Да ли је диплома обично парче папира

јануар 30, 2015

И у Титоленду је требала веза за посао, али се и диплома ценила

Мислите ли да су ваше дипломе правилно вредноване у овом друштву? Или диплому сматрате обичним парчетом хартије? Верујете ли да тај папирнати доказ о степену стручне спреме још увек пије воду у партитократском систему? Можда вам диплома служи као ефикасан сакупљач прашине и гриња?boris-jasovic2
Претпостављате ли да држава омаловажава ваше стручне квалитете? Чамите ли чекајући на бироу за запошљавање? Обављате ли послове нижег образовног ранга од оног који вам је уписан у радној књижици? Да ли вам пословне задатке издаје жутокљунац у јапи оделу са приватног „ултра-екстра” факултета?
Некада давно, додуше не толико давно да бисмо заборавили, диплома је представљала сигурну улазницу у свет запослених. Сматрало се да је грејање столице инвестирање у будућност, а не узалудно губљење времена (као данас кад је време новац). Просветни и здравствени радници уживали су несумњиви друштвени углед па су професорски и лекарски позиви били високо котирани међу омладином. Данашњи клинци себе радије виде као будуће вокалне солисте и старлете. Толико смо изгледа „узнапредовали” на путу друштвеног развоја. Уосталом, зна се где је лова – барем медији о томе свакодневно пишу. А медији су, знамо то, поруке преко којих се клинцима (између редова), сугеришу разне ствари. Рецимо, да је (у пренесеном смислу) апсурдно студирати пет-шест година да би за свега 40.000 месечно лечили људе или просвећивали децу. Толико уосталом држава процењује просветне раднике и њихов друштвени значај. Новац се за то време слаже на другој страни – унутар шареног света естраде, пословне пратње и политике.
Или, шта рећи о запослењу преко везе? Истина, и у Титоленду је требала веза за посао, али се и диплома ценила. У данашњем Транзиленду, поред експресно завршених курсева енглеског језика и „ексела” (обашка ударничко лепљење страначких плаката), диплома делује као некакав сертификат узалудности, односно, губљења времена. Помало је трагично што данас таква перцепција некоме одговара. Живимо брзо па се ваљда подразумева да се и знања и вештине морају стицати на убрзан начин. Глупости! Све што је брзо то је и кусо.
Посебна прича је штеловање конкурса за државни посао које вређа интелигенцију и обезвређује поштено зарађене дипломе. Ево, једног истинитог примера из богате партитократске праксе: Општински одбор владајуће партије (на локалу) намерачио се да постави извесног Жику на чиновничку позицију. Стога је, како ред налаже, објављен конкурс у новинама. Жика је веран партијски радник, завршио је вишу пословну школу и почетни курс енглеског језика, па је оглас (логично) баждарен према Жикиним квалификацијама.
Први Жикин противкандидат, назовимо га Лаза, отпада јер поседује диплому факултета (и то државног). Превише је, што би се рекло, квалификован за позицију општинског ћате. Други противкандидат – Пера, дисквалификован је будући да поред дипломе више школе, течно говори енглески језик. Шта вреди кад партијски кадар Жика преферира „Тарзан инглиш”, а општина управо таквог експерта жели.
Да ли је диплома обично парче папира?
Претпоставимо да Жика једног дана, верући се мердевинама партијске хијерархије, доспе на одговорну државну позицију. Наредни корак је, погађате, брзинско дипломирање на приватном „ултра-екстра” факултету, а потом и докторирање на истом.
Није, јел’ тако, лепо пред светом да државом управљају тамо неки необразовани кадрови неокићени највишим академским звањима. Хиперпродукција сумњивих доктората обезвређује титулу доктора наука док истовремено нестраначке факултетске дипломе попримају вредност свежња јефтине хартије. Није стога чудно што се у делимично просвећеном систему, попут нашег, режу плате просветним радницима. Далеко је чудније то што просветари допуштају да им се дипломе обичним папирима сматрају.
*Социолог

Борис Јашовић
Извор: politika.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама