Нисам ја тата године, ја сам тата сваки дан

јануар 28, 2017

 
Лазар има 23 године и самохрани је родитељ. Има ћеркицу Сару која иде у вртић, а док је она тамо он ради код Кинеза како би им обезбедио што спокојнији живот. Каже да се бавио свим и свачим. Био је и гирос мајстор, конобар, обезбеђење, физикалац, водио фаст фоод, али што је најбитније никад није зазирао од било каквог часног посла. Уверен је да док је човек млад све може да научи а за себе каже да се на сваком послу лако прилагоди. Недавно усликан је у Београду како са розе крилима на леђима шета са својом ћеркицом и та фотографија је обишла све социјалне мреже и портале, а медији су га прогласили за тату године.

На самом почетку разговора исправља ме и каже да он није самохрани отац већ самохрани тата.
– По мом мишљењу отац је некако престрого, а има и она изрека „Отац ко колац“. Отац може бити свако, тата је ипак нешто друго, био он самохрани или не. Правим разлику како измедју оца и тате тако и измедју мајке и маме. Мама је она која те је одгајила не она која те је родила – појашњава Лазар и наставља објашњавајући на какве реакције наилази када људи сазнају да је самохрани тата.
– На прву лопту буде им слатко, као топло око срца, још тата и ћерка, где ћес слађе, али онда уследе шок, исчуђивање, неверица. Заправо и слатко и неверица и топло око срца и шок и све то заједно, у исто време… Па онда заинтересованост како је то могуће, па им тек онда ништа не буде јасно, па казу „лажеш!“. И због тога, од пре годину дана, пошто ми је постало мука од уверавања да и „самохрани тата“ постоји, на реакције ни не обраћам пажњу, отупео сам. Више се ни не обазирем. Свако има право на своје мишљење, ко сам ја да им намећем своје? Њихово је да мисле моје је да уживам са Саром и да се борим за њу, односно њен осмех, срећу, егзистенцију.

Уверен је да су и маме и тате који самостално гаје своју децу у „истом сосу“.

– Мислим да нема много разлике између самохраних мама и самохраних тата. И једне и друге иста питања муче. Због тог „недостатка“ једног родитеља, и ми самохране тате али и самохране маме имамо некако блажи приступ деци, пажљивије, брижније и са више опреза, осећајније и нежније… Не да их размазимо али свакако верујем да смо мало другачији као родитељи. То је мој утиска из овог угла и из мог искуства, или се само надам да смо сви ми самохрани такви, да се више трудимо да наша деца не осете тај недостатак. Додуше, примећујем да смо ми тате мало ипак опуштенији. Мислим на игру, прљање, кад се једе сладолед па да ли ће се умусавити, ако падне да ли се испрљало и слично. У игри ипак мислим да смо ми тате другачији. Мало опуштенији, луђи.

Прича да Сара проводи време у игри али и да воли књиге за децу као и музику.
– Сара баш воли књигице, све, како дечије односно оне за њен узраст, тако и моју књигу из природе и друштва из основне, само да јој ја читам. Мада је са неких две године имала период када је малтретирала нашег пса да лежи поред ње и да му чита књигу. Што се тиче цртаћа, ту су Маша и Меда, Патролне Шапе, Мој мали Пони… Само да се гледа цртани – никако нешто друго. Ђуска уз шта год, само док се чује музика. Дозвољавам јој да чује све али наравно постоје неки музички жанрови које заобилазимо. Дечије песмице су некако најактуелније. Такође, воли баладе, али под условом да је подигнем па да плешемо.

Лазар каже да је круг људи који му пружају подршку у подизању Саре јако мали и да се ради о свега три – четири особе из најближег окружења.

– Ја сам од оних који никад не траже помоћ, ни од кога, па ко колико препозна да ми треба – толико помаже, остало већ некако прегурам сам, навикао сам… Сара је осим за мене једино везана још за моју мајку, која ми доста помаже. Једино са њом може да остане кад ја нисам ту. Воли она много људи, стално прича о другу из вртића, о мојим неким пријатељима, кад ћемо код овог, код оног, кад ћемо да идемо тамо-вамо, али генерално, она поверења има само у мене и моју мајку. Некад ми се чини да је мало опуштенија са женском популацијом, мислим на моје пријатељице, комшинице и слично, што повезујем са оним неким недостатком који има. То ћу баш морати да проверим са неким самохраним родитељима који имају и Бате и Секе…

Свестан је да ће доћи моменти када ће Сара почети да поставља нека питања и каже да је тај моменат већ дошао јер га је у пар наврата нешто већ питала.

– Годинама уназад сам се стално питао шта ћу и како ћу, причао са много људи… И сваки пут бих те разговоре и размишљања прекидао са тим да се ја ипак најбоље снађем на БУМ. Чим кренем да размишљам, припремам, смишљам – после се збуним и спетљам па то испадне скроз погрешно. Колико сам се спремао толико ме је ухватила неспремног. Али генерално, добро сам прошао пошто је у те неке теме само „боцнула“, свестан сам да те неке теме нису затворене. Покушавам и покушаћу да јој усадим неке нормалне ствари, неке праве вредности, о љубави и моралу, о лепим стварима. О неким људима јој нећу ни лоше ни добро причати, ићи ћу на то да сама схвати неке ствари, па временом да сама дође и до одговора.
Цео интервју прочитајте на Блогдан
 
 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама