“Nastavnice, je l znate vi da na katedri sada imate vašu godišnju platu. Toliko vrede ta četiri telefona.”

14 novembra, 2022

Ukoliko se nastavi ovakav trend za desetak godina đake u Srbiji neće imati ko da uči, jedinstven je stav sagovornika Euronews Srbija. U ovom momentu školama u Srbiji nedostaje više od 1.000 nastavnika matematike, fizike, hemije, informatike, nemačkog jezika, a da bi se održala nastava, direktori su prinuđeni da angažuju manje stručan kadar. Više je razloga što se beži iz prosvete. Matematičari, fizičari, informatičari ne žele da rade u školi jer u privredi mogu da zarade mnogo više. Osim toga status struke je vrlo nizak, nije dovoljno društveno prepoznat, nije vrednovan na pravi način.

Situacija je već alarmantna u manjim sredinama u Srbiji, ali ni gradovi nisu pošteđeni. U resornom Ministarstvu prosvete nismo mogli da saznamo koliko u ovom momentu nestručnog kadra staje pred učenike – tako na primer, već postoje slučajevi gde matematiku u školama predaju nastavnici geografije. Poslednje javno dostupne analize su iz 2018. godine kada je u osnovnim i srednjim školama u Srbiji radilo 457 nestručnih nastavnika iz matematike, 239 nastavnika iz fizike, 109 nastavnika iz informatike, 133 nastavnika nemačkog jezika i 48 nastavnika engleskog jezika.

Ako znamo da jedan nastavnik matematike u proseku radi sa tri odeljenja i da svako odeljenje ima po dvadesetak učenika, dolazi se do zabrinjavajućeg podatka da oko 27.000 osnovaca i srednjoškolaca ima nestručnog nastavnika koji im predaje. Poslednjih godina problem je dodatno eskalirao jer za nastavničke smerove na fakultetima mladi su potpuno nezainteresovani.

Na Matematičkom fakultetu u Beogradu kažu da je trend opadanja broja kandidata na nastavničkom smeru krenuo od 2015. godine kada su imali 112 prijavljenih za polaganje prijemnog. Samo godinu dana kasnije imali su upola manje kandidata, a školama u Srbiji u tom momentu već je nedostajalo oko 500 matematičara i isto toliko fizičara. Istorijski minimum dostigli su ove godine kada se u junu prijavilo samo osam kandidata.

“Mora se hitno reagovati”

Prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu prof. Dejan Filipović kaže za Euronews Srbija. da se mora hitno reagovati, da su već imali dva sastanka dekana svih nastavničkih fakulteta.

Dodao je da nastavnička zvanja nisu interesantna novim generacijama, da se mladi okreću poslovima gde će biti bolje plaćeni. Problem se, kako je naveo, mora sistemski rešavati.

“Plašim se ukoliko nastavimo ovim trendom za desetak godina neće imati ko da uči decu ili će to raditi nekompetentan kadar”, rekao je on.

Problem potplaćenosti

O degradaciji profesije nastavnika možda najbolje govori primer koji nam je ispričala nastavnica matematike iz jedne beogradske osnovne škole. Na početku časa oduzela je mobilne telefone četvorici “živahnih” sedmaka i stavila ih na katedru. Jedan od njih nije odustajao da mu vrati. Nastavnica je bila uporna da će ga dobiti na kraju časa. A onda je usledila rečenica dečaka, koja još odzvanja u glavi matematičarke, ali i njenih kolega: “Je l znate vi da na katedri sada imate vašu godišnju platu. Toliko vrede ta četiri telefona”.

Taj primer možda najbolje oslikava materijalni položaj nastavnika, ali i odnos roditelja i učenika prema toj struci. Nastavnici danas zarađuju najviše oko 70.000 dinara mesečno, dok matematičari, informatičari koji rade u IT sektoru mogu da zarade od 1.500 pa naviše.

Prof. Dragica Pavlović Babić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu kaže da danas postoji negativna selekcija i pri upisu na nastavničke fakultete i pri zapošljavanju u školama. Na nastavničke smerove se ne opisuju najbolji studenti već oni koji nisu uspeli da se upišu na drugim smerovima, a posao u školi je ljudima poslednja opcija, kada ne mogu ništa drugo da nađu.

“Ranije je učitelj bio figura broj jedan u svojoj zajednici. Sada je nastavnička struka daleko od toga. Ne mislim samo na plate, one jesu jedan od pokazatelja, mislim da društveno prepoznavanje, vrednovanje nastavničke struke, poštovanje koje se iskazuje”, kaže Babić za Euronews Srbija.

“Niti se iz državnog budžeta izdvaja za obrazovanje koliko bi trebalo, niti je ono vrednovano. To se vidi po tome što resor prosvete uvek služi za neka potkusurivanja. Kada se formira nova vlada prosveta služi da se namiri koaliciona partija. Iz toga se sve vidi. Nisu važni govori da je obrazovanje budućnost, ako to niste kadri da pokažete nijednim gestom, a kamo li ozbiljnom politikom”, navela je ona.

U Ministarstvu prosvete kažu da je nedostatak nastavnika određenih profila problem sa kojim se suočava veliki broj država, u većem ili manjem obimu. Dodaju da su kao vid podrške raspisali konkurs za nedostajuća zanimanja 10. juna ove godine.

“Planirano je da se stipendira 250 studenata druge i treće godine studija koji studiraju matematiku, fiziku, informatiku, engleski, srpski i nemački jezik. Mesečni iznos ove stipendije je 12.000 dinara”, navode u Ministarstvu.

Situacija u Evropi

Nisu samo nastavnici u Srbiji nezadovoljni platama. Početkom septembra, hiljade ljudi marširalo je Budimpeštom tražeći veće plate. Nastavnici u Ujedinjenom Kraljevstvu takođe planiraju štrajk sa istim zahtevima.

Postoje značajne razlike u platama nastavnika u evropskim zemljama. Zvanične godišnje bruto početne plate u državnim školama u nižem srednjem obrazovanju (ISCED 2) kretale su se od oko 4.233 evra u Albaniji do 69.076 evra u Luksemburgu (za 2020/2021), prema podacima koje su prikupili zajednički Evropska komisija, EACEA i “Euridis”, prenosi Euronews.

Ako ostavimo po strani Luksemburg, godišnja početna plata bila je iznad 50.000 evra u samo dve zemlje, odnosno Švajcarskoj (66.972 evra) i Nemačkoj (54.129 evra). Godišnja plata u Francuskoj i Italiji bila je manja od polovine onoga što primaju nemački nastavnici.

Više od 30.000 nastavničkih mesta ostalo je nepopunjeno u Nemačkoj na početku ove akademske godine. U Poljskoj nedostaje 20.000 nastavnika, a u Mađarskoj 16.000. Takođe, francusko ministarstvo obrazovanja je navelo da je 4.000 od oko 27.300 novih mesta za nastavnike ostalo upražnjeno.

Ceo tekst: Euronews Srbija

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


2 komentara na "“Nastavnice, je l znate vi da na katedri sada imate vašu godišnju platu. Toliko vrede ta četiri telefona.”

  1. Uros kaže:

    Godinama nedostaje kadar i nikoga nije briga.Prosveta je unistena ne samo materijalno vec iz vise razloga.Upisuju se deca sa posebnim potrebama sa kojoma treba da rade defektolozi i psihijatri.Disciplina je ba najnizem nivou.Predavaci su prepusteni sami sebi deci je dopusteno da rade sta god hoce.Niko ih ne kaznhava ili se blago kaznjavaju.Tako da u skolama vlada haos problemi se sakrivaju a skole idu sve vise u propast

  2. Mima kaže:

    I ja ozbiljno razmišljam da posle dve decenije u prosveti spakujem kofere. Razlog: enormna količina nepoštovanja učenika prema nastavniku, odnosno stav učenika da ima pravo da nastavniku kaže štagod poželi, da uopšte ne mora da pazi kako sa njim razgovara i bez problema ulazi u raspravu. Jer živimo u demokratskom društvu i oni imaju pravo da izraze svoje mišljenje.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama