Најчешће грешке ђака у попуњавању листе жеља

24 јуна, 2015

Осмаци који су протеклих дана полагали малу матуру, нестрпљиво очекују објављивање коначних резултата, јер ће им укупан број бодова дати одговор на питање да ли ће добити књижицу жељене средње школе. На том путу, матура је била прва и највећа препрека, а друга, због непажљивости, може да буде и – неправилно попуњена листа жеља.
bgd-mala matura
Јер, могуће је да се догоди да дете на листи са 20 празних места напише имена само неколико школа, па да чак и ако има високи број бодова, остане неуписано јер ће компјутер аутоматски распоређивати ђаке.
Јуче је био дан за жалбе и приговоре, у четвртак до 20 часова биће објављени коначни резултати матуре, а у петак и суботу је попуњавање листе жеља. Листе се предају од осам до 15 часова.
Др Зорана Лужанин, државни секретар у Министарству просвете, саветује ученике да листу попуњавају са родитељима и разредним старешином и да обавезно попуне свих 20 жеља. На питање „Политике” како изгледа процедура уколико неко дете остане без места у школи, она одговара да ће се у том случају уписати у другом року.

Прошле године, према подацима просветних власти, 88,06 одсто деце је уписало једну од школа коју су навели као прве три жеље. Овај податaк ипак не сме да завара ђаке. Јер, за најбоље или најпопуларније школе неопходно је минимум 80 поена, а негде је доња црта прошле године била и изнад 90 бодова.

Примера ради, за упис друштвено-језичког одељења у Трећој београдској гимназији ђацима је било неопходно од 84 (италијански) до 96,18 (француски) поена, а за књижицу на природно-математичком смеру доња граница је била високих 95,6 бодова. У Првој београдској гимназији минималан број бодова за упис је био 90,80 на природном и 89,20 на друштвеном смеру, Гимназија „Свети Сава” се уписивала са више од 80 поена, док је за Земунску било довољно око 55 поена.
Нешто су ниже границе за упис у школе економске и правне струке, па се књижица у Првој економској освајала са 75 до 85 поена, а у Правно- пословној је било потребно од 77 до 84 бода. Од 40 до 60 поена је довољно за упис школа осталих струка, једини изузетак су лане били поједини смерови, у, на пример, Електротехничкој школи „Никола Тесла”, где се тражило чак више од 95 поена.
Како ђаци не би направили грешку у попуњавању, већина школа је на својим сајтовима објавила упутства за ђаке и њихове родитеље. Примера ради, београдска основна школа „Војвода Радомир Путник” је навела које су најчешће грешке које ђаци праве у избору школе.
Савет наставника је, дакле, да им приликом избора не буде критеријум чињеница да је одређена средња школа у њиховом комшилуку или то што не воле да путују аутобусом кроз саобраћајну гужву, стојећи „на једној нози”. Ученик такође не би требало да се опредељује ни по томе коју је школу уписао његов најбољи друг или другарица, а не ваљају ни размишљања типа „показаћу ја њима шта и колико могу” или „пошто немам баш сјајан успех, уписаћу се тамо где ме приме”.
Неколико речи и о самој процедури:
– У конкурсу, који су ђаци већ купили, налази се списак свих школа у Србији са свим детаљима, почевши од шифре и назива школе, па до профила и броја ученика који та школа прима у новој школској години. Препорука је да ученици празну листу жеља ископирају и да прво попуне копију.
– Прво се уноси шифра образовног профила, онако како је написана у конкурсу, и образовни профил који би ученик највише желео (у складу са оствареним бодовима). Затим се редом уносе остали образовни профили које ученик жели, од већег ка мањем интересовању.
У Министарству просвете саветују ученицима да воде рачуна о збирном броју бодова који су освојили и броју бодова који су имали ученици у ранијим школским годинама за одговарајући профил. Ови подаци, међутим, ђацима могу да послуже само као смерница у попуњавању листе жеља, јер нико им не може рећи колико је бодова потребно ове године за упис у том профилу јер то зависи од интересовања ученика и њиховог броја бодова.
– У листу жеља не треба уносити школе за које ученик нема афинитета, јер може да се догоди да на основу бодова и места жеље на листи ђак буде распоређен баш у ту школу.
– Када се попуни копија, онда се подаци преписују у оригиналну листу жеља. Листу потписују родитељи, а она се предаје одељенском старешини.
Упис ученика у средње школе у првом уписном кругу је 6. и 7. јула, а други уписни рок је 9. јула.
Малу матуру у августовском року обично полаже око 1.000 ученика.
Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама