Ne, ne moram

27 jula, 2015

Ne, ne moram
„Moraš biti jaka.“
„Ti si hrabra.“
Ne, ne moram.
I ne, nisam.
Nisam ni jaka, ni hrabra, a često sam usamljenja, umorna, uplašena i zabrinuta zbog onog što dolazi.
Samo živim ovaj život najbolje što umem.
Kada imaš bebu, i kad misliš da više ne možeš da je uspavljuješ ili menjaš pelene, ona počne da spava sama, a pelene zameni za nošu.
Kada misliš da ne možeš više da hodaš savijene kičme, jer dete uči da hoda, ono prohoda samo.
ljibav
Kada misliš da više ne možeš da sediš u praku ispred zgrade dok se igra, ono dovoljno poraste da u taj park ide sa drugarima.
Kada misliš da ti je preko glave organizacije ko će da ga čuva dok si na poslu, pozorištu, kafi sa drugaricom, večeri sa prijateljima, ono poraste toliko da jedva čeka te dragocene trenutke slobode kad ti vidi leđa.
Kada imaš dete sa autizmom, u većin tih faza, za koje misliš da ih nisi mogao izdržati još ni mesec duže sa onim drugim detetom, ostaješ celi život.
U međuvremenu stalno rizikuješ gubitak braka, posla, profesije, interesovanja, prijatelja i odnosa koji se ne uklapaju u taj čudan, nepredvidiv, a ponekad i neprijatan način života, jer nije uvek zabavno biti sa nama. Nekad je nenaviknutim na neke situacije i neprijatno.
Pokušavaš da nadoknadiš društvo vršnjaka. Smišljaš način da mu život učiniš što lepšim. Plaćaš neke ljude da ti pomognu u tome, ne samo što ne možeš sam, već što shvataš da mu treba još neko u životu osim tebe.
Umoriš se od objašnjavanja da negde nisi došao ili se zadržao dovoljno dugo zato što je nemoguće tvom autističnom detetu objasniti neke socijalne norme i konvencije.
Umoriš se od napominjanja da imaš dete sa autizmom i da se tvoj život umnogome razlikuje od njihovog, a da to nisu one uobičajene, individulane razlike, normalne među ljudima.
Umoriš se i povučeš, a onda postaneš u očima drugih čudak koji živi mimo sveta.
Ili heroj, po potrebi.
Ne, nisam ni jedno, ni drugo. Samo živim ovaj život onako kako umem, a nekad ne umem da budem ni dovoljno jaka, ni hrabra, ni da slušam o tome kako jesam ili moram biti takva.
P.S. Ima ovaj život i lepih trenutaka. Juče ga je sestra vodila da gledaju balet i posle pola sata mi je stigla od nje poruka sledećeg sadržaja:
Ee, oduševljen je. Sve vreme se smeje i sve tapše onda kad treba i ne priča. Baš, al’ baš mu se sviđa.
P.P.S. Kad imaš dete sa autizmom onda ono drugo učiš da bude što samostalnije, jer znaš šta ga čeka kad tebe ne bude, ali to je priča za neki drugi dan, onaj kada imam dovoljno snage da sebi kažem „Moraš biti hrabra.“
Marija Stanimirović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Jedan komentar na "Ne, ne moram"

  1. mama kaže:

    Na ovoj adresi je originalni tekst cijeg autora niste naveli:
    http://blog.b92.rs/text/25645/Ne-ne-moram/

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama