Јесам ли ја лоша мајка

јул 7, 2016

Свако мало појави се у јавности нека тема везана уз мајчинство која се жестоко гура или се жестоко осуђује. Једнако тако, већ дуго времена се наглашава како је жена жени вук и како пребрзо скачемо једна другој за врат у уверењу како је наш начин ‘једини исправни начин’, а њен је самим тиме криви, херетички и мора бити исправљен. На најгори могући начин, онако свисока, без имало емпатије. Што је поражавајуће јер само жене могу разумјети како је то када никад ниси довољна, када обаваљаш све традиционалне улоге, а затим се пребацујеш на сувремене, када си стално несигурна и мислиш да радиш криво јер те се осуђује – само жена може разумети жену, али ретке су те које желе.
mame
Нова жртва медијског линча већ је неколико дана Дорис Пинчић Рогозница, глумица и млада мама, симпатична колумнистица. Мени су њене колумне баш допале јер ми се чинило да пише оно што други не желе – пише о свим страховима и несигурностима с којима се и ја борим у тој заврзлами мајчинства. Кад се само сетим страве која ме обузла кад ми је патронажна сестра на моја питања одговарала са ‘проценит ћеш сама’… И чврстог сам уверења да се СВАКА млада мама тако осећала. Баш као ја. Баш као Дорис. Дорис која је разапета јер је бебу ударила по пелени. Много коментара сам чула на рачун тога како није толико ствар у ударцу колико је ствар у њеном ставу ‘јесам и опет ћу’. Занимљиво ми је да нико није приметио (или није рекао да је) тон који је мени одмах при првом читању био кристално јасан – очај. Дорис је стала иза свога поступка (и нека је) јер је само тако могла оправдати свој поступак – себи. И мислим да је то најтежи дио. Када мораш поступати из очаја, не свиђа ти се, али знаш да је то нешто што се учинити мора. А мора.
Велики утицај мајке на ћеркино самопоуздање
Не, у праву сте, не мора. Знам многе који никад нису добили по ушима. Знам и како сада не знају склонити тањир за собом, знам и како крешу све по списку својим родитељима, а знам и како се прете професорима у школи. Не мора се мало дете лупити по гузи. Не мора се ни платити порез. Је, ићи ћете у затвор, али ТЕХНИЧКИ, ви га платити не морате. Добила сам и сама који пут када сам заслужила, али се не сећам тога као нечег посебно битног у свом животу. Али се сећам маме која је након тога редовно плакала у купатилу. И уз Дорис сам јер верујем да јој је тешко. Да по ноћи лежи будна, да у купатилу плаче, да некад гледа у плафон и не зна што даље. Јер и то значи бити мама. И маме о томе не причају. Због других мама.
Осећај који ме пати од кад имам своје дете је тај страшан осећај незнања, немоћи, неадекватности. Јер нема ‘правих’ и ‘кривих’ одговора, најчешће се скаче на слепо и моли бога да се дочекате. И сватко ко вам каже да је другачије, лаже. Сваки тренутак у животу ја од сада доводим у питање. Хоће ли јој ових пола сата блејања у ТВ нашкодити? Хоће ли због тога у пубертету дивљати? Ако данас није појела воће, хоће ли јој шта бити? Зуби се почети кварити? хоће ли зато што сам данас провела сат на лаптопу она развити осећај мање вредности и остати трудна са 13? Мајчина брига нема граница. И СВЕ се тако осећамо. Али си не признајемо управо због оног почетка – жена је жени вук.
Како српска жена схвата аеробик
Када је Дорис лупила своје дијете по пелени, изашла је у јавност јер је очекивала да ће је друге мајке од којих су толике учиниле то исто, потапшати по леђима и рећи ‘догађа се, и ја сам; не гризи се, и други греше.’ Оно што је добила је пљуска од свих мајких које су исто учиниле и нису признале. Пљуска од свих које то нису ЈОШ учиниле па се паметаре. Пљуско од свих који нису имали фикус, а камоли дете, али знају како се дете одгаја. Сећам се само како су се мењали ставови везани уз моје дојење. На почетку сам имала проблема и стално сам слушала о томе како ‘не смијем одустати јер је то најбоље за дете! Потруди се! Ради више!’ и осећала сам се да ћу бити најлошија мајка ако ми дете не буде дојило. Када смо то решили, осуђивана сам јер сам јој на почетку давала и формулу (бојала сам се да није гладна). Када смо се решили формуле, било је жена из моје породице које су се љутиле јер идем дојити бебу у другу просторију (?!) јер и оне су жене и то су прошле и што то ја сад измишљам. Када сам дојила вани, добијала сам прекорне погледе. Срамота, сисе на извол’те! Након што ми је дете напунило годину дана, најбоља ствар на свету знана као дојење је постала неподобна. Хало, па мала ти има годину дана и ЈОШ ДОЈИ?! Чекај, дете ти има годину и 3 месеца и ЈОШ ДОЈИ?! Па добро, до кад ти мислиш дити?! (Не брините, у међувремену смо престале, али не ради душебрижника, остала сам без млека). И то је ствар која ме научила да кад си мајка СВЕ радиш криво. Ти мислиш да радиш криво, а онда ти сви остали још то и напомињу.
И зато будем стравично љута на све жене које ћуте. Наравно да мушкарци мисле да се трбух изгуби по доласку из родилишта кад ја као женско нисам знала донедавно да то није тако! Наравно да сви мисле да стигнете кувати, прати, спавати, јест, вјежбат, дојит, успават дијете, имат сексуалн живот, друштвени живот, читат књигу и проводит квалитетно вријеме с дјететом када нитко никада није устао и рекао ЈА НЕ МОГУ!! А ја не могу. Свака част онима које могу, али сада већ вјерујем да таквих нема. Оне које изгледају као да могу, лажу. Није срамота рећи да имаш помоћ у кући (имам и ја – мужа ;)), није срамота рећи ‘не стигнем кухат, то ми мама’. Лијепо је рећи ‘стигнем кухат и спремат и бит с дјететом, али се не стигнем нашминкат и пит каву на шпици’. Јер нешто мора патити.
Како да подижете дечака, а како девојчицу
Зато је недавно букнуо интернет око нове рекламе за Бугабоо колица у којима мама-модел трчи у бикинију с дететом. И жене су напокон проговориле. Напокон је кренула салва коментара у којима жене дижу глас да их се тиме вријеђа. Не, не вређа их манекенка. Она ЈЕ мама и она ТАКО стварно изгледа. Има жена које након порођаја могу на траку за трчање. Ма могу одмах на црвени тепих! И то је у реду. Има мама којима треба година дана да се врате у првобитно стање (и сама сам међу њима). Има мама које се не врате никад. Неке јер се нису трудиле, неке јер нису могле. И то је ок. Али бикини је увредио готово сваку јер сугерише да тако млада мајка ТРЕБА да изгледа! Јер опет, не ради довољно на себи ако тако не изгледа. Како мислиш ниси стигла бити 2сата дневно 5 дана у недељи у теретани с особним тренером који кошта доста новаца након што си кувала, прала, чистила, играла се, спремала, усисивала, вешала веш, читала причу за лаку ноћ?! Па не знам, хтела сам да СПАВАМ?!
Реклама је получила одличне резултате, медијска хајка је постигнута, расправе су потакнуте и то је то. И свеједно су опет жену успели свести на ту јединку чији је циљ изгледати изврсно, али у сврху задовољавања туђих критеријума. Оне које изгледају тако, то чине ‘због других’, оне које не изгледају, оне су ‘љубоморне дебеле краве’. И ту расправа завршава. Јер жена није потпуна без туђег одобравања и постоји само ако је се посматра кроз туђе очи. Жена жени наставља бити вук јер се своде на дебеле и мршаве, успешне мајке и неуспешне, оне које се стигну нашминкати и оне које ходају у развученој тренерци. И никада се не иде даље од тог стереотипа, даље од  расправа где бисмо ипак могле једна другој ипак признати да смо лупиле дете по пелени јер тај дан нисмо знале ни боље ни паметније.
Ко је жена из песме „Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи“
Мислим да би свака жене требала тежити појму Амазонке. У идеји, наравно. Јер жена је уистину ратница која се стално тестира и стално се бацају нови изазови пред њу. Давно је прошло време домаћица без амбиција. А бити поносна на себе и веровати о оно што радиш постиже се потпором. Потпором и разумевањем – како друштва, тако и партнера, али првенствено других жена. И ја знам, и признајем, да сам често лоша жена, дискутабилна мајка, нисам утегнута, једем свашта, кухам, али не најбоље, не знам готово ништа испећи, некад дрекнем на дете од годину и по дана, перем купатило дивно, али усисивам катастрофално, не носим штикле и зависна сам од друштвенх мрежа – али то је ок. Мора бити ок. И било би лепо када би и друге жене признале мени и себи (и Дорис) да и оне нису пуно боље, али је то чист’ ок.
 
Извор: http://misusovo.blogspot.rs/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама