Dan kada je stradala Narodna bibloiteka

6 aprila, 2015

Neprocenjivo kulturno blago, gotovo celokupno pamćenje srpskog naroda sabrano u knjige otišlo je u prah i pepeo kada je, pogođena nemačkim bombama, do temelja izgorela Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu.
Foto: rts.rs
Foto:RTS
Neprocenjivo kulturno blago, gotovo celokupno pamćenje srpskog naroda sabrano u knjige otišlo je u prah i pepeo kada je, pogođena nemačkim bombama, do temelja izgorela Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu.
Na današnji dan pre 74 godine nebo nad Beogradom zaparalo je 230 bombardera i 120 lovaca. Štuke, junkersi i meseršmiti tepihom bombi razarali su zgrade, ulice, trgove… Rasejali strah i paniku, u smrt oterali hiljade naših sugrađana. Oko četiri sata po podne, zapaljive bombe pale su i na adresu Kosančićev venac 14, na dom srpske pismenosti.
Požar koji se neumoljivo širio progutao je 300.000 knjiga, 1.500 srednjovekovnih rukopisnih knjiga (mnoge od njih nisu bile proučene), originalne rukopise na pergamentu, povelje, kraljevska, carska i crkvena dokumenta, brojne zbirke turskih rukopisa, stare štampane knjige iz 15, 16. i 17. veka, stare mape, gravire, originalna muzička dela, novine…
Zauvek su nestali spomenici naše duhovnosti poput Tipika svetog Save Jerusalimskog iz 1319. (u prevodu arhiepiskopa Nikodima), prizrensko Četvorojevanđelje na pergamentu sa srpskim recenzijama, Oktoih iz 12. i 13. veka, koji su među našim najstarijim rukopisima, Aleksandride iz 14. i 15. veka sa minijaturama na kojima je bio prvi prikaz pirata… Nažalost, nikada tačno nije utvrđeno koliko se i kakvo blago čuvalo u Narodnoj biblioteci, jer su u zgradi izgoreli i katalozi. Jedno je sigurno: sa zgarišta nije izvučena nijedna cela knjiga.
Požar posle bombardovanja trajao je nekoliko dana, a u opštoj panici i metežu, zgradu biblioteke niko nije gasio. Poslednje su u podrumu izgorele vredne i rukopisne knjige koje su danima pre 6. aprila tu bile spakovane u sanducima i čekale evakuaciju. Naime, već posle potpisivanja Trojnog pakta, očekujući ratno stanje, bio je spreman plan izmeštanja nacionalnog književnog blaga.
Tokom martovskog prevrata, zbog burnih političkih događanja, na knjige se zaboravilo. Postojao je, doduše, jedan individualni vapaj tadašnjeg bibliotekara Đorđa Radojčića, koji je preko svog brata zaposlenog u generalštabu pokušao da nabavi kamione za knjige koje su zaposleni pakovali u sanduke sve do 3. aprila. Nažalost, tog dana, ondašnji upravnik biblioteke Dragoslav Ilić, preneo je naređenje ministra prosvete Miše Trifunovića, da se hitno odustane od priprema za evakuaciju.
U zgradu na Kosančićevom vencu 14, kuća srpske knjige koja je od svog osnivanja stalno menjala prebivalište uselila se 1920. godine. Narodna biblioteka tada dobija od vlade sredstva da kupi zgradu kartonaže na Kosančićevom vencu od industrijalca Milana Vape. Ova zgrada nije bila građena namenski, pa je ubrzo postala tesna i nepogodna. Bibliotekari su sve do 1941. uporno pokušavali da dobiju novu zgradu, ali do nje nisu uspeli da dođu, uglavnom zbog nedostatka novca. Narodna biblioteka je, inače, naša najstarija kulturna institucija. Osnovana je 1832. godine, a bila je smeštena uz samu portu Saborne crkve.
Izvor: novosti.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama