Хоће ли бити војникиња у уџбеницима? Предлог Стандарда квалитета поново враћен на дораду

17 октобра, 2022

Скоро је извесно да ђаци од 2024. године неће учити из уџбеника који су писани родно осетљивим језиком, како је предвиђено Законом о родној равноправности. Наиме, на последњој седници Националног просветног савета (НПС) предлог Стандарда квалитета уџбеника враћен је на дораду и инсистира се да буде избачен члан у коме се тражи да уџбеници буду написани родно осетљивим језиком, пише Euronews Srbija. Ово је други пут да НПС враћа предлог на дораду из истог разлога.

У НПС инсистирају да се поштује став лингвиста – Матице српске, Одбора за стандардизацију српског језика САНУ и србистичких катедри свих државних факултета, да се уџбеници пишу на стандардном српском језику, без употребе родно сензитивног језика.

Чланом 37 Закона о родној равноправности предвиђено је да од 2024. године родно сензитивни језик уђе у уџбенике и приручнике у школској настави. Пошто уџбеници не могу да се ураде за неколико дана, Завод за унапређење образовања и васпитања почео је да ради Стандарде квалитета уџбеника, а то је пут за издаваче шта све једна ђачка књига мора да садржи да би била одобрена. Један од чланова предлога стандарда био је и родно сензитивни језик.

Србисти су заузели јасан став да није у духу српског језика да се употребљавају паралелне форме као што су ученици/це или ученици и ученице, војник/иња или војник и војникиња, стручњак/иња или стручњак и стручњакиња. У ранијим саопштењима су навели да је то насиље над српским језиком и да би лекције писане на родно сензитивном језику биле нејасне ученицима, додатно оптеретиле децу.

НПС: Подржавамо став лингвиста

Председник Националног просветног савета Радивоје Стојковић за Euronews Srbija каже да је то саветодавно тело подржало став струке, да су изричито захтевали да се из предлога Стандарда квалитета уџбеника избаци члан који се односи на обавезу употребе родно осетљивог језика.

“Документ иде на корекцију. На последњој седници два сата је расправљано о тој теми. Тражили смо да се докуменат уподоби спрам примедби, да буде на стандардном српском језику. То је једини начин комуникације, на ћириличном писму и стандардном српском језику. Увођење родно сензитивног језика за последицу ће имати да српски језик не буде језик на коме се мисли”, наводи Стојковић.

Цео текст: Euronews Srbija

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама