Има ли у школи места за лекцију о сексуалној оријентацији

април 17, 2015

О правима особа другачије сексуалне оријентације и толеранцији према тој мањини често се говори. Парада поноса је у време одржавања обично главна политичка и друштвена тема. Али, да ли се о тој различитости икада говори тамо где се учи о свему, у школи? Да ли би тензије биле мање када би друштво смислило како да се према овом питању односи од малих ногу?

Са децом треба отворено разговaрати о сексуалности већ око десете године. До тада су се већ упознали са ружним називима за хомосексуалце. Иако углавном не разумеју шта то у ствари значи.

Ппремила Ана Шувалија ПешићТек у седмом разреду, на часу биологије, о томе можда могу да чују у школи, уколико наставник одлучи да им таudzbeniciј појам објасни.”Неких 11-12 година је крајња граница када се о тој теми прича, чак и раније. Ко би то требало да уради? Неко ко је за то стручан, ко је прошао адекватне обуке”, каже школска психолошкиња Миља Кривокућа.

Али да би се раније о томе проговорило у школи, та тема морала би да уђе у наставни програм и уџбенике. У Заводу за унапређивање образовања кажу да једна страница или лекција не могу да промене вредности и ставове.
“Уџбеник не може да каже: ‘Морате да поштујете различитост.’ Таква једна реченица ништа неће постићи”, рекла је Елеонора Влаховић из Завода за унапређивање образовања и васпитања.
Они који у школи раде са децом кажу да би јасан програм у складу са узрастом деце решио недоумице које имају и сами предавачи.
“Наставници не могу да износе своје личне ставове и да о томе разговарају, уколико немају законску основу, односно план и програм, јасно дефинисане своје обавезе. Из тог разлога сви негде избегавају причу на ту тему, јер и родитељи имају своје различите ставове, а онда ту може да настане више штете него користи за саму децу”, каже Кривокућа.
И није час биологије једини на коме би о хомосексуалности могло да се разговара, слажу се и психолози и педагози.
“Кроз грађанско васпитање, наставу српског језика и књижевности, историје, где кроз адекватне примере може да се делује на јачање тог система вредности који подржава толеранцију”, сматра Радован Антонијевић са Филозофског факултета у Београду.
На ком год часу да се говори о хомосексуалности, треба јасно истаћи да то није болест и да, иако је хетеросексулано опредељење доминантно, постоје и они који су другачији.
“Постоји и онај проценат од пет до 10 одсто људи који су истополне или бисексуалне орјентације. Не треба да се говори о неком дисбалансу хормона, проценат људи који пишу левом руком исти је као и проценат хомосексуалаца. Треба то представити на најобичнији начин”, објашњава Јованка Тодоровић из “Лабриса”.
Уницефово истраживање показало је да две трећине основаца и средњошколаца сматра да особа хомосексуалне оријентације заслужује физичко насиље. Сваки трећи наставник сматра да хомосексуалац не треба да предаје у школи.
Без наметања ставова, само објашњење у право време – можда би могло да промени статистику и ружне последице које из ње настају.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама