Ђаци у Србији не умеју да уче

мај 7, 2015

Способност да разликујемо битно од небитног учи се од малена. Истраживање професора Факултета за специјалну едукацију, спроведено међу ученицима седмог разреда, међутим, показује да већина ђака не уме да селектује информације по значају. Када то изостане, нема суштинског знања, па ни успеха у његовој примени.

АЈ МИ!Да је подвлачење текста најчешћи начин учења, потврђују и ђаци. Дилеме шта истаћи као важно, кажу, немају.
Припремила Иванка РистовсИстраживање, међутим, показује да трећина седмака текст подвлачи неефикасно, односUcionica-skola-nastava-620x350но готово све или потпуно неважне чињенице.

Више од 20 одсто њих има погрешан критеријум – уместо битног, издвајали су оно што им је занимљиво, јасно или познато. Тек девет одсто ђака правилно приступи тексту и уочи суштину. Стручњаци закључују да школи недостаје системско обучавање како се учи.
“Они су се некако сналазили, неко је од њих тражио, неко није. Ја највише верујем да их наставници нису уопште обучавали како се ради на тексту. Читање са разумевањем је једна од најважнијих компетенција која нас оспособљава за будући живот. Не само за будуће учење, већ да као одрасли људи могу да се снађу да доносе одлуке, да умеју да читају новине, да умеју да разликују шта је чињеница, а шта интерпретација”, објашњава Слободанка Антић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију.
Преобимно градиво терет је и ђацима и професорима који им, тврде, помажу да одвоје битно од небитног.
“Свакако да има гомила информација које деци уопште не требају у животу и морају да се селектују јер децу управо то одбија. Скраћује се, мора да се направи фокус на оно што ће њима бити потребно у животу. Оно што је битно је да записују, воде белешке и на основу бележака имају пресек информација које су им потребне”, истиче професорка историје Госпава Ђурић.
Оно што није стигао наставник у школи, помогне родитељ код куће. Такво олакшавање је медвеђа услуга детету.
“Родитељи често ‘сажваћу’ градиво и дају га детету као кашицу. Наставник кроз фронталну наставу даје ‘сажвакано знање’. Разликовање битног од небитног се не развија више ни у школи ни код куће. То је велики пропуст”, истиче школски психолог Лидија Максић.
Докле год буде тог савезништва у сврху препричавања градива, ученик ће бити пасиван. У свету обиља информација проблем постаје већи.
“Оно што и видимо како млади људи функционишу, то је да брзо, али површно, обрађују информације. У суштини, то дубинско, озбиљно процесирање информација заостаје”, наводи Максићева.
Што више непознатог текста и самосталног рада на њему – једини је пут ка активном односу, данас према школи и учењу, сутра, тврде струцњаци, према животу у најширем смислу речи.
Извор: rts.rs/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


2 коментара на "Ђаци у Србији не умеју да уче

  1. Ivanjica каже:

    Vest je zaista tacna i svaka cast.Godinama pokusavam da ukazem na to u krugovima kojim se krecem,ali razumevanja nema.Veliki broj ucenika u razredu je nastavu sveo na frontalnu i cak mi se cini svesno se izbegava “nauciti ucenike da uce”.To se desavalo i ranijim generacijama ,ali je sistem bio drugaciji-veca disciplina ,strah i postovanje skole ,ali i porodice.Iskustvo me uci da ono sto je nekada bio nedostatak i problem-a to su nepodeljene skole,to bi sada moglo biti dobro i prakticno resenje.Zasto?Prvo ,ne ide se u sirinu,nema se vrenena za “gubljenje ,preterano opterecenje” vec se nastavna jedinica “gadja u centar” i odmah se prelazi na praktican rad svih ucenika u ucionici.Dakle,odmah se sagledava sustina,nema gomilanja onoga sto cesto ucenici ili ne razumeju,ill im nije bitno.Vise razreda u istoj ucionici ,ali sa manjim brojem ucenika olaksava realizaciju programa rada i znanje brze pretvara u primenljivost.Za takav rad je potrebna i cesto jedino moguca potpuna individualizacija,ali i drugi ,funkcionalniji oblici rada od frontalnog,Prednosti ima jos,ali dok se ne pokaze volja za ovakvim skolama ,dobro je da ih neki bar prepoznaju i razmene kao iskustvo.Samostalnost se ne moze razviti pri frontalnoj nastavi-nastava se svodi na prepisivanje.

  2. Gricko каже:

    Najtačniji tekst koji sam ikada pročitala o problemu koji postoji već dugo. Pitam se samo zašto je nametnuto preobimno gradivo sa kojim se muče i profesori i đaci? Zbog čega je nametnuta velika količina informacija iz koje mora da se pravi selekcija bitnog od nebitnog sa čime se svi muče? Lično sam videla to kao problem odavno i nisam pristajala da “radim sa svojom decom kući” jer sam roditelj a ne prosvetni radnik. Smatram da deca u školi treba da “nauče da uče najbitnije” jer je to posao škole … ali eto sukoba mišljenja, nezadovoljstva i ostalog te se možemo vratiti na prvo pitanje (opterećenje, obimno gradivo…..) i tako u krug.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама