Деца не раде увек оно што родитељи желе. Када се дете лоше понаша, родитељи требају да знају како да реагују. Сваком детету су потребна правила која помажу да дете научи прикладно понашање. Како родитељи да науче децу правилима и шта родитељи треба да ураде када су та правила прекршена?
За почетак, родитељи би требали знати које основне психолошке потребе детета, требају бити задовољене
То су:
”Бити добродошао” – бити прихваћен и вољен. Ко није у својој кући добродошао, неће имати осећај да је игде добродошао.
”Бити једнак са другима као људско биће” – бити признат и похваљен.
”Бити независтан од других” – чак и дете треба да сме да одлучи. За самосталност треба ослонац, а не контрола.
”Бити сигуран у друге”. Сигурност у друге људе омогућава преговарање о промени правила без њиховог кршења.
Тек када све ово имају на уму и успешно то примењују, родитељи требају међусобно разговарати која правила понашања желе у понашању детета (у складу са дететовим узрастом) и како дете њима научити (дисциплиновати их).
Дисциплину је важно сагледати као средство учења, а не кажњавања. Научити децу да се придржавају правила чини их сигурнијим и помаже им да науче разлику између доброг и лошег, омогућава им развијање способности прилагођавања, преговарања и прављења компромиса. Тиме се подстиче осамостаљивање, развој самопоштовања, толеранције, осећања правде и способност праштања.
Деца од 3 до 5 година разумеју правила понашања
Просечно дете од три године може разумети једноставна правила понашања. Када су једном правила установљена, родитељи би требало да објасне детету да кршење тих правила доноси последице. На пример, речима: “Ово је правило (рећи правило).
Када се придржаваш правила, ово ће се догодити а уколико прекршиш правило, ово је оно што ће се догодити.” Родитељи и дете требају заједно да одлуче које ће награде и последице примењивати. Родитељи требају увек да понуде и пруже позитивну подршку деци када се она придржавају правила. Такође, родитељи требају да примене одговарајућу консеквенцу када дете прекрши првило. Доследност и предвидљивост су камен темељац дисциплине. Награда (похвала, поклон) најснажније утиче на учење позитивног понашања.
Деца уче из и искуства
Сносити последице које имају смисла због лошег владања помажу им да науче да буду одговорна за своје поступке, без повређивања њиховог самопоштовања. Ако се деца свађају због телевизије, рачунара или видео игре, искључите те уређаје док се не договоре. Ако дете проспе млеко по кухињском столу док се лудирало около, натерајте га да то почисти. Тинејџер који остаје до касно будан може сносити физиолошке последице као што је бити уморан следећег дана.
Други тип последица које могу бити ефектне је забрана или укидање привилегија. Ако дете прекрши правило о томе где све може да вози бициклу, одузмите му бицикл на један дан или више дана. Када дете не обави своје кућне послове, оно не може да провести вече код друга/другарице, гледати омиљену емисију на ТВ или ДВД-у и сл.
Постоје различити стилови и приступи у родитељству
Истраживања показују да ефикасни родитељи одгајају прилагодљиву децу са развијениом самопоуздањем, самоконтролом и која су позитивно радознала, за разлику од деце коју су одгајали родитељи који кажњавају, који су превише строги (ауторитарни), или попустљиви. Ефикасани родитељи се руководе уверењем да и родитељи и дете имају одређена права и да су потребе и једног и другог важне. Ефикасни родитељи немају потребу да примењују физичку силу и емоционалну тортуру да би дисциплиновали дете. Њихово средство дисциплиновања је постављање јасних правила и давање јасних упутстава зашто су правила важна, као и њихово предвидиво и доследно спровођење. Ефикасни родитељи прате развојне потребе и могућности своје деце, расуђују са својом децом и узимају у обзир дететову тачку гледишта иако се можда не слажу са њом.
Савети за ефикасну дисциплину
Верујте вашем детету да ће се придржавати постављених правила без обзира на дететове године и фазу развоја.
Потрудите се да оно што тражите од детета буде разумљиво за дете и могуће да оно то учини.
Разговарајте са својим дететом као што би желели да разговарају са Вама.
Немојте користити погрдна имена, викање или омаловажавање.
Будите јасни у вези онога што тражите од детета.
Будите строги и одређени, а не крути и двосмислени.
Ретко успева модел “Уради како ти кажем”, а много чешће: ”Уради како ја радим”.
Дозволите преговарање и компромис, чме ћете помоћи детету да изгради социјалне вештине преговарања и адаптације.
Дозволите Вашем детету да осети негативне последице свог понашања.
Када год је могуће, последице би требало одмах применити и повезати их са прекршеним правилом.
Водити рачуна да последице буду могу бити примењене у кратком временском року, да би се затим нагласила њихова позитивност.
Последице би требале бити праведне и подесне ситуацији и дететовим годинама! Едукација и тренинг родитељства могу бити од помоћи у ефикасном родитељству. Ако као родитељ имате озбиљну забринутост око понашања вашег детета, консултујте се са дечијим и адолесцентним психијатром или другим стручњацима који се баве менталним здрављем деце.
Приредили: Мр сци. др Миодраг Станковић, дечји психијатар
Иван Топаловић, психолог