Да, то су све моја деца!

фебруар 1, 2017

Да, то су све моја деца!
Данас је некако нормално да вас свако салеће са питањима и давањем мишљења која задиру у вашу приватност.
Као неко ко тренутно шета своје четврто чедо у стомаку, оно са чим се најчешће сусрећем је изражавање неверице кад нас виде са толико клинаца.
“Јесу ли то све ваша деца?”
Питање које увек подстакне да добијем неодољиву потребу да се правдам што желим толико деце.
Чак сам једно време размишљала да штампам одговор на мајици – “Да, то су све моја деца!”.
Знам да често док смо рецимо у радњи, делујемо у расулу. Једно плаче јер му је вруће, друго има напад хистерије јер, па једноставно у том је узрасту, сви причају истовремено. Успут им дајем упуства да оставе нешто, додају друго, пусте треће. Верујем да са стране делујемо тако да мамимо сажаљење.
Али није тако. Ми смо врло координисани, иако се то можда вама не чини.
Свако већ зна своје место, своје дужности.

Ал’ питања других често учине да се правдам. Иако се после увек питам зашто.
Јер, зашто је лоше желети пуно деце?
Сама имам брата, а муж сестру. И увек смо желели да нашој деци створимо веће друштво.
И имали смо среће да то остваримо.
Зашто се онда подразумева да је одговор на питање које увек лебди у ваздуху – “Јел то било непланирано?” – потврдан?
Мада верујем да је то само прикривен начин да питају “Знате ли за контрацепцију?”.
И увек кад то питају, крећем са “Да, знам, луди смо.” Јер изгледа да није могуће објаснити да можеш да уживаш гледајући их толико како се смеју, грле или слушајући како њихове малене главице размишљају.
А зашто је супер имати их толико?
Вежбање можданих вијуга. По неписаном правилу изређаш имена све друге деце пре но што потрефиш онога на кога мислиш.
Нико од нас није сам и увек је неко ту за тебе.
Путовања су незаборавна. У било ком смеру.
Никоме никад није досадно, јер има неког да се игра са њим.
Друштвене игре можемо од малих ногу да практикујемо. Има нас довољно.
Можемо да прођемо као групна посета музеју или биоскопу.
Прославе рођендана, Нове године или Ускрса су просто бајковите.
После пар година, како расту, добијете бесплатну дадиљу млађе деце.
Кућне послове можете пребацити и на “нејаке” (наравно, искључиво јер их учите да буду одговорни, зар не?).
Деца брже уче о дељењу са другима, саосећању, праштању.
Ваше срце расте са сваким новим дететом (без обзира што вам се то чини немогућим).
Наравно, колико ћете (и да ли ћете) имати деце је само ваш избор.
Ал’ породице са више деце заслужују, бар, да их не подцењујете, ако их већ не поштујете.
Извор: mamaizmagareceklupe.com
 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "Да, то су све моја деца!"

  1. mama×4 каже:

    Naslov me je bas nasmejao! I sama se svakodnevno susrecem sa istim pitanjem, ali nisam primetila negativnu konotaciju. Cak sta vise, vrlo mi je simpaticno kad deca u prolazu pocnu da nas broje☺
    I iskreno, ne opterecujem se time da li nas ljudi postuju i sta misle o velikim porodicama. Cak sta vise, ne smatram da su porodice sa 4 dece velike. Mi smo ionako tek na pocetku, tek cemo biti veliki.😉

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама