Engleski u školama gasi druge jezike

12 oktobra, 2015

Drugi strani jezik gotovo se i ne uči, a zbog velikog broja đaka koji se opredeljuju za engleski, ovaj predmet predaju i oni koji za to nisu stručni, dok nastavnici ostalih jezika ostaju bez radnih mesta

skola_ucionica_0
 U osnovnim i srednjim školama gotovo 95 odsto đaka uči engleski jezik. Nemački dobija sve više poklonika, naročito u medicinskim školama, dok su ostali jezici potpuno potisnuti. Drugi strani jezik gotovo se i ne uči, ili je fond časova nedovoljan. Na fakultetima nastava nije prilagođena struci i uglavnom je u ponudi takođe engleski jezik. Posledica ovakve situacije je da engleski predaju i oni koji nisu za to stručni, dok nastavnici ostalih jezika ostaju bez radnih mesta, a đaci završavaju školovanje sa znanjem samo jednog jezika.
Ovo su samo neki od problema na koje ukazuju „Politikine” sagovornice iz Društva za strane jezike i književnosti – profesorke Filološkog fakulteta dr Olivera Durbaba i dr Julijana Vučo. Olivera govori nemački, francuski i engleski, a Julijana italijanski, engleski, francuski i slovenački jezik.
– Ono što je pozitivno jeste što se u osnovnoj školi uče dva strana jezika, a u srednjim školama đaci imaju na raspolaganju šest jezika, i tu smo u prednosti u odnosu na zemlje iz okruženja, čak i na razvijene zemlje poput Engleske ili Francuske – kaže dr Vučo.
Problem je, međutim, u tome što većina đaka, kada završi osnovnu školu, bira engleski jezik, čak i kada su u prethodnom školovanju kao prvi strani jezik učili neki drugi.
– Tako u srednjim školama dolazi do gašenja drugih jezika, čak i nemačkog, iako postoji velika potreba u medicinskim školama zbog mogućnosti koje se pružaju medicinskim sestrama za posao u Nemačkoj. Uz dužno poštovanje engleskom jeziku, činjenica je da se on i „sam uči”, van škole, putem muzike, televizije, igrica, što nije slučaj sa drugim stranim jezicima – nadovezuje se dr Durbaba.
Obe profesorke ističu da je u osnovnoj školi mali fond časova za drugi strani jezik, pa ga đaci ne savladaju kako treba.
– Kao posledicu imamo neadekvatno znanje učenika. Sa druge strane, nemate dovoljno nastavnika engleskog jezika, ali zato imate višak nastavnika koji predaju ostale jezike i koji na kraju, da bi ispunili fond časova, predaju građansko vaspitanje ili rade u biblioteci – kažu naše sagovornice.
Sličan stav ima i Aktiv profesora francuskog jezika grada Niša, čiji profesori kažu da se u praksi često dešava da nastavnici u svom najproduktivnijem dobu, kompetentni i motivisani za rad, sa velikim brojem sati stručnog usavršavanja i u čije je obrazovanje država godinama ulagala, ostaju bez posla ili rade u po nekoliko škola. Oni kažu i da je veoma teško, a ponekad i nemoguće, napraviti raspored časova tako da učenici različitih odeljenja u isto vreme pohađaju nastavu iz drugog stranog jezika, a to je često praćeno i problemima koji se odnose na prostornu organizaciju nastave.
Njihov predlog koji je nedavno upućen Udruženju profesora francuskog jezika Srbije jeste da se, za početak, pokrene inicijativa za promenu statusa drugog stranog jezika iz „obavezni izborni predmet” u „obavezni predmet” i na taj način obezbedi jezička raznovrsnost.
Društvo za strane jezike i književnosti, koje je upravo proslavilo 60 godina postojanja, takođe od 2007. godine šalje prosvetnim vlastima predloge kako da se nastava stranih jezika učini kvalitetnijom.
Predlagano je da se smanji veličina odeljenja na 15 učenika, iako kažu da su svesni da je to teško izvodljivo jer je nastava stranih jezika skupa, zatim da se učenje dva strana jezika uvede od prvog razreda, jer je to najpogodniji uzrast, a ne peti, kada đaci dobijaju predmetnu nastavu…
Neophodno je, kažu, i da se uspostavi ravnoteža na lokalnom nivou (velika potreba za italijanskim je, na primer, bila u Kragujevcu kada je Fijat kupio „Zastavu”), da se đacima ponude svi svetski jezici i da se napravi ravnoteža u školama, gde bi, na primer, od četiri odeljenja, dva imala engleski, a dva nemački.
Državna sekretarka Ministarstva prosvete prof. dr Zorana Lužanin slaže se da u nastavi stranih jezika ima mnogo problema, a jedan od najvećih je što imamo odeljenja sa po 30 učenika i više, što se odražava na kvalitet nastave.
– Nastava u srednjim školama nije prilagođena znanju učenika koji dolaze iz osnovne: iz meni nepoznatog razloga niko ih ne testira na početku školske godine, pa se isto radi i sa učenicima koji imaju samo osnovna znanja i sa onima koji su na višem nivou poznavanja jezika. Volela bih da Društvo brine i o kvalitetu nastave, a ne samo o radnim mestima – ističe Lužanin. Ona dodaje da je slična situacija i u drugim zemljama, u svetu dominira engleski jezik, i da nije logično da đake sprečavamo da uče ono što žele samo zato da bi se sačuvala radna mesta.
– Mi imamo fakultativnu nastavu, koju škola može da definiše i kao učenje drugog stranog jezika, ukoliko postoji interesovanje, što ne mora da bude za ocenu. Nisam sigurna koliko škola u Srbiji koristi ovu mogućnost. Takođe, strani jezik u srednjoj školi bi morao da bude više povezan sa drugim predmetima, što opet nije slučaj – naglašava Lužanin.
———————————-
Najmanje se uči španski
Prema najnovijim podacima prosvetnih vlasti, u osnovnim školama strane jezike uči nešto manje od 600.000 učenika, i to od prvog do četvrtog razreda jedan jezik, a od petog do osmog dva:
Engleski jezik – 459.357 đaka
Nemački jezik – 116.857
Francuski jezik – 81.021
Ruski jezik – 55.873
Italijanski jezik – 12.597
Španski jezik – 5.950
U odnosu na podatke od pre nekoliko godina, za nekoliko hiljada je povećan broj đaka koji uče nemački i italijanski, a smanjen broj učenika koji žele da uče ruski jezik.

Sandra Gucijan
Izvor: politika.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


2 komentara na "Engleski u školama gasi druge jezike

  1. Nebojsa Stevanovic kaže:

    Pa, nisam bas siguran koliko su gospodje Durbaba i Vuco kompetentne da govore o ovoj temi, iako su profesori na filoloskom fakultetu. U praksi (realnom zivotu) stvari “malkice” drugacije stoje. Npr. retko gde imamo nestrucno zastupljen engleski jezik. Drugi strani jezik u osnovnim skolama ima isti nedeljni broj casova kao i prvi. Deca / roditelji se opredeljuju za one jezike bi mogli da pruze neku prakticniju primenu istih u buducnosti. Ako bi drzava ponovo uzela u svoje ruke da odredjuje koji ce se jezici uciti u skolama (sto nemam nista protiv), onda to vise ne bi bili izborni jezici. Posebna je prica Drustvo za strane jezike i knjizevnost koje slavi 60 godina postojanja. Samo mi nije jasno ko to slavi i gde. Verovatno ono nekoliko “clanova” koji jedini bivaju obavesteni kada su sastanci, skupstine i izborne skupstine drustva, koji su glavni akteri/autori farsicnih testova na takmicenjima ucenika i koji niti odgovaraju na telefon drustva niti se nalaze na navedenoj adresi. Sve ostalo bi, mozda, i moglo da prodje. Osim, naravno, 15 ucenika po odeljenju.
    ***Jos jedan narucen tekst na osnovu nedovoljno informacija u nekad tako uglednim novinama. I, naravno, Sandrica Gucijan.

    1. Silvija kaže:

      Nebojsa,
      slazem se sa vama da gospodje nikako nisu kompetentne da govore o razrednoj nastavi. Deca u nizim razredima osnovne skole su vec toliko opterecena, da je NEZAMISLIVO da se neko usudjuje da uopste predlozi JOS casova bilo cega! Uz duzno postovanje (sama govorim cetiri jezika), dva strana jezika u prvom razredu osnovne skole su previse za vecinu dece. Raznovrsnost i kvantitet ne daju uvek kvalitet. U praksi imamo situaciju da deca u visim razredima osnovne skole, uceci dva strana jezika, ne nauce nijedan.
      Moje ideje za nastavu stranog jezika u osnovnoj skoli:u nizim razredima podhitno ukinuti gradjansko/veronauku i izborne predmete (narodna tradicija, cuvari prirode…). Povecati fond casova prirode i drustva na tri i eventualno engleskog jezika na tri. U visim razredima:ukinuti sve izborne predmete a povecati fond engleskog jezika. Zasto? Zbog ponude i traznje. Ocigledno je da u drustvu i zivotu postoji realna potreba da se engleski jezik dobro zna. Osnovno znanje drugog stranog jezika (nemackog, francuskog) je u tom uzrastu sasvim dovoljno.
      I jos jeda predlog za nadlezne: zabraniti inicijative da se usko.u uvode novi predmeti! Takvi predlozi bi smeli da dolaze samo od Ministarstva prosvete i onih koji predaju u skolama o kojima je rec.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama