Momo Kapor dobio ulicu

jun 24, 2015

Ulice u Beogradu dobili i Rajko Mitić, Ivan Tabaković i Bahtijar Vagabzade

momo-kapor1
Inicijativa „Politike” da po slikaru, književniku i novinaru Momi Kaporu bude nazvana jedna od prestoničkih ulica usvojena je u Skupštini grada. Bez ijednog glasa protiv, odbornici su izglasali predlog da deo Mačvanske na Vračaru – od Bore Stankovića do Tamnavske – ponese Kaporovo ime.
U materijalu dostavljenom gradskim parlamentarcima navedeno je da je ova inicijativa Kolegijuma lista „Politika” odobrena u Komisiji za spomenike i nazive ulica i trgova, uz prethodnu saglasnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, uz kratak osvrt na Kaporov životopis.
– Momčilo Momo Kapor (1937–2010) bio je srpski slikar, književnik, novinar… Autor je brojnih romana, zbirki priča, dokumentarnih filmova i televizijskih emisija. Prevođen je na francuski, nemački, poljski, češki, bugarski, mađarski slovenački i švedski jezik – piše u predlogu odluke.
Očekuje se da svečano otvaranje Ulice Mome Kapora, kako će glasiti i njen zvanični naziv, bude upriličeno u julu. Do tada je potrebno da se odluka o preimenovanju objavi u „Službenom listu grada Beograda” i da se izrade ulične table.
Odbornici su izglasali i predloge o preimenovanju još tri ulice. Tako će ime Rajka Mitića poneti deo Banjičkog venca od Ljutice Bogdana 3 (pored stadiona „Rajko Mitić” do Sime Lozanića. Ulica Jovana Dučića u čukaričkom naselju Repište će se u delu između Mile Jevtović i Učitelja Stojana Čole zvati po Ivanu Tabakoviću, osnivaču Odseka keramike na Akademiji za primenjenu umetnost. Bahtijar Vagabzade, azerbejdžanski pesnik i profesor, takođe će se naći na mapi Beograda, jer će njegovim imenom biti nazvana ulica između Crnotravske i raskrsnice Borske i Pere Velimirovića.
Ovaj poslednji predlog obrazložen je produbljivanjem saradnje između Srbije i Azerbejdžana, na šta je Zoran Alimpić, odbornik DS-a, izneo primedbu.
– Reč je o pesniku koji je, kako vidimo u predlogu, autor desetina zbirki poezije, ali nikad nije preveden kod nas. Bolje bi bilo da smo u sklopu saradnje sa Azerbejdžanom imali prilike da pročitamo neka njegova dela na srpskom, pa da mu onda damo ulicu – naveo je Alimpić.
Izvor: politika.rs
 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama