Dok se ministar ne zakune

18 februara, 2015

Ivana Bošnjak Bošnjak

Poznata sindikalna priča, dugogodišnja, zove se ,,Hoću – neću“. Vazda tako bilo, kad jedni hoće, drugi neće, onda svi hoće, pa niko neće, pa na kraju oni što su hteli – neće, a oni što nisu, baš rešili da hoće.
Posle tromesečnog nerada koji se u prosvetnim krugovima popularno zove ŠTRAJK, a svodi se na to da sindikati teraju ljude da posle pola sata po času idu kući, počelo je…

zakletva
Da se vratim samo na to što rekoh da je to nerad koji se zove štrajk. Štrajk je protest. On treba da bude organizovan na radnom mestu u radno vreme. Međutim, tri meseca prosvetni radnici idu kući posle skraćenih časova, a ostali zaposleni u školama nemaju način da za 30 % smanje svoje radne aktivnosti. Nisam još čula da su tetkice u nekoj školi čistile 70 % pripadajuće im kvadrature. Nisam čula da su knjigovođe obračunavale 70 % onog što treba da obračunavaju, niti da su pravnici uradili 70 % javnih nabavki i 70 % ugovora. Priča se da je negde jedan ložač pokušao da greje samo 70% škole, ali nije znao kako to da uradi… I tako se ložaču omaklo da nije ispoštovao odluku svog sindikata, te rizikuje da će biti izbačen iz istog.
Elem, počelo je, tu stadoh!
Sami smo sastavili tekst Sporazuma, sami insistirali na njegovom potpisivanju, i sad, naravno, sami nećemo da ga potpišemo! Ovi koji ga potpisaše, ostali grbavi, ali, dobro, oni su redovno grbavi pa me ne brinu. Nego, ovi ,,naši“ (a naši su uvek oni koji idu uz … idu uz…e, znam da postoji neki srpski izraz uz to ,,uz“, samo ovako finoj ne može da mi stane u tekst!), sad rešili da se ne sporazumeju.
Kažu, nećemo da se sporazumemo, dok ministar lično ne da neke garancije. Neće da kažu kakve tačno garancije traže. Kažu, nek’ on da garancije, pa ćemo mi dok je garancija na snazi da… ne znam šta će tad biti, ali je očigledno nešto važno, dok se traže garancije.
Ministar k’o ministar, nema čime da garantuje. Dedovinom ne može, deda mu živ! Da garantuje materinom, nije lepo, majka nema očevinu, otac joj živ.
Ja predlažem da se ministar zakune. No, u šta da se zakune ministar?
U funkciju?
,,Tako mi funkcije…“
CVRC! Ode sa te, čeka ga druga, a njom se nije zakleo, ne možemo mu ništa.
Da se zakune u čast?
Pošto je čast srpskih ministara nadaleko poznata, i nije mu neko zaklinjanje…
Da se zakune u familiju, nije lepo, posle će da ga kune familija…
Da se zakune u branšu kojoj je ministar?
,,Tako mi prosvetnih radnika…“
Ajme, ja bih ga prva proklinjala!
Ali, u duhu srpskih običaja, red je da se zakune, zaklinjanje je kod nas odveć moćno potkrepljenje obećanja.
Dakle, stvari na sindikalnoj prosvetnoj sceni trenutno stoje ovako: Dok se ministar ne zakune, pojedini sindikati se zaklinju da će i dalje ići kući čim odrade 70 % svakog časa!
Setimo se, svaki Sporazum je vredeo za sve, i nijedno ministarstvo do sad nije ispunilo sve tačke sporazuma. Ali, to je možda zato što nisu imali garantni list na Sporazum!
Kako stvari stoje, ovom će Sporazumu isteći rok trajanja pre nego što garantni list bude validan.
I šta sad?
Ja se pravim da ne znam, a znam kako će se završiti.
No, volela bih da mi neko kaže, u šta da se zakune ministar, pa da idemo dalje, čeka nas još mnogo borbi za prosvetu. Samo, ako svaki put počnemo i završimo isto, nećemo daleko dogurati…
Kunem se u muštiklu, nećemo daleko!

Ivana Bošnjak Bošnjak, vazda sindikalka u duši, i vazda s istim pričama…

P.S. Ja ne znam da li sadašnji ministar prosvete ima dedu i majku, i ne želim da to bude tema zbog koje će me neko prozivati.
Suština je u tome, da, ako se uvek budemo ponašali isto kao prošli put, završićemo kao i prošli put. I onaj tamo prošli put. I onaj taamo… Dotle će siroti ložač promeniti tri sindikata, i ući u četvrti, isto reprezentativan!

Izvor: https://dnevnikjedneuciteljice.wordpress.com/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama