Од чега се прави кока-кола!

18 априла, 2015

Најбитнији састојци популарног пића су сируп, кофеин, ароме, карамелизована боја. Све се пажљиво измеша, сипа у конзерве, дода се мало мехурића и добија се ово светски познато пиће

Ако је ваше омиљено пиће кока-кола, сигурно вас је одувек занимало шта се у ствари налази у лименци овог сока познатог широм света. Процес је дуг, али усавршен до танчина, па се тако сваког дана произведе и до 70 милиона лименки овог популарног напитка.
Свака конзерва прави се у малом граду Пинџара, на реци Мареј, у Западној Аустралији. У граду се налази један од највећих рудника боксита на свету. Боксит се мрви и пере врућим содијум-хидроксидом, услед чега се издваја алуминијум-хидроксид. Алуминијум-хидроксид се охлади, а затим поново загреје у пећи на температури вишој од 1.000 степени Целзијуса, након чега постаје алуминијум-оксид. Алуминијум-оксид се процесом електролизе претвара у чист алуминијум. Тај алуминијум се исушује и поставља у калупе. Хлади се и обликује у дуг цилиндрични панел. Затим се у том облику транспортује у Лос Анђелес.
Панели се даље транспортују у Дауни у Калифорнији, где се од панела праве алуминијумске чаше- лименке. У овом процесу лименка се уједно тањи и осликава. Овај процес траје око пет секунди. Конзерва се боји са седам слојева акрилне фарбе и лакира помоћу ултраљубичастих зрака. Унутрашњост лименке такође се боји да би се спречило да алуминијум доспе у сок.
СПЕЦИФИЧНА КАРАМЕЛ-БОЈА
Кока- кола је направљена од сирупа произведеног у истоименој компанији у Атланти. Главни састојак је врста заслађивача који се зове високофруктозни кукурузни сируп 55, назван тако јер садржи 55 одсто фруктозе, односно воћног шећера и 42 процента глукозе, односно простих шећера. Исти однос фруктозе и глукозе садржи и мед.
Сируп се прави од кукурузног штирка, који се добија млевењем и који се меша са три тајна ензима. Овај процес ствара глукозу. Један од ензима користи се да претвори део глукозе у фруктозу.
Други битан састојак је карамел-боја, која пићу даје јединствену тамнобраон боју. Постоје четири типа ове боје, а кока-кола користи тип Е15, 0д чега настаје загревањем шећера са сулфатима и амонијаком да би се створила горкаста браон течност. Сируп који се на овај начин добија је фосфорна киселина, која додаје киселост и уклања арсен.
70 МИЛИОНА КОНЗЕРВИ ДНЕВНО
Ароме се додају у много мањој мери. Ово укључује ванилу, цимет, лист коке, из којег се уклања његов штетни део, који ствара зависност и од ког настаје кокаин и орах кола, овај црвени плод расте у афричким кишним шумама и претпоставља се да је зато кока-колин знак препознатљиве црвене боје.
Последњи састојак је кофеин, који се добија из кола ораха, зрна кафе и других извора.
Сви ови састојци се мешају и кувају док не постану концентрат, који се транспортује од фабрике у Атланти до Даунија у Калифорнији, где се сируп меша са водом и карбон-диоксидом, услед чега се стварају препознатљиви мехурићи овог пића. Затим се напитак пуни у конзерве, а за један минут направи се 300 паковања од 12 лименки.
Сваког дана произведе се око 70 милиона конзерви.
Извор: Medium.com
 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама