Đaci u Srbiji ne umeju da uče

7 maja, 2015

Sposobnost da razlikujemo bitno od nebitnog uči se od malena. Istraživanje profesora Fakulteta za specijalnu edukaciju, sprovedeno među učenicima sedmog razreda, međutim, pokazuje da većina đaka ne ume da selektuje informacije po značaju. Kada to izostane, nema suštinskog znanja, pa ni uspeha u njegovoj primeni.

AJ MI!Da je podvlačenje teksta najčešći način učenja, potvrđuju i đaci. Dileme šta istaći kao važno, kažu, nemaju.
Pripremila Ivanka RistovsIstraživanje, međutim, pokazuje da trećina sedmaka tekst podvlači neefikasno, odnosUcionica-skola-nastava-620x350no gotovo sve ili potpuno nevažne činjenice.

Više od 20 odsto njih ima pogrešan kriterijum – umesto bitnog, izdvajali su ono što im je zanimljivo, jasno ili poznato. Tek devet odsto đaka pravilno pristupi tekstu i uoči suštinu. Stručnjaci zaključuju da školi nedostaje sistemsko obučavanje kako se uči.
“Oni su se nekako snalazili, neko je od njih tražio, neko nije. Ja najviše verujem da ih nastavnici nisu uopšte obučavali kako se radi na tekstu. Čitanje sa razumevanjem je jedna od najvažnijih kompetencija koja nas osposobljava za budući život. Ne samo za buduće učenje, već da kao odrasli ljudi mogu da se snađu da donose odluke, da umeju da čitaju novine, da umeju da razlikuju šta je činjenica, a šta interpretacija”, objašnjava Slobodanka Antić sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.
Preobimno gradivo teret je i đacima i profesorima koji im, tvrde, pomažu da odvoje bitno od nebitnog.
“Svakako da ima gomila informacija koje deci uopšte ne trebaju u životu i moraju da se selektuju jer decu upravo to odbija. Skraćuje se, mora da se napravi fokus na ono što će njima biti potrebno u životu. Ono što je bitno je da zapisuju, vode beleške i na osnovu beležaka imaju presek informacija koje su im potrebne”, ističe profesorka istorije Gospava Đurić.
Ono što nije stigao nastavnik u školi, pomogne roditelj kod kuće. Takvo olakšavanje je medveđa usluga detetu.
“Roditelji često ‘sažvaću’ gradivo i daju ga detetu kao kašicu. Nastavnik kroz frontalnu nastavu daje ‘sažvakano znanje’. Razlikovanje bitnog od nebitnog se ne razvija više ni u školi ni kod kuće. To je veliki propust”, ističe školski psiholog Lidija Maksić.
Dokle god bude tog savezništva u svrhu prepričavanja gradiva, učenik će biti pasivan. U svetu obilja informacija problem postaje veći.
“Ono što i vidimo kako mladi ljudi funkcionišu, to je da brzo, ali površno, obrađuju informacije. U suštini, to dubinsko, ozbiljno procesiranje informacija zaostaje”, navodi Maksićeva.
Što više nepoznatog teksta i samostalnog rada na njemu – jedini je put ka aktivnom odnosu, danas prema školi i učenju, sutra, tvrde strucnjaci, prema životu u najširem smislu reči.
Izvor: rts.rs/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


2 komentara na "Đaci u Srbiji ne umeju da uče

  1. Ivanjica kaže:

    Vest je zaista tacna i svaka cast.Godinama pokusavam da ukazem na to u krugovima kojim se krecem,ali razumevanja nema.Veliki broj ucenika u razredu je nastavu sveo na frontalnu i cak mi se cini svesno se izbegava “nauciti ucenike da uce”.To se desavalo i ranijim generacijama ,ali je sistem bio drugaciji-veca disciplina ,strah i postovanje skole ,ali i porodice.Iskustvo me uci da ono sto je nekada bio nedostatak i problem-a to su nepodeljene skole,to bi sada moglo biti dobro i prakticno resenje.Zasto?Prvo ,ne ide se u sirinu,nema se vrenena za “gubljenje ,preterano opterecenje” vec se nastavna jedinica “gadja u centar” i odmah se prelazi na praktican rad svih ucenika u ucionici.Dakle,odmah se sagledava sustina,nema gomilanja onoga sto cesto ucenici ili ne razumeju,ill im nije bitno.Vise razreda u istoj ucionici ,ali sa manjim brojem ucenika olaksava realizaciju programa rada i znanje brze pretvara u primenljivost.Za takav rad je potrebna i cesto jedino moguca potpuna individualizacija,ali i drugi ,funkcionalniji oblici rada od frontalnog,Prednosti ima jos,ali dok se ne pokaze volja za ovakvim skolama ,dobro je da ih neki bar prepoznaju i razmene kao iskustvo.Samostalnost se ne moze razviti pri frontalnoj nastavi-nastava se svodi na prepisivanje.

  2. Gricko kaže:

    Najtačniji tekst koji sam ikada pročitala o problemu koji postoji već dugo. Pitam se samo zašto je nametnuto preobimno gradivo sa kojim se muče i profesori i đaci? Zbog čega je nametnuta velika količina informacija iz koje mora da se pravi selekcija bitnog od nebitnog sa čime se svi muče? Lično sam videla to kao problem odavno i nisam pristajala da “radim sa svojom decom kući” jer sam roditelj a ne prosvetni radnik. Smatram da deca u školi treba da “nauče da uče najbitnije” jer je to posao škole … ali eto sukoba mišljenja, nezadovoljstva i ostalog te se možemo vratiti na prvo pitanje (opterećenje, obimno gradivo…..) i tako u krug.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama