Finska ukida predmete u školama: nema dnevnika, nema pedagoga, ne postoje prosvetni inspektori

27 marta, 2015

Finska ukida predmete u školama: nema dnevnika, nema pedagoga, ne postoje prosvetni inspektori

Nastava bez predmeta u jednoj finskoj školi (Foto Indipendent)
Vest da bi Finska uskoro mogla da izvrši najradikalniju promenu obrazovnog sistema koja je ikad učinjena i to tako što će odbaciti predmete, izazvala je pravi šok, ne samo u prosvetnoj javnosti Srbije, već i među roditeljima đaka koji protekla dva dana dele ovu informaciju putem društvenih mreža i na roditeljskim sastancima.
Nadležni u ovoj skandinavskoj državi rešili su da poslušaju mišljenje svojih šesnaestogodišnjaka koji smatraju da je učenje po predmetima prevaziđeno i uvedu sistem „nastave po temama” ili ono što Finci nazivaju „fenomen nastavu”, piše „Indipendent”.
Finska je inače već poznata kao jedna od zemalja sa najboljim obrazovnim sistemom na svetu, o čemu već godinama svedoče i rezultati PISA testiranja.
Menadžer zadužen za razvoj Helsinkija Pasi Silander objašnjava da su se Finci za ove reforme odlučili jer sistem po kome se učilo od 1900. godine ne odgovara zahtevima 21. veka. Trenutno je oko 70 odsto nastavnika obučeno za novu tematsku nastavu.
Ni najave reformi u Finskoj nisu prošle bez negodovanja starijih nastavnika koji godinama predaju na tradicionalan način, ali nadležni očekuju da novi sistem obrazovanja zaživi do 2020. godine.
Koliko je sve ovo realno u Srbiji?
– To jeste budućnost, ali smo mi jako daleko od toga. Doduše, neke privatne srednje škole u našoj zemlji već rade tako, a ima i pokušaja u državnim školama da nastavnici rade po ovom sistemu nedelju dana, na primer. Sećam se da je u vreme ministra Gaše Kneževića pokušano nešto slično u prvom razredu, ali su posle škole koje su pokušale da to sprovedu imale problema kada su dolazili prosvetni inspektori i kasnije je ta inače jako dobra ideja napuštena – kaže za „Politiku” Gordana Josimov iz Saveza učitelja Srbije i koordinatorka mreže podrške inkluzivnom obrazovanju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Kako objašnjava, suština ovakve nastave jeste u povezivanju tema, pa tako recimo deca uče o srednjem veku kroz različite predmete istovremeno, a ne da, kao sada, uče o srednjem veku iz književnosti u petom razredu, a iz muzičkog u sedmom.
Da bi se ova ideja realizovala i u srpskim školama, kako ističe, neophodno je da se promene nastavni planovi i programi, ali i svest ljudi, što je možda najteži deo posla.
– Neophodno je da se da više slobode nastavnicima, da se ne propisuju strogo oblasti, metode nastave, broj časova. Potrebno je i da se prosvetni radnici dobro povežu, jer ovo zahteva timski rad. To deluje motivaciono na decu, a i znanje je trajnije, jer se jedna stvar gleda sa više aspekata – objašnjava ova učiteljica pančevačke osnovne škole „Vasa Živković”.
Ona je imala priliku da finski obrazovni sistem vidi na licu mesta, zajedno sa dvadesetak direktora škola i stručnih saradnika iz Smedereva, Subotice i Vranja, a u okviru projekta „Karika koja nedostaje” Centra za interaktivnu pedagogiju.
Priča koju nam priča, deluje za naše uslove zaista kao naučna fantastika: u finskim školama nema dnevnika, nema pedagoga, ne postoji prosvetni inspektori. Kada učitelj ukuca u kompjuter koje dete nije na času, automatski stiže poruka roditelju. U učionici je atmosfera opuštena, neka deca sede na podu, neka za stolovima raspoređenim u krug, a ručak u vidu švedskog stola je besplatan od vrtića do kraja fakulteta…
Obrazovanje je potpuno besplatno, čak i u privatnim školama, a država plaća knjige.
Na naš komentar da je nemoguće da je baš sve tako idealno, Josimov odgovara da je i kod njih problem što neka deca beže iz škole, ali ne u tolikom procentu kao kod nas.
– Pre dvadesetak godina i oni su reagovali isto kao i mi – neopravdani izostanci, zove se roditelj, premešta se dete iz škole… Međutim, oni su shvatili da za neku decu škola nije najadekvatnije mesto za obrazovanje. Zato se takvi đaci, to je obično 7, 8, 9. razred, obrazuju napolju. Svaki dan jedan nastavnik organizuje nastavu u prirodi. Na primer, nastavnik matematike ih odvede na utakmicu, pa posle u parku proćaskaju koliko je koštala karta, koliko je bilo gledalaca, a koliko stolica, kolika je to zarada, koja su pravila fudbala ili ih nastavnik književnosti vodi u pozorište i bioskop, pa onda u kafiću ćaskaju o tome šta su videli – objašnjava Josimov.
Interesantan je i podatak da je Finska pri sredini po finansijskom ulaganju, a daleko iznad Švajcarske po rezultatima i efikasnosti, koja ulaže veliki novac. „To što nema para, za njih nije opravdanje za loš obrazovni sistem, a to je ono što i mi moramo da naučimo”, kaže Josimov.
Samo su istočne zemlje, poput Singapura i Kine nadmašile Finsku, kada je reč o rezultatima đaka na međunarodnim testiranjima.

Sandra Gucijan
Izvor: politika.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


5 komentara na "Finska ukida predmete u školama: nema dnevnika, nema pedagoga, ne postoje prosvetni inspektori

  1. Silvija kaže:

    U nizim razredima osnovne skole ovo je vise nego izvodljivo. Inicijativa i podrska mora doci sa vrha, promena mora biti korenita i ne moze se izvesti kao do sada, po sistemu “nakalemljivanja” novog na staro. Imam iskustva sa vise obrazovnih sistema u Evropi, u kojima se nastava na mladjim uzrastima ostvaruje tematski. To odlicno funkcionise, iako resenja nisu tako radikalna kao predlozena resenja u Finskoj. U visim razredima bi uskladjivanje programa u kome bi ucestvovali ljudi iz prakse bio korak u pravom smeru.

  2. Maja kaže:

    Ovaj vid ucenja podseca na rad u vrticima,po modelu A,zar ne,kolege vaspitaci?

  3. prosvetarka kaže:

    Niko ne komentarise kakva je selekcija za prosvetne radnike u Finskoj, koliko traje skolovanje za profesora , koliko traja praksa i da li svi koji izadju na ispit za licencu posle dve godine pripreme da li poloze!? Finska organizuje svoj sistem skolovanja sa dobrom pripremom za promene. U Srbiji se promene vrse sasvim drugacije. Oni koji rade u prosveti znaju kako dolazi do vudjenja novina i kako to . Smesno je i pisati o tome a kamoli uporedjivati retultate PISA u Srbiji i u zemljama koje su u vrhu po postignucima na PISA.

  4. Zoran kaže:

    Vidim da gospodja Josimov u tekstu iznad kaze da smo mi jos daleko od toga. Pitanje : zasto su na silu uveli INKLUZIJU u skole kad smo mi takodje daleko od toga ? Samo cu reci, SRAMOTA. A postavicemo i ovakvu situaciju : Neka ucitelji iz Finske dodju u Srbiju, pa da rade mesec dana sa nasom platom i da vidimo koliko ce njih preziveti. Nemojte nas potcenjivati, mi smo bolji od Finaca s obzirom u kakvim uslovima radimo.

  5. ja kaže:

    Ovo su ciste gluposti. Japan,Singapur i Kina imaju strahovito dobroskolatvo a tamo je disciplinal i ucenje na prvom mestu. Hajde taj sistem da upotrebimo.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama