Najčešće greške đaka u popunjavanju liste želja

24 juna, 2015

Osmaci koji su proteklih dana polagali malu maturu, nestrpljivo očekuju objavljivanje konačnih rezultata, jer će im ukupan broj bodova dati odgovor na pitanje da li će dobiti knjižicu željene srednje škole. Na tom putu, matura je bila prva i najveća prepreka, a druga, zbog nepažljivosti, može da bude i – nepravilno popunjena lista želja.
bgd-mala matura
Jer, moguće je da se dogodi da dete na listi sa 20 praznih mesta napiše imena samo nekoliko škola, pa da čak i ako ima visoki broj bodova, ostane neupisano jer će kompjuter automatski raspoređivati đake.
Juče je bio dan za žalbe i prigovore, u četvrtak do 20 časova biće objavljeni konačni rezultati mature, a u petak i subotu je popunjavanje liste želja. Liste se predaju od osam do 15 časova.
Dr Zorana Lužanin, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, savetuje učenike da listu popunjavaju sa roditeljima i razrednim starešinom i da obavezno popune svih 20 želja. Na pitanje „Politike” kako izgleda procedura ukoliko neko dete ostane bez mesta u školi, ona odgovara da će se u tom slučaju upisati u drugom roku.

Prošle godine, prema podacima prosvetnih vlasti, 88,06 odsto dece je upisalo jednu od škola koju su naveli kao prve tri želje. Ovaj podatak ipak ne sme da zavara đake. Jer, za najbolje ili najpopularnije škole neophodno je minimum 80 poena, a negde je donja crta prošle godine bila i iznad 90 bodova.

Primera radi, za upis društveno-jezičkog odeljenja u Trećoj beogradskoj gimnaziji đacima je bilo neophodno od 84 (italijanski) do 96,18 (francuski) poena, a za knjižicu na prirodno-matematičkom smeru donja granica je bila visokih 95,6 bodova. U Prvoj beogradskoj gimnaziji minimalan broj bodova za upis je bio 90,80 na prirodnom i 89,20 na društvenom smeru, Gimnazija „Sveti Sava” se upisivala sa više od 80 poena, dok je za Zemunsku bilo dovoljno oko 55 poena.
Nešto su niže granice za upis u škole ekonomske i pravne struke, pa se knjižica u Prvoj ekonomskoj osvajala sa 75 do 85 poena, a u Pravno- poslovnoj je bilo potrebno od 77 do 84 boda. Od 40 do 60 poena je dovoljno za upis škola ostalih struka, jedini izuzetak su lane bili pojedini smerovi, u, na primer, Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla”, gde se tražilo čak više od 95 poena.
Kako đaci ne bi napravili grešku u popunjavanju, većina škola je na svojim sajtovima objavila uputstva za đake i njihove roditelje. Primera radi, beogradska osnovna škola „Vojvoda Radomir Putnik” je navela koje su najčešće greške koje đaci prave u izboru škole.
Savet nastavnika je, dakle, da im prilikom izbora ne bude kriterijum činjenica da je određena srednja škola u njihovom komšiluku ili to što ne vole da putuju autobusom kroz saobraćajnu gužvu, stojeći „na jednoj nozi”. Učenik takođe ne bi trebalo da se opredeljuje ni po tome koju je školu upisao njegov najbolji drug ili drugarica, a ne valjaju ni razmišljanja tipa „pokazaću ja njima šta i koliko mogu” ili „pošto nemam baš sjajan uspeh, upisaću se tamo gde me prime”.
Nekoliko reči i o samoj proceduri:
– U konkursu, koji su đaci već kupili, nalazi se spisak svih škola u Srbiji sa svim detaljima, počevši od šifre i naziva škole, pa do profila i broja učenika koji ta škola prima u novoj školskoj godini. Preporuka je da učenici praznu listu želja iskopiraju i da prvo popune kopiju.
– Prvo se unosi šifra obrazovnog profila, onako kako je napisana u konkursu, i obrazovni profil koji bi učenik najviše želeo (u skladu sa ostvarenim bodovima). Zatim se redom unose ostali obrazovni profili koje učenik želi, od većeg ka manjem interesovanju.
U Ministarstvu prosvete savetuju učenicima da vode računa o zbirnom broju bodova koji su osvojili i broju bodova koji su imali učenici u ranijim školskim godinama za odgovarajući profil. Ovi podaci, međutim, đacima mogu da posluže samo kao smernica u popunjavanju liste želja, jer niko im ne može reći koliko je bodova potrebno ove godine za upis u tom profilu jer to zavisi od interesovanja učenika i njihovog broja bodova.
– U listu želja ne treba unositi škole za koje učenik nema afiniteta, jer može da se dogodi da na osnovu bodova i mesta želje na listi đak bude raspoređen baš u tu školu.
– Kada se popuni kopija, onda se podaci prepisuju u originalnu listu želja. Listu potpisuju roditelji, a ona se predaje odeljenskom starešini.
Upis učenika u srednje škole u prvom upisnom krugu je 6. i 7. jula, a drugi upisni rok je 9. jula.
Malu maturu u avgustovskom roku obično polaže oko 1.000 učenika.
Izvor: Politika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama