Стручњаци Завода указују да велики број одличних оцена доприноси томе да ученици упишу жељену средњу школу, али и да се створи слика о квалитетном раду наставника која се добрим делом заснива на успеху и постигнућу његових ђака. Попустљиво понашање наставника се објашњава притисцима које трпе од родитеља, ученика и колега, као и потребом да буду добро вредновани кроз успех својих ђака.

Весна Стаменић

Извор: skolskiportal.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


3 коментара на "Борба за оцене – оправдана или не?

  1. Majka каже:

    Mogu da polemišem samo o odeljenju koje pohađa moj sin.To je jedno veoma specifično odeljenje, drugarstvo im nije jača strana računam leći će sve na svoje do osmog razreda na dobrom smo putu, ostalo je još malo da očistimo žito od kukolja i biće to u redu. Oni su veoma inteligentni, vispremni , vredni, radni, takmičarski orjentisano , imamo puno učesnika u raznim školskim takmičenjima iz različitih predmeta i nagrada, ima puno sportista uspešnih pa čak i talentovanih mladih muzičara sa osvojenim međunarodnim nagradama, tu se svi bore do poslednjeg atoma snage za što bolji uspeh.Najbolji su u generaciji , neka tako i ostane.Ni jedan nastavnik nije ni jednom detetu poklonio ocenu.Dobro su se namučili.I naučili da moraju raditi u kontinuitetu , pomagati jedni drugima.Da bi opstali.Ponosna sam na njih.
    Ne navodim školu ,grad, razred…nisu svi nastavnici isti i nisu sva deca ista.Tako da me ovakvi teskstovi pomalo naljute.Volela bih da se pobrinu o izostancima isplaniranim opravdanim ili ne koja deca realizuju uz pomoć, odobrenje i kalkulaciju sa svojim roditeljima.
    O čuvanju ocena.Ne ulazim u to.Ima toga u svim školama.Postavljam vam jedno pitanje :
    ” Da li smo svi mi koji decu redovno šaljemo na sve
    najavljene kontrolne i pismene zadatke, čak i ako su bolesni… ludi i blesavi ili nešto treće? Obratite pažnju na to .Napišite molim vas jedan članak o ovakvoj problematici.

  2. Natasa каже:

    STRASNO😣Jeziva degradacija i uglavnom se konstatuje dijagnoza a boleset se siri ko kuga …pa jos kao slag i poklon za sve ponizavajuce lagana mala matura.

  3. Zoran Životić каже:

    Način vrednovanja znanja i sposobnosti učenika u obliku brojeva veoma šturo govore o onome što ocenjuju. Nastavnici i profesori takođe nemaju ujednačene kriterijume za ocenjivanje, a kriterijumi su subjektivni.
    Šta to oni ocenjuju?
    – Koliko učenik pažljivo prati nastavu i koliko se uključuje u nju.
    – Kakva mu je memorija
    – Kako razume gradivo
    – Kako primenjuje stečeno znanje
    – Da li je inventivan
    – Da li uči redovno
    – Da li čita i van nastavnog gradiva vezano za tu oblast
    – Kakava je zainteresovanost za odgovarajući predmet ili oblast
    – Da li odrađuje domaće zadatke
    – Kakvi su rezultati na testovima
    – Kako prezentuje stečeno znanje
    …itd
    A kako izražavaju te svoje ocene?
    Sa jednim od nekoliko brojeva.
    Svaki učenik ima svoje karakteristike i svako znanje ima svoje karakteristike.
    Svaki predavač ima svoje karakteristike i svako ko ocenjuje ima svoje kriterijume.
    I šta onda može da se zaključi iz neke ocene od 2 do 5 o učeniku i o nastavniku?
    Štaviše, na kraju se uspeh svede na odličan, vrlodobar, dobar i dovoljan (govorim o onima koji su završili godinu).
    Možda je taj učenik genije za neku oblast, ali njegove fizičke sposobnosti ili nezainteresovanost za neki predmet čine da je njegov ukupan uspeh dovoljan ili dobar. I čemu služi ukupan uspeh?
    Možda je upravo time potencijalni genije nateran da daleko više vremena posvećuje onome za šta nema talenat, dok ono u čemu može da napreduje zapostavlja.
    Kako onda na osnovu brojčanih ocena i uspeha usmeriti obrazovanje tog učenika, na zadovoljstvo učenika i društva?
    Kako znati koji je od gorenavedenih elemenata uticao na ocenu koju je dobio za određeni predmet i kakav je kriterijum primenjen u tom ocenjivanju. Danas već imamo mogućnosti da proizvedemo softver koji će formirati testove po raznim osnovama, prikupljati podatke i davati detaljne katakteristike učenika koje će ga opredeljivati za ono gde će moći da se najoptimalnije ostvari. Sa druge strane, neće biti opterećen teretom uspeha (auspuha :)), već posvećen onome za šta je najviše motivisan i u čemu može da se najviše usavrši, ostvari i pronađe svoj smisao života.
    Hvala na pažnji, džaba sam ovo pisao. 🙂

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама