Дан када је страдала Народна библоитека

6 априла, 2015

Непроцењиво културно благо, готово целокупно памћење српског народа сабрано у књиге отишло је у прах и пепео када је, погођена немачким бомбама, до темеља изгорела Народна библиотека на Косанчићевом венцу.
Foto: rts.rs
Фото:РТС
Непроцењиво културно благо, готово целокупно памћење српског народа сабрано у књиге отишло је у прах и пепео када је, погођена немачким бомбама, до темеља изгорела Народна библиотека на Косанчићевом венцу.
На данашњи дан пре 74 године небо над Београдом запарало је 230 бомбардера и 120 ловаца. Штуке, јункерси и месершмити тепихом бомби разарали су зграде, улице, тргове… Расејали страх и панику, у смрт отерали хиљаде наших суграђана. Око четири сата по подне, запаљиве бомбе пале су и на адресу Косанчићев венац 14, на дом српске писмености.
Пожар који се неумољиво ширио прогутао је 300.000 књига, 1.500 средњовековних рукописних књига (многе од њих нису биле проучене), оригиналне рукописе на пергаменту, повеље, краљевска, царска и црквена документа, бројне збирке турских рукописа, старе штампане књиге из 15, 16. и 17. века, старе мапе, гравире, оригинална музичка дела, новине…
Заувек су нестали споменици наше духовности попут Типика светог Саве Јерусалимског из 1319. (у преводу архиепископа Никодима), призренско Четворојеванђеље на пергаменту са српским рецензијама, Октоих из 12. и 13. века, који су међу нашим најстаријим рукописима, Александриде из 14. и 15. века са минијатурама на којима је био први приказ пирата… Нажалост, никада тачно није утврђено колико се и какво благо чувало у Народној библиотеци, јер су у згради изгорели и каталози. Једно је сигурно: са згаришта није извучена ниједна цела књига.
Пожар после бомбардовања трајао је неколико дана, а у општој паници и метежу, зграду библиотеке нико није гасио. Последње су у подруму изгореле вредне и рукописне књиге које су данима пре 6. априла ту биле спаковане у сандуцима и чекале евакуацију. Наиме, већ после потписивања Тројног пакта, очекујући ратно стање, био је спреман план измештања националног књижевног блага.
Током мартовског преврата, због бурних политичких догађања, на књиге се заборавило. Постојао је, додуше, један индивидуални вапај тадашњег библиотекара Ђорђа Радојчића, који је преко свог брата запосленог у генералштабу покушао да набави камионе за књиге које су запослени паковали у сандуке све до 3. априла. Нажалост, тог дана, ондашњи управник библиотеке Драгослав Илић, пренео је наређење министра просвете Мише Трифуновића, да се хитно одустане од припрема за евакуацију.
У зграду на Косанчићевом венцу 14, кућа српске књиге која је од свог оснивања стално мењала пребивалиште уселила се 1920. године. Народна библиотека тада добија од владе средства да купи зграду картонаже на Косанчићевом венцу од индустријалца Милана Вапе. Ова зграда није била грађена наменски, па је убрзо постала тесна и непогодна. Библиотекари су све до 1941. упорно покушавали да добију нову зграду, али до ње нису успели да дођу, углавном због недостатка новца. Народна библиотека је, иначе, наша најстарија културна институција. Основана је 1832. године, а била је смештена уз саму порту Саборне цркве.
Извор: novosti.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама