Mladen Šarčević: Najbolji nastavnici imaće plate kao profesori univerziteta

april 8, 2019

Obrazovni sistem poslednjih godina trpi ozbiljne promene. Možda najveća je digitalizacija obrazovanja, a od nedavno i pilot projekat celodnevne nastave koji kreće od 1. septembra.

U intervjuu za Zelenu učionicu ministar prosvete Mladen Šarčević govori o tim, ali i o predstojećim promenama u sistemu evaluacije zaposlenih, rešavanju problema vršnjačkog nasilja, platnim razredima i modernizaciji obrazovnog sistema.

Nakon uvođenja digitalnih udžbenika i opremanja jednog broja škola, kakva je situacija „na terenu”? Da li ste zadovoljni tempom kojim škole prihvataju promene, kakvi su utisci, a kakvi planovi za dalje? Kakve konkretne rezultate očekujete?

– U datim materijalnim uslovima i okolnostima, ja sam više nego zadovoljan. U projekat digitalizacije je uključen i kabinet premijerke i druga ministarstva, poput Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Očekujem da se u toku ove godine usvoji Zakon o platama u javnom sektoru, koji treba bitno da doprinese motivaciji zaposlenih. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dogovorilo se sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvom finansija o kategorijama i o povećanjima čime će biti prepoznat i povećan obim rada zaposlenih, otežani uslovi  i svakako kvalitet.

Digitalno učenje bi trebalo da, jednim delom, reši to što se naš obrazovni sistem bazira pre svega na rerpoduktivnom znanju. Ali, tu je i dalje drugi, podjednako ozbiljan problem vršnjačkog nasilja. Novine pune naslovi o deci koja su maltretirana, a pitanje je koliko je slučajeva koji nikad ne dospeju u javnost. Kazne za nasilnike su često blage, a premeštanje u drugu školu nije rešenje. Šta je Vaš plan kada je reč o ovom problemu?

– Kada je u pitanju nasilje uradilo se mnogo, ali još nije dovoljno. Formirani su, između ostalog, timovi unutar škola, postoji apsolutna obaveza da se svaki slučaj prijavi Školskoj upravi, inspekciji, sektorima Ministarstva, postoji SOS telefon, a mnogo se radi i na prevenciji. Postoji i procedura koju moraju da poštuju sva odgovorna lica. Smenjen je i veći broj direktora u školama u Srbiji, gde se nasilje dogodilo a gde nije reagovano po Protokolu.

Statistički, nasilje je u značajnom padu. Problem je što mediji svaki događaj mnogo puta ponove i stvara se utisak da je to sada u ekspanziji.

Mislim da će i celodnevna nastava, koju sada (od 1. septembra) uvodimo kao pilot projekat a koja podrazumeva kvalitetno organizovano vreme rada takođe doprineti smanjenju nasilja.

A izbor udžbenika? Često dobijamo pitanja nastavnika koji nisu sigurni šta se ove godine bira. Možete li malo bolje da pojasnite?

– Zakon je sve regulisao. Mi uredno šaljemo obaveštenja školama. Ako neki nastavnici to ne znaju moraju da pitaju svoje direktore, jer ne može ministar da rukovodi svim školama neposredno… Prosledili smo dopis da smo primetili da se u školama izdavači ponašaju preterano lobistički. Upozorili smo na takve pojave. Odgovornost za to da li će se uzeti ponovo novi udžbenici snose Saveta roditelja škole i direktor. Tu nije adresa Ministarstvo. Zakon je regulisao da imaju autonomiju.

Kada je reč o obrazovanju mladih, čini se da ono ne prati dovoljno potrebe tržišta. Nedostaje mnogo softverskih inženjera, a iako je, nažalost, sve manje dece, pa tako i odeljenja, Učiteljski fakulteti ne smanjuju broj studenata. To će se odraziti i na strukturu zaposlenosti. Da li će se u budućnosti i upis novih studenata prilagođavati predviđanjima potreba tržišta?

– Svakako se radi na tome da se pri upisu prati tržište… Novim Zakonom o visokom obrazovanju je predviđen Savet poslodavaca na svakoj visoko školskoj ustanovi, koji će zajedno sa ljudima iz nastave pomagati da se definišu potrebe i prijavi program.

S obzirom na to da je 2019. godina reakreditacije svih visokoškolskih ustanova, same ustanove će morati da razmisle o tome šta im je bitno da se akredituje. Mi forsiramo kvalitet.

Problem koji ne možemo da ignorišemo su i plate u obrazovanju. Sigurno ćete se složiti da bi one trebalo da budu više, ali da li će biti? I Kada?

– Ja sam očekivao da će to da se desi od januara 2019. godine… Nadam se da će se to desiti u toku 2019. Ceo postupak oko Zakona o platama u javnom sektoru je završen zajedno za MDULS-om i Ministarstvom finansija i mislim da smo tu postigli odlične dogovore. Apsolutno zastupam stav da to mora da se desi… jer je to višedecenijska potreba i potreba da počne da se plaća kvalitet po posebnom principu a to su platni razredi, to su zvanja i status svakog pojedinačnog nastavnika.

Nastavnici veruju da postojeći sistem evaluacije nije dobar i da se ne može objektivno sagledati njihov rad. Hoće li se na tom polju nešto menjati?

– Na polju evaluacije biće promena, ali za to treba mnogo više vremena. Kada budemo imali prolazna vremena, portfolio učenika i njihove mogućnosti možemo onda predviđati uspeh učenika kroz silne provere vrednost rada svakog zaposlenog će se posmatrati kroz njegove ishode redovne nastave, ne samo kroz ishod takmičenja i drugih detalja. Time dolazimo do ukupne strukture radne liste koja treba da bude preslikana kroz ostvarivanje ishoda tih nastavnika prema učenicima sa kojima radi. Time ćemo Pravilnik o napredovanju u zvanja značajno poboljšati i dovesti do toga da je to suština svih stvari. Tako da je zamišljeno da najbolji nastavnici u osnovnoj i srednjoj školi do nivoa plate profesora univerziteta.

Šta smatrate najvećim uspehom ove Vlade (i svojim) kada je reč o obrazovanju u Srbiji?

– Uspeh u sistemu obrazovanja se ne vidi od danas do sutra. Podsetiću na čuvenu finsku lekciju i formulu da se dve godine rade pripreme i osam realizacija uz stabilan politički sistem. U Srbiji sa mnogo manje ljudi i para, mi smo uspeli da za godinu dana pripremimo i donesemo 20 zakona i desetine podzakonskih akata i redizajniramo sve ove procese od predškolskog do nauke. Formiran je Fond za nauku, kao nezavisno telo, formirana je Agencija za kvalifikacije kao nezavisno telo, formirano je  Nacionalno akreditaciono telo… To su već veliki doprinosi. Digitalizuje se sistem. U toku prve dve godine ćemo imati kompletno ceo sistem uvezan u elektronski dnevnik i 10.000 učionica potpuno digitalizovanih. I naravno mnoge novine kao što su licence za direktore, reforma gimnazija, uvođenje mature i niz drugih stvari.

Intervju vodila: A. Cvjetić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


2 komentara na "Mladen Šarčević: Najbolji nastavnici imaće plate kao profesori univerziteta

  1. B kaže:

    Iza svega stoji premijerka i njen “tim”, Britanski savet.
    Da obrazovni sistem poslednjih decenija svašta i svakoga trpi, to je tačno.

  2. Mitra Perić kaže:

    Poštovani Ministre,poštujem svaki predlog,ali bih se zadržala na komentaru o upisu na fakultet,zapošljavanju…vrednovanju rada.
    Završila sam i Akademiju,potom Fakultet,sada sam na birou u svojoj 47godini života.Radils sam deset godina u jednoj gradskoj školi na stalnim zamenama gde sam vešto zatvarana,jer su zamene nastavili mladi,što se naravno nastavlja i u drugim školama…Gde sam ja u ovim godinama?Predavala sam istoriju.geografiju,matematiku,engleski i tu izgubila na godinama staža,u pitanju je bio manji procenat rada.Niko za moj rad nema da kaže ništa loše,jer sam uvek davala sve od sebe…Ove godine sam bila na zameni u našem divnom Tršiću,gde su bili i moji počeci rada,gde je direktor izuzetan čovek,za kratko vreme smo počeli rad u e.d.zahvaljujući njegovom trudu da nas obuči….Roditelji učenika su zadovoljni mojim radom,ali koga to briga.Volim svoj posao uprkos svim okolnostima….imam dvoje dece i tešku finansijsku situaciju.Ranije sam Vam se obraćala.Uvedite neki red u zapošljavanju,poštujte starije,uvedite konkurse…Nadam se da ste me razumeli .Molim Vas pomozite mi!
    Loznica15300

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama