Драга ћерко, ево зашто радим

11 јула, 2016
Како деци објаснити да радити не значи ускраћивање љубави и времена посвећених њима? Ево како је то на интелигентан и нежан начин објаснила једна мама.
majk
Дешава се да нас деца питају зашто мама и тата морају да раде, обично нежним невиним гласићима који поручују да тако крадемо време, пажњу и, самим тим, љубав од њих и усмеравамо је на посао. Неко се можда тако и осећа, нарочито полазећи од претпоставке да је у данашње време посао понекад и луксуз, да је потребно радити како би се издржавала породица, али постоје и они који раде посао који су сами одабрали, који им се допада, они који то раде са страшћу и ентузијазмом и остварују се кроз посао. То је велика срећа и нешто чему свако треба да тежи, а деци је неопходно објаснити да посао не мора да буде патња или нежељена обавеза, већ да је он основна компонента и важан моменат за срећу сваке индивидуе. Деци треба да пренесемо да успех значи бавити се оним чиме си одувек желео.
Просто речено, животни циљ је остварити своје снове. У том случају, посао ће само допринети да деца имају задовољније родитеље, остварене, мотивисане. Можда ће такав родитељ бити мало уморнији али ће више уживати у животу заједно са породицом.
Ево како је то, на интелигентан и нежан начин, својој ћерки која је стално запиткивала зашто ради уместо да буде са њом и њеним братом, објаснила новинарка Саша Емонс:
Драга ћерко,
Питала си ме недавно зашто више волим свој посао него тебе и твог брата.
Ово твоје питање ми је малчице сломило срце, али будући да имаш осам година, мислим да то тако и треба. Не брини, нећу ти узети за зло. Ћерке имају задатак да знају и провоцирају слабе тачке својих мајки – то је посебан знак наше повезаности. И ја сам исто радила својој мајци. Када сам била мало старија него ти сада, после више година које је провела кући одгајајући мене, мог брата и сестру, она се вратила на посао, радила је пола радног времена. На ову тему ћу те подсетити и када порастеш и будеш суочена са истим коментарима твоје ћерке, исто као што и моја мама данас ради мени. (П.С. Мама, опрости, још једном!)
 
Ти ниси ни осетила време које сам провела код куће. Вратила сам се на посао већ после три месеца проведених у кући, и осим оних осам месеци које сам провела уз твог брата када се родио, за тебе сам увек радила. Иако је осећај да ћу изаћи из куће и оставити те оног дана када се завршило моје породиљско, изгледао потпуно невероватно и нисам ни могла да поверујем да ћу то урадити, све до тренутка када се то и десило, било је то и олакшавајуће за мене – вратити се у нормалу после чудесног преокрета који си донела у мој живот.
 
Неки људи раде да би зарадили за живот, а неки су срећни јер су плаћени да раде оно што воле. Ја сам једна од тих срећних који припадају овој другој групи. Знала сам шта желим да будем од оног дана када је моја наставница у осмом разреду прочитала моју причу целом одељењу и рекла ми да сам рођени писац. Још увек ми се образи зацрвене и све у мени задрхти када успем да се изборим са речима и дам писани облик својим мислима. Мислим да препознајем исти сјај у теби када црташ, али можда ти у себи носиш још снажнију страст која тек чека да буде откривена.
 
Шта би било када бих ја теби рекла да бираш – твоја уметност… или ја? Наравно, када би морала да бираш, изабрала би мене (надам се), али зар не би било неправедно то уопште тражити од тебе? Тренутно говориш како не желиш ни да имаш децу, захваљујући свом апсолутно немогућем брату, али можда ћеш се предомислити једног дана. Ако будеш променила мишљење, надам се да своју љубав према стварању нећеш жртвовати зарад људи које волиш, било да од тога зарађујеш или не. Надам се да ћеш изабрати и партнера који ће ти желети исто.
 
Али, вратимо се на првобитно питање. Много је разлога због којих маме раде – и можда уопште нису они које ти очекујеш. Ово су моји разлози.
 
Радим зато што волим.
 
Радим зато што ме стварање чини срећном и та срећа се прелива на сва друга подручја мог живота укључујући и то да сам стрпљива, ангажована и креативна мама.
 
Радим зато што су потребне две плате да се покрије ова лепа кућа у којој живимо, твоји часови гимнастике и баш те патике које си желела да имаш.
 
Радим зато што желим да твој брат и ти будете поносни на мене.
 
Радим зато што сам се бавила овим занимањем и пре него што си се ти родила, и зато што желим да наставим да се бавим тиме и када ти одеш на факултет.
 
Радим зато што – упркос томе што сам ја родитељ који је готово увек тај који се враћа кући на време, родитељ који ретко путује због посла, родитељ који води рачуна о роковима у твојој школи – ти никада не би питала свог оца зашто он ради. Његова љубав као да је дата таква сама по себи и његови дуги радни дани не могу да је помуте.
 
Радим зато што си, иако још тако млада, већ упила суптилну поруку да је женско запослење мање важно и мање значајно, као и да маме које заиста воле своју децу не раде.
 
Радим зато што се надам да ће се то променити до тренутка када ти будеш добила своју ћерку.
 
Да укратко одговорим на твоје питање: Волим свој посао, али наравно да тебе и твог брата волим много, много више. Када бих морала да бирам, изабрала бих вас.
 
Али, тако сам срећна што не морам да бирам и надам се да ни ти нећеш морати.
 
Воли те мама
Извор: najboljamamanasvetu

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама