Kako da detetu kažete „da“, a da to ipak ostane „ne“

13 maja, 2016
Izračunato je da dete uzrasta između jedne i tri godine čuje „ne“ prosečno 400 puta dnevno. Pored toga što je to zamorno i frustrirajuće i za dete i za roditelje, može biti i potencijalno opasno po mališana, jer oni koji čuju „ne“ previše često vremenom oguglaju na to, i više i ne reaguju. Zato je korisno znati moguće načine da se problem zaobiđe.
porodica-deca-partneri-drustvene-igre-1388479127-314931
Jedno moguće rešenje jeste da, na neki način, kažete „da“, a da to ipak ostane „ne“. Zvuči zbunjujuće? Nije teško, ne stvarno, samo treba obratiti pažnju na to kako formulišete rečenicu. Konkretan primer: vaše dete hoće čokoladicu, a vi ste protiv toga da je pojede pre večere jer iz iskustva znate da će onda da mrljavi s jelom. Kažete mu da nema slatkiša pre večere. Mališan se duri, traži ponovo, počinje da lupa nogama o pod, nekada dobije i napad besa. Zvuči poznato? Problem je što dosta dece ne razume ili ne prihvata pravilo ako je sve što čuju reč „ne“. U opisanoj situaciji, mogli biste da pokušate da umesto: „Nema slatkiša pre večere“ kažete: „Dobićeš čokoladicu posle večere. Sada ću da ti dam jabuku, važi?“.
Druga mogućnost je da mališanu objasnite zbog čega vam njegovo ponašanje smeta. Na primer, vaše dete udara po stolu, opet i opet i opet, i to vam zaista ide na živce. Možete pokušati da mu kažete: „Kad tako lupaš po stolu, mene od buke zaboli glava. Molim te, prestani“. Može da deluje uzaludno da pokušavate da objašnjavate neke stvari malom detetu, ali na duže staze, to će i vama i njemu biti korisno. Skrećete detetu pažnju na to da ono što radi utiče i na druge oko njega, i učite ga saosećanju. Biće potrebno neko vreme da dete nauči da brine i o osećanjima drugih, ali je svakako vredno truda.
Nije loša ideja ni da detetu date izbor. Recimo, vaš petogodišnji sinčić šutira loptu po stanu, a vi sve vreme zamišljate šta bi sve mogao da razbije. Ono što roditelji često urade u takvoj situaciji jeste da detetu oštro kažu da nema igranja loptom u stanu. Umesto toga, možete pokušati da mališanu pružite izbor (onda kad mogućnost za to postoji). Možete mu reći: „Ili ćeš loptu samo da kotrljaš po podu, ili ćeš da je šutiraš napolju“. Na taj način, vaše dete stiče utisak da ima izvesnu kontrolu nad situacijom. Plus, dete tako uči da pravi izbor, što je početak razvoja samostalnosti, kao i kompetentnosti. Samo treba obratiti pažnju na to da izbor ne bude između previše mogućnosti, jer će to samo zbuniti dete. Za malu decu, izbor između jednog ili drugog je prava stvar.
Pokažite detetu šta bi još moglo da radi umesto onoga što ne bi trebalo da radi. Recimo, vaš mališan svaki čas štipka svoju mlađu sestricu. Vi mu kažete da prestane, ali on nastavlja. Neka deca nisu u stanju da prestanu s određenim ponašanjem jer nemaju ideju šta bi umesto toga mogla da rade (tužno je što postoje i odrasle osobe s istim problemom). U opisanoj situaciji rešenje bi moglo da bude da mališanu kažete da poljubi sestricu.
Nekada će biti potrebno da detetu pokažete kako da uradi to što mu predlažete – na primer, ako psa vuče za uši, a vi mu kažete da ga pomazi, može da bude potrebno i da ga nežno uhvatite za ruku i pokažete mu kako to da uradi. Postoji i problem kada su deca veoma živahna i nisu u stanju da sede mirno, tada je potpuno beskorisno podviknuti mališanu koji šutira sedište na kome sedi u automobilu da se smiri. Dete je puno energije i potreban mu je neki način da se te energije oslobodi, pa je na vama da budete kreativni i smislite šta bi još moglo da radi s tim delom tela – možda bi mu bilo dovoljno da samo vrti stopalom (ako treba, spustite šaku na detetovo stopalo i pokažite mu kako). Nekad pomaže i humoristički pristup, kao: „Reci nogici da ćuti!“.
Nekad je dovoljan samo način na koji govorite, bez izgovaranja reči „ne“. U početku, deca više po reskom zvuku nego po razumevanju konkretnog značenja uče šta mislite kad kažete „ne“. Zadržite rezak zvuk onda kada detetu branite nešto, a možete ga naučiti i da reaguje i na prodoran pogled čije je značenje „Smeta mi to što radiš i bolje bi ti bilo da prestaneš“.
Kada je moguće, izbegavajte da detetu kvarite zabavu. Umesto da „dignete dreku“ jer je vaša ćerkica prosula kukuruzne pahuljice i to joj je mnogo zabavno, skrenite joj pažnju na nešto drugo što bi joj bilo podjednako zabavno, kao što je njena omiljena igračka. Dete će biti znatno voljnije da sarađuje s vama i da vas posluša ako joj ponudite nešto prijatno kao alternativu, umesto da ga grdite ili plašite kaznom. A nalaženje prijatne alternative će imati pozitivno dejstvo i na vas, opuštajući vas pre čišćenja nereda.
Izvor: krstarica.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama