Легенда каже да нека деца, сваке школске године, добију нове уџбенике

август 31, 2018

Опасно брзо се ближи почетак нове школске године. Август цури кроз руке, као песак последњег дана на плажи. Не жалим што долазе нове обавезе и зима. Жалим што лето не траје 11 месеци годишње.

Ружно време нам је украло јул, баш као што су нам неки људи и њихове одлуке украли 2 деценије младости. Деведесете и њихове последице, нада у нешто боље која се топила са сваком Новом годином на истој локацији. Неки су отишли и направили нови живот. Да ли је бољи или није, они знају. Неки смо остали овде, после пуно размишљања и одлука. Можда смо својој деци, тим избором, на леђа натоварили терет без ког су могли? Време покаже све. И заљубљеност и последице избора.
Тамо, негде, људи су се осамосталили чим су крочили на њихов аеродром и прешли граничну црту. Све своје су оставили овде, понели храброст и нешто новца и кренули опет од нуле. Имам већ пуно година и пуно кретања од нуле а снага се топи. Трчање пуном брзином, само да би се остало у месту и не пало још дубље, јако исрцпљује. Знају то сви који се, као, батргамо, трчимо између продавница са робом на попусту, са снижењима, са бофл робом и рупицама које ће баба да ушије па се ништа неће видети. Пресипамо из А у Б, расипамо се и губимо у тој трци за својим репом. Можда је могло и другачије. Не знам. Нисам имала храбрости да свему и свима кажем да идем тамо некуд.
Кажу да тамо деца уче са лаптопа или таблета, да су им уџбеници у ПДФ, да имају интерактивну наставу и све што им је потребно да градиво схвате. Верујем им. Не желим да знам и детаље. Овде постоји н издавача уџбеника, наставних програма, за један предмет пет комада нечега је неопходно. За српски: читанка, радна свеска за књижевност, граматика, радна свеска за граматику, школска свеска и евентуално још свеска и књига за лектиру. Шест предмета дневно, опрема за физичко, ликовно, техничко.. Ранац се изобличи од свега. Дечија леђа.. Кога брига? Ормарићи по школама су разваљени. Нисмо их поломили ви ни ја, ни ове београдске нису поломила деца из Краљева или Вршца. Поломили су их ђаци којима су били намењени али у којима ништа није могло да се остави. Нестајале су и збирке задатака и којешта, вероватно не зато што је некоме требала збирка па је украо већ да би доказао да ногом може да поломи бравицу, ишчупа вратанца и прође без казне. То су они што ће, у јуну, да кампују испред зборнице и наставничких кабинета, све са родитељима. Објашњаваће како су то златна деца са поремећајима понашања који их, просто, терају да лупају и ломе или ометају наставу сакривени испод неке дијагнозе која ће све то да оправда. Оцене ће бити поклоњене, ормарићи ће бити ван функције а некој другој деци, која раде највише и најбоље што умеју, рашће нови рогови. Таман да се на време припреме да је ОК бити бахат, да је сасвим добра ствар привлачити пажњу на себе понашањем јер после добијеш бољу оцену и баш те брига.
Бити добар… Не испати се. Треба да се буде дрзак, да се касни у школу, да се са наставницима разговара у “ко си бре ти” стилу. Један тата се, на родитељском, разредном обраћа са “Кизо, па немој тако” јер сматра да има право на то. Осталих 30 родитеља ћути и гледа, у неверици, потврђујући правило да деца уче из онога шта родитељи раде. Да ли постоји начин да се васпитају родитељи? Родитељ А учи децу да буду поштена, да имају колико својим радом и учењем стекну, да се не гурају већ да се знањем изборе за свој школски успех. Родитељ Б учи децу да не поштују никога, ни наставнике ни другаре јер, у јуну се све искука испред зборнице и хоп, ето жељеног успеха без много труда. Данас су основци а сутра ће да протрче кроз средњу. Уписаће факултет, за пар хиљада ЕУР годишње и постаће правници, економисти и ИТ стручњаци. Лечиће нас, судиће нас, водиће нас кроз старост а заборавиће да ми нисмо заборавили.
Срећна нова школска година свима који славе.
Легенда каже да нека деца, сваке школске године, добију нове уџбенике. Оне што миришу на штампарску боју и немају заврнуте уши. Ми, што купујемо половне уџбенике и размењујемо их као окраћале дечије јакне, бришемо знање које су предходни ђаци исписали по радним свескама. Дубоко смо им захвални што су писали графитним оловкама и што можемо да их искористимо за нову генерацију ученика. Ђак који хоће да учи, учи, из нових исто као и из коришћених уџбеника.
За срећу је потребно мало. Сунчани последњи дани овогодишњег августа, лубеница са акцијском ценом и квалитетна гумица за брисање.
Сања Цигановић
Извор: umdrumiostalo.blogspot.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама