Odustajanje od dečjeg dodatka zbog komplikovane procedure

21 avgusta, 2015

Država novčano pomaže porodiljama, ali one posle odsustva često ostaju bez posla.– Odustajanje od dečjeg dodatka zbog komplikovane procedure

uskrs-deca-loznica-s

Bez adekvatne podrške države teško je obezbediti egzistenciju najmlađima
Da li država dovoljno čini na zaštiti najmlađih od siromaštva? Nadležni smatraju da čine najviše što mogu i ističu da pomoć države porodicama sa decom stiže kroz više vidova novčane naknade. Na drugoj strani, međutim, pripadnici udruženja roditelja ali i nevladinih organizacija ističu da ova pomoć znači, ali nikako nije dovoljna. Podsećaju da mnoge porodice danas kada dobiju još jednog člana ulaze u rizik od siromaštva i da su im osim novca potrebni i drugi vidovi podrške.
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za „Politiku” navode da su prava propisana Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom samo jedan segment podrške koju im država pruža.
„Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, radi nege deteta i radi posebne nege deteta zaposlena majka može ostvariti za svako rođeno dete. Naknadu zarade u 2014. godini prosečno mesečno su ostvarila 38.862 korisnika”, navode u Ministarstvu rada.
Ovaj vid pomoći puno znači porodiljama, ali mnoge od njih suočavaju se sa diskriminacijom čim im istekne porodiljsko odsustvo.
– Često se čuje da majke kažu: „Ne treba meni socijalna pomoć, vratite me na posao”. Dešava se da žene posle porodiljskog odsustva ostaju bez posla, a samim tim i bez prihoda. Veoma teško pronalaze drugi jer su majke i „često će da odsustvuju sa posla zbog deteta” razmišljanje je poslodavca. To je začarani krug iz kog se teško izlazi. Država, uprkos dobro postavljenim zakonima, ne sprovodi dovoljno efikasne mehanizme da se ta praksa prekine, a svakako je u obavezi da omogući uslove za životni standard. Dovoljno je da samo vodi računa da se zakoni dosledno sprovode. Nažalost, to nije praksa – ističe Dragana Soćanin, predsednica Udruženja „Roditelj”.
Jedna od mera populacione politike je dobijanje roditeljskog dodatka koji se pod određenim zakonom utvrđenim uslovima može ostvariti za prvo četvoro dece u porodici, napominju u Ministarstvu rada. Oni podsećaju i na dečji dodatak kao meru socijalne politike.
„Pravo na dečji dodatak ostvaruje jedan od roditelja odnosno staratelja, hranitelja koji je državljanin Republike Srbije, ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i zdravstveno je osiguran preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, za prvo četvoro dece po redu rođenja u porodici pod uslovom da o njima neposredno brine”, ističu nadležni.
Roditelji, međutim, često odustaju od dečjeg dodatka zbog preobimne i previše komplikovane administracije. U takvoj situaciji pomoć države postaje besmislena.
– Sigurni smo da se može naći rešenje, ako postoji i volja. Videli smo na primeru ostvarivanja prava na povraćaj PDV-a na bebi opremu – gde je dovoljno da donesete račune i popunite zahtev. I tu postoje cenzusi, ali potrebnu dokumentaciju obrađuje poreska uprava i ne treba vam ni jedan jedini papir – kaže Soćanin.
Siromašnim porodicama država i lokalna samouprava takođe mogu da pomognu kroz različite usluge u zajednici, na primer da lokalna samouprava finansira deo nekih aktivnosti za roditelje i decu koje će za njih biti besplatne, škole roditeljstva, sportske aktivnosti, ili druge vanškolske aktivnosti koje inače ne mogu da plate, besplatne rekreativne nastave i slično.
Uzroci siromaštva su složeni i različiti, a posledice su mnogostruke. Siromaštvo u porodici direktno negativno utiče na razvoj dece umanjujući im mogućnosti za razvijanje punih potencijala, negativno se odražava na zdravlje i brigu o zdravlju, obrazovanje, socijalnu uključenost pa i sisteme vrednosti.
 
Nedovoljno usluga za lakši život dece sa smetnjama u razvoju
Za porodice sa decom sa smetnjama u razvoju i dalje nema dovoljno razvijenih usluga u zajednici koje bi im olakšale svakodnevni život. Mnoge usluge koje su i postojale ugasile su se jer lokalne samouprave nisu obezbedile finansiranje za njihov opstanak. Nije reč o direktnom izdvajanju novca za porodice nego za zajednicu, što je za državu daleko „jeftinije”, ali ni to ne uspeva da obezbedi.
 
Lokalne samouprave bez novca
Porodice sa decom mogu ostvariti i druga prava koja spadaju u nadležnost lokalne samouprave, takozvana dodatna prava (jednokratne pomoći za rođenje deteta, za polazak deteta u školu, besplatna užina, prevoz, besplatan boravak deteta u predškolskoj ustanovi…), navode u Ministarstvu rada. Obim ovih prava razlikuje se od opštine do opštine i uslovljen je između ostalog i finansijskim sredstvima svake od njih. A baš ta sredstva su kamen spoticanja za realizovanje ovih vidova pomoći. Zbog toga u udruženjima roditelja ističu da bi republičke institucije trebalo da pomognu lokalnim samoupravama, a neophodno je i uspostavljanje saradnje između javnog, privatnog i civilnog sektora.

Julijana Simić-Tenšić, Dejana Ivanović
Izvor: politika.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama