Нови програм рада у вртићима од наредне године

Промене начина рада прилагођене су потребама деце – малишани се играју, а припрема за школу је у другом плану

Васпитач прати малишане и на основу њихових питања развија тему коју обрађују
Нови програм рада у вртићима, који ће од наредне године почети да се уводи у обданишта, како незванично сазнајемо у Министарству просвете, покушаће да ублажи ноту озбиљности уз коју је, према постојећем документу из 2006, предшколско „мало прејако” схваћено искључиво као припрема за школу. Основе новог програма ових дана су представљене јавности и истичу поенту да је детињство вредност само по себи и у вртићима више подстичу дечју игру, кроз коју се учи. Овакав став требало би да се прошири и на програме рада у нижим разредима основних школа како би деца на занимљивији начин упијала знања, сазнаје „Политика” у Министарству просвете.
Љиљана Маролт, руководилац Групе за послове предшколског васпитања и образовања у Министарству просвете, наглашава да ће новим програмом у вртиће уводити јединствен принцип рада за све узрасте, мало више заснован на дечјим интересовањима, уз ослушкивање потреба родитеља и малишана.
– Ни досадашњи програм није прављен мимо савремених педагошких теорија. Поента новог је на већем учешћу деце у игри, јер не желимо да се настави тренд да предшколско буде искључиво припрема за школу, већ да се од ње разликује – објашњава Љиљана Маролт и наглашава да је, упркос поређењима са програмима по којима деца похађају вртиће на Новом Зеланду, у Италији и Скандинавији, нови концепт рада у српским вртићима специјално прилагођен потребама овдашњих малишана.
Новац за увођење ових новина обезбеђен је из зајма Међународне банке за обнову и развој, како је раније за наш лист објаснила Весна Недељковић, помоћник министра просвете за предшколско и основно образовање.
– Постојећи програм је из 2006. године и стручна анализа је показала да не даје довољно јасне смернице за практично деловање, па су се представници нашег министарства, факултета, Завода за унапређење образовања и васпитања и стручних удружења практичара усагласили да је неопходна његова измена. Нови програм у вртићима први пут ће објединити начин рада са свим узрастима малишана од шест месеци до поласка у школу, док су постојеће основе подељене у три целине, за различите узрасте деце, које нису биле усаглашене – појаснила је Недељковићева.
Нови програм се кроз пилот-пројекат годину и по спроводи у предшколским установама „Радосно детињство” из Новог Сада, „Моје детињство” из Чачка и „Др Сима Милошевић” из Земуна. Сузана Симеуновић, директорка чачанске ПУ „Моје детињство” објашњава да се дечја игра временом изгубила и отишла на други ниво у вртићима и да је кроз пилот-пројекат враћају на пиједестал обданишта.
– Пројекат спроводимо у вртићу „Младост”, где је промењен приступ у раду са децом. Васпитач има кључну улогу, прати малишане и на основу њихових питања развија тему коју обрађују. Мења место где уче, деца излазе из собе и стичу сазнања у свакој од просторија обданишта, у дворишту, локалној заједници. Зато је уређење простора у вртићу веома важно. Направили смо такозвану истражионицу, простор који децу позива на игру, у којем могу више да експериментишу него у собама у којима бораве. На поду је линолеум, све се лако чисти. Они ту имају мноштво посуда у које пресипају песак, камење, пиљевину, картон, папир, гранчице, лишће, кестење, жир, паленту, брашно, кукуруз, пшеницу и праве возиће и разне друге играчке. Све је контролисано, под надзором васпитача – каже Симеуновићева и додаје да је васпитачима остављен простор да сваке године сами креирају темпо рада, складу са структуром деце у групи.
Досадашњи резултат пројекта оличен је у чесми коју су, на предлог деце, уз помоћ вртићког водоинсталатера родитељи направили у дворишту.
– Све је почело од подизања ограде око вртића. Деца су пожелела да се играју са каменом, водили смо их код каменоресца да нешто науче, а онда су ми написала писмо да желе камену чесму у дворишту, где им треба вода за игру. Укључили смо родитеље и добили чесму. Други пројекат је почео када је двоје малишана дошло у вртић и похвалило се да су научили да возе бицикл. Остали су пожелели исто, одвели смо их у продавницу бицикала и у бициклистички клуб, где су сазнали све о овом превозном средству, а онда смо довели родитеље који су донели бицикле и заједно готово целу групу петогодишњака и шестогодишњака научили да возе те двоточкаше – објашњава Симеуновићева и додаје да је пројекат окончан заједничком вожњом, исто као што је градња чесме завршена журком поред ње.
Податак с почетка ове године говори да у Србији тренутно раде 162 предшколске установе чији је оснивач локална самоуправа, а према подацима Републичког завода за статистику, у 2016/2017. години у њима су боравила 200.632 детета, односно 52,3 одсто од укупног броја малишана узраста од шест месеци до поласка у школу. У Министарству просвете не крију да је стопа уписа у вртиће код нас прилично ниска у поређењу са циљевима Европе за 2020. годину, који предвиђају да 95 одсто деце буде уписано у обданишта. Надају се да ће се, захваљујући зајму Међународне банке за обнову и развој и пројекту који спроводе, до 2022. приближити том стандарду.

Места за још 17.000 деце

До 2022. године, уз увођење новог програма у предшколске установе, Министарство просвете планира да уложи 32 милиона евра у изградњу и адаптацију вртића у Србији. Предвиђено је да се преуређењем обданишта, али и пренаменом делова основних школа, домова културе и месних заједница у предшколске установе, отвори 17.000 нових вртићких места, која ће бити намењена углавном деци узраста од три до пет и по година. Овај пројекат, назван „Инклузивно предшколско васпитање и образовање”, стаје око 47 милиона евра. Реконструкција постојећих објеката и изградња нових обданишта планирана је, каже Весна Недељковић, у барем 30 општина, а уколико цена радова буде повољна, могуће је да ће обухватити и више градских и сеоских средина.
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковић
Извор: Политика