Одустајање од дечјег додатка због компликоване процедуре

21 августа, 2015

Држава новчано помаже породиљама, али оне после одсуства често остају без посла.– Одустајање од дечјег додатка због компликоване процедуре

uskrs-deca-loznica-s

Без адекватне подршке државе тешко је обезбедити егзистенцију најмлађима
Да ли држава довољно чини на заштити најмлађих од сиромаштва? Надлежни сматрају да чине највише што могу и истичу да помоћ државе породицама са децом стиже кроз више видова новчане накнаде. На другој страни, међутим, припадници удружења родитеља али и невладиних организација истичу да ова помоћ значи, али никако није довољна. Подсећају да многе породице данас када добију још једног члана улазе у ризик од сиромаштва и да су им осим новца потребни и други видови подршке.
У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за „Политику” наводе да су права прописана Законом о финансијској подршци породици са децом само један сегмент подршке коју им држава пружа.
„Право на накнаду зараде за време породиљског одсуства, ради неге детета и ради посебне неге детета запослена мајка може остварити за свако рођено дете. Накнаду зараде у 2014. години просечно месечно су остварила 38.862 корисника”, наводе у Министарству рада.
Овај вид помоћи пуно значи породиљама, али многе од њих суочавају се са дискриминацијом чим им истекне породиљско одсуство.
– Често се чује да мајке кажу: „Не треба мени социјална помоћ, вратите ме на посао”. Дешава се да жене после породиљског одсуства остају без посла, а самим тим и без прихода. Веома тешко проналазе други јер су мајке и „често ће да одсуствују са посла због детета” размишљање је послодавца. То је зачарани круг из ког се тешко излази. Држава, упркос добро постављеним законима, не спроводи довољно ефикасне механизме да се та пракса прекине, а свакако је у обавези да омогући услове за животни стандард. Довољно је да само води рачуна да се закони доследно спроводе. Нажалост, то није пракса – истиче Драгана Соћанин, председница Удружења „Родитељ”.
Једна од мера популационе политике је добијање родитељског додатка који се под одређеним законом утврђеним условима може остварити за прво четворо деце у породици, напомињу у Министарству рада. Они подсећају и на дечји додатак као меру социјалне политике.
„Право на дечји додатак остварује један од родитеља односно старатеља, хранитеља који је држављанин Републике Србије, има пребивалиште на територији Републике Србије и здравствено је осигуран преко Републичког завода за здравствено осигурање, за прво четворо деце по реду рођења у породици под условом да о њима непосредно брине”, истичу надлежни.
Родитељи, међутим, често одустају од дечјег додатка због преобимне и превише компликоване администрације. У таквој ситуацији помоћ државе постаје бесмислена.
– Сигурни смо да се може наћи решење, ако постоји и воља. Видели смо на примеру остваривања права на повраћај ПДВ-а на беби опрему – где је довољно да донесете рачуне и попуните захтев. И ту постоје цензуси, али потребну документацију обрађује пореска управа и не треба вам ни један једини папир – каже Соћанин.
Сиромашним породицама држава и локална самоуправа такође могу да помогну кроз различите услуге у заједници, на пример да локална самоуправа финансира део неких активности за родитеље и децу које ће за њих бити бесплатне, школе родитељства, спортске активности, или друге ваншколске активности које иначе не могу да плате, бесплатне рекреативне наставе и слично.
Узроци сиромаштва су сложени и различити, а последице су многоструке. Сиромаштво у породици директно негативно утиче на развој деце умањујући им могућности за развијање пуних потенцијала, негативно се одражава на здравље и бригу о здрављу, образовање, социјалну укљученост па и системе вредности.
 
Недовољно услуга за лакши живот деце са сметњама у развоју
За породице са децом са сметњама у развоју и даље нема довољно развијених услуга у заједници које би им олакшале свакодневни живот. Многе услуге које су и постојале угасиле су се јер локалне самоуправе нису обезбедиле финансирање за њихов опстанак. Није реч о директном издвајању новца за породице него за заједницу, што је за државу далеко „јефтиније”, али ни то не успева да обезбеди.
 
Локалне самоуправе без новца
Породице са децом могу остварити и друга права која спадају у надлежност локалне самоуправе, такозвана додатна права (једнократне помоћи за рођење детета, за полазак детета у школу, бесплатна ужина, превоз, бесплатан боравак детета у предшколској установи…), наводе у Министарству рада. Обим ових права разликује се од општине до општине и условљен је између осталог и финансијским средствима сваке од њих. А баш та средства су камен спотицања за реализовање ових видова помоћи. Због тога у удружењима родитеља истичу да би републичке институције требало да помогну локалним самоуправама, а неопходно је и успостављање сарадње између јавног, приватног и цивилног сектора.

Јулијана Симић-Теншић, Дејана Ивановић
Извор: politika.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама