Како да деца оду у кревет без расправе

11 јула, 2016

Родитељи греше када стављају бебу да спава с њима у кревету јер то детету временом прераста у навику и задовољство којег не желе да се одрекну. Тако се дешава да деца и предшколског узраста спавају с родитељима, а успављивање траје унедоглед, све док мали тиранин не оствари све своје жеље. Да родитељи не би упали у ову замку, потребно је да поставе одређена правила понашања којих строго морају да се држе.

– Бебе се веома често буде током ноћи. Истраживања показују да је уобичајено и нормално да се оне буде од пет до девет пута у току ноћи, и да се неке од њих веома лако самоуспављујују, док је другима потребна помоћ. Обично се родитељи код ове друге групе беба опредељују да их већ у раним месецима држе поред себе, у кревету, како би их брже успавали. И управо се прве грешке праве у првим месецима! – објашњава психолог Александра Мађар Јовановић, породични едукатор и оснивач Центра за подстицање развоја детета.
Маме треба да знају да бебе немају потребу да спавају заједно с њима. Истраживања која се баве испитивањем понашања животиња, наводи Мађар Јовановић, показују да постоје два различита обрасца породичног функционисања. Једној групи припадају младунци који одрастају и спавају у гнезду, другој групи припадају младунци који имају потребу да спавају близу, али не и у самом гнезду.
– Бебе припадају овој другој групи јер оне немају потребу да спавају с мајкама. Критичан период наступа после деветог месеца, када дете које није спавало с родитељима натера једног од њих да га узме у наручје и стави поред себе у кревет. Око деветог месеца код беба се први пут појављује манипулативно понашање, односно тражење пажње и када су јој све потребе задовољене – упозорава породични едукатор.
У том периоду родитељи могу да примене кратак тест којим може да се препозна да ли је у питању манипулација или потреба.
– Подесите тајмер на 15 минута од момента када ваша беба почне да плаче. Уколико плач престане пре него што тајмер позвони, посреди је био манипулативни плач. Уколико беба настави да плаче и након тог времена, у питању је нека незадовољена потреба, те јој треба прићи и понудити помоћ и пажњу – саветује Мађар Јовановић.
Осим што не желе да спавају сама, деца често праве проблем у које доба ће отићи у кревет и неретко траже да им се пре тога читају књиге, да се црта с њима или игра у кревету… жељама нема краја, а успављивање траје унедоглед.
– Деца веома лако могу да стекну навику спавања у исто време уколико их мама и тата у томе подржавају. Потребно је бити доследан и свакодневно понављати исти образац. Реченица: „Време је за спавање, да ли желиш да ти ја изаберем и прочитам једну причу или ћеш је ти изабрати?“ указује детету на то да се оно не пита да ли жели да иде у кревет. Нека деца брзо стекну ову навику, док код оне темпераментније деце навикавање може да траје и пар недеља. Важно је да се од овог обрасца не одустаје – наглашава саговорница.

Дете до три године

Учите га да само спава у свом кревету. Оно ће у овом периоду радо сарађивати и лако ће прихватити вашу дирекцију. Некој осетљивијој деци ће пре спавања бити потребан ваш додир, тако да је довољно да га неко време држите уза себе, а потом се одвојите од њега.

После треће године

Око треће године, због појаве страхова, када дете потражи вашу помоћ и пожели да спава уз вас јер се, на пример, плаши чудовишта, проверите сва места на којима дете сматра да се чудовиште може сакрити. Умирите га и реците му: „Буди тих, остани у свом кревету и спавај“. Будите доследни и не попустите пред плачем и мољакањем. Пожељно је да оставите упаљену лампу (најбоље са сијалицом у зеленој или плавој боји), која ће умирити дете.
– Уколико упаднете у замку у овом периоду, врло вероватно је да ће дете још дуго желети да спава заједно с вама и да ће вам то постати проблем због којег ћете тражити помоћ психолога.

Основци

Дешава се да нека деца спавају с родитељима и када пођу у школу. Деца од треће до шесте године улазе у развојну фазу, када се први пут код њих појављује осећање страха, које може да буде испраћено ноћним морама. Да би се то код детета спречило, родитељи, из најбоље намере, знају да ставе дете да спава с њима. И ту настаје проблем који може да траје до дететове девете, десете године! На овај начин дете не добија прилику да се избори са својим страхом и да га превлада, него се фаза страха продужава. Ова појава је знатно чешћа код женске деце – упозорава Александра Мађар Јовановић, породични едукатор.

 
 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама