Ово су ОСНОВНЕ психолошке потребе детета и кључни савети за ЕФИКАСНУ дисциплину

Foto: Canva

Сваком детету су потребна правила која помажу да дете научи прикладно понашање. Како родитељи да науче децу правилима и шта родитељи треба да ураде када су та правила прекршена?

За почетак, родитељи би требало да знају које су основне психолошке потребе детета.

А то су:

”Бити добродошао” – бити прихваћен и вољен. Ко није у својој кући добродошао, неће имати осећај да је игде добродошао.

Бити једнак са другима као људско биће” – бити признат и похваљен.

”Бити независан од других” – чак и дете треба да сме да одлучи. За самосталност треба ослонац, а не контрола.

”Бити сигуран у друге”. Сигурност у друге људе омогућава преговарање о промени правила без њиховог кршења.

Тек када све ово имају на уму и успешно то примењују, родитељи треба међусобно да разговарају која правила желе да установе у понашању детета (у складу са дететовим узрастом) и како дете њима научити (дисциплиновати их).

Дисциплину је важно сагледати као средство учења, а не кажњавања. Научити децу да се придржавају правила чини их сигурнијим и помаже им да науче разлику између доброг и лошег, омогућава им развијање способности прилагођавања, преговарања и прављења компромиса. Тиме се подстиче осамостаљивање, развој самопоштовања, толеранције, осећања правде и способност праштања.

Деца од 3 до 5 година разумеју правила понашања

Просечно дете од три године може разумети једноставна правила понашања. Када су једном правила установљена, родитељи би требало да објасне детету да кршење тих правила доноси последице. На пример, речима: “Ово је правило (рећи правило). Када се придржаваш правила, ово ће се догодити, а уколико прекршиш правило, ово је оно што ће се догодити.”

Родитељи и дете треба заједно да одлуче које ће награде и последице примењивати. Родитељи треба увек да понуде и пруже позитивну подршку деци када се она придржавају правила. Такође, требало би да примене одговарајућу консеквенцу када дете прекрши правило. Доследност и предвидљивост су камен темељац дисциплине. Награда (похвала, поклон) најснажније утиче на учење позитивног понашања.

Деца уче из и искуства

Сносити последице које имају смисла због лошег владања деци помаже да науче да буду одговорна за своје поступке, без повређивања њиховог самопоштовања. Ако се деца свађају због телевизије, рачунара или видео игре, искључите те уређаје док се не договоре. Ако дете проспе млеко по кухињском столу док се лудирало около, нека то и почисти. Тинејџер који остаје до касно будан може сносити физиолошке последице као што је бити уморан следећег дана.

Други тип последица које могу бити ефектне је укидање привилегија, али оних које су повезане са учињеним “прекршајем”. Никако није добро да казна буде потпуно невезана уз њен узрок. Ако дете прекрши правило о томе где све може да вози бициклу, одузмите му бицикл на један дан или више дана. Када дете не обави своје кућне послове, оно не може да провести вече код друга/другарице, гледати омиљену емисију на ТВ или ДВД-у и сл.

Савети за ефикасну дисциплину

Верујте свом детету да ће се придржавати постављених правила без обзира на дететове године и фазу развоја.

Потрудите се да оно што тражите од детета буде разумљиво за дете и могуће да оно то учини.

Разговарајте са својим дететом као што би желели да разговарају с вама.

Немојте користити погрдна имена, викање или омаловажавање.

Будите јасни у вези са оним што тражите од детета.

Будите доследни и јасни, а не крути и двосмислени.

Ретко успева модел “Уради како ти кажем”, а много чешће: ”Уради како ја радим”.

Дозволите компромис, тиме ћете помоћи детету да изгради социјалне вештине преговарања и адаптације.

Дозволите Вашем детету да осети негативне последице свог понашања.

Последице би требало одмах применити и повезати их са прекршеним правилом.

Последице би требало да буду праведне и подесне ситуацији и дететовим годинама!

Ако као родитељ имате озбиљну забринутост око понашања вашег детета, консултујте се са дечијим и адолесцентним психијатром или другим стручњацима који се баве менталним здрављем деце.

Приредили: Мр сци. др Миодраг Станковић, дечји психијатар

Иван Топаловић, психолог