Како да детету кажете „да“, а да то ипак остане „не“

13 маја, 2016
Израчунато је да дете узраста између једне и три године чује „не“ просечно 400 пута дневно. Поред тога што је то заморно и фрустрирајуће и за дете и за родитеље, може бити и потенцијално опасно по малишана, јер они који чују „не“ превише често временом огуглају на то, и више и не реагују. Зато је корисно знати могуће начине да се проблем заобиђе.
porodica-deca-partneri-drustvene-igre-1388479127-314931
Једно могуће решење јесте да, на неки начин, кажете „да“, а да то ипак остане „не“. Звучи збуњујуће? Није тешко, не стварно, само треба обратити пажњу на то како формулишете реченицу. Конкретан пример: ваше дете хоће чоколадицу, а ви сте против тога да је поједе пре вечере јер из искуства знате да ће онда да мрљави с јелом. Кажете му да нема слаткиша пре вечере. Малишан се дури, тражи поново, почиње да лупа ногама о под, некада добије и напад беса. Звучи познато? Проблем је што доста деце не разуме или не прихвата правило ако је све што чују реч „не“. У описаној ситуацији, могли бисте да покушате да уместо: „Нема слаткиша пре вечере“ кажете: „Добићеш чоколадицу после вечере. Сада ћу да ти дам јабуку, важи?“.
Друга могућност је да малишану објасните због чега вам његово понашање смета. На пример, ваше дете удара по столу, опет и опет и опет, и то вам заиста иде на живце. Можете покушати да му кажете: „Кад тако лупаш по столу, мене од буке заболи глава. Молим те, престани“. Може да делује узалудно да покушавате да објашњавате неке ствари малом детету, али на дуже стазе, то ће и вама и њему бити корисно. Скрећете детету пажњу на то да оно што ради утиче и на друге око њега, и учите га саосећању. Биће потребно неко време да дете научи да брине и о осећањима других, али је свакако вредно труда.
Није лоша идеја ни да детету дате избор. Рецимо, ваш петогодишњи синчић шутира лопту по стану, а ви све време замишљате шта би све могао да разбије. Оно што родитељи често ураде у таквој ситуацији јесте да детету оштро кажу да нема играња лоптом у стану. Уместо тога, можете покушати да малишану пружите избор (онда кад могућност за то постоји). Можете му рећи: „Или ћеш лопту само да котрљаш по поду, или ћеш да је шутираш напољу“. На тај начин, ваше дете стиче утисак да има извесну контролу над ситуацијом. Плус, дете тако учи да прави избор, што је почетак развоја самосталности, као и компетентности. Само треба обратити пажњу на то да избор не буде између превише могућности, јер ће то само збунити дете. За малу децу, избор између једног или другог је права ствар.
Покажите детету шта би још могло да ради уместо онога што не би требало да ради. Рецимо, ваш малишан сваки час штипка своју млађу сестрицу. Ви му кажете да престане, али он наставља. Нека деца нису у стању да престану с одређеним понашањем јер немају идеју шта би уместо тога могла да раде (тужно је што постоје и одрасле особе с истим проблемом). У описаној ситуацији решење би могло да буде да малишану кажете да пољуби сестрицу.
Некада ће бити потребно да детету покажете како да уради то што му предлажете – на пример, ако пса вуче за уши, а ви му кажете да га помази, може да буде потребно и да га нежно ухватите за руку и покажете му како то да уради. Постоји и проблем када су деца веома живахна и нису у стању да седе мирно, тада је потпуно бескорисно подвикнути малишану који шутира седиште на коме седи у аутомобилу да се смири. Дете је пуно енергије и потребан му је неки начин да се те енергије ослободи, па је на вама да будете креативни и смислите шта би још могло да ради с тим делом тела – можда би му било довољно да само врти стопалом (ако треба, спустите шаку на дететово стопало и покажите му како). Некад помаже и хумористички приступ, као: „Реци ногици да ћути!“.
Некад је довољан само начин на који говорите, без изговарања речи „не“. У почетку, деца више по реском звуку него по разумевању конкретног значења уче шта мислите кад кажете „не“. Задржите резак звук онда када детету браните нешто, а можете га научити и да реагује и на продоран поглед чије је значење „Смета ми то што радиш и боље би ти било да престанеш“.
Када је могуће, избегавајте да детету кварите забаву. Уместо да „дигнете дреку“ јер је ваша ћеркица просула кукурузне пахуљице и то јој је много забавно, скрените јој пажњу на нешто друго што би јој било подједнако забавно, као што је њена омиљена играчка. Дете ће бити знатно вољније да сарађује с вама и да вас послуша ако јој понудите нешто пријатно као алтернативу, уместо да га грдите или плашите казном. А налажење пријатне алтернативе ће имати позитивно дејство и на вас, опуштајући вас пре чишћења нереда.
Извор: krstarica.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама