Наставничка хуманост на делу!

28 октобра, 2015

Дечак Иван Ракић из Ужица који болује од церебралне парализе доспео је у жижу јавности јер се због грешке у процедури ове године поставило питање његовог школовања код куће. Наставници решили да раде волонтерски.
ivanИван, ученик седмог разреда, похађа наставу код куће, што је за њега једино решење.
У непрестаној борби против болести која га је физички онеспособила, поставило се питање наставничке плате, па је на крају реаговало и Министарство просвете дописом школама у Златиборском округу.
Иванов отац Драган Ракић каже за РТС да би волео да више не брине да ли ће његовом сину и наредне године бити омогућена настава код куће.
Ивану је школовање од животног значаја, да му се омогући да настави похађање школе на овај начин, напомиње Драган Ракић.
Наставник географије у Првој основној школи краља Петра Другог, Горан Максимовић истиче да је са колегама одлучио да Ивану држе часове волонтерски.
„Држимо кућну наставу нашем Ивану, који је одличан ђак, веома је интелигентан и одлично напредује”, додаје Максимовић.
Од почетка школске године, у Златиборском округу школе су настојале да одрже кућну наставу, иако нису биле сигурне како ће обезбедити зараде тих наставника. Ипак су остале на висини задатка и професије.
Директор ОШ „Владимир Перић Валтер” у Пријепољу Милинко Мићевић сматра да свако може да један одсто своје зараде издвоји за учитеља који би радио са Иваном.
„Овој акцији се придружило и ваннаставно особље”, каже Мићевић.
Наставница хемије у ОШ „Вук Караџић” Прибој Фата Стројил каже да су она и њене колегинице одлучиле да раде без надокнаде, напомињући да им то не представља проблем.
„Кад видимо његово срећно лице, исто као да смо добили паре за то. Последњи пут кад сам била, а он каже: ‘Хоћете ми рећи, наставнице, какви се аутомобили крећу улицама Прибоја?’”, додаје Стројилова.
А школе су захтеве за сагласност за овакав вид наставе поднеле као и претходних година, само што је у тој процедури нешто промакло.
Чедомир Цицовић из Удружења инвалида церебралне и дечје парализе у Ужицу констатује да је случај болесног дечака доспео недавно у жижу јавности, јер је уочено да нема довољно средстава.
„Онда ја питам: Ако нема довољно средстава за сву децу, ко одређује критеријуме које дете има право и на основу чега?”, напомиње Цицовић.
Школама су, у међувремену, из Министарства просвете, стигли дописи са јасно дефинисаном процедуром за добијање сагласности за овакву наставу, после које следе одобрења за већи број извршилаца.
И овога пута се истиче да сваком детету мора да се обезбеди квалитетно образовање, ма где се настава одвијала. За децу и њихове родитеље то је олакшање, после бриге и неспоразума који су за њих били још једно беспотребно трошење енергије.
Извор: Мондо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама