Пазите шта говорите деци!

март 28, 2016

Није никаква тајна да родитељи треба да посвете више пажње комуникацији са децом, јер није важно само оно што се каже малишанима, већ и сам начин на који се то изговара.
Начин на који родитељи комуницирају са својом децом оставља трајне последице на њихов однос, док највећу штету чине речи изговорене у бесу. Иако се касније родитељи покају због тешких речи изречених у тренуцима љутње, то је већ оставило ожиљак на децу којима су такве речи биле упућене.
vikanje na decu– Речи боле и не могу да се врате, па будите опрезни како их користите – каже терапеут Деби Пинкус, која је навела најчешће изразе које родитељи користе у љутњи, као и објашњења због којих би то под хитно требало да престану да раде.
Баш ме брига
Деца обожавају да причају о томе шта им се десило на игралишту и о времену које су провели са другарима, о облацима које су видели на небу или о тренутку када су случајно исцедили целу пасту за зубе у лавабо. С друге стране, родитељи понекад не желе да чују баш сваки детаљ. Ипак, то није разлог да детету говорите „баш ме брига” или „јака ствар”! На тај начин неповратно прекидате комуникацију са дететом и дајете му до знања да вас није брига за нешто што је њему важно.
Већина родитеља се суочава са тешким раздобљем када њихова деца уђу у пубертет и тада се највише жале на то да тинејџери не желе да комуницирају с њима. У том случају, родитељи треба да се запитају каква је била њихова комуникација у време кад је дете одрастало.
Погледајте и Oтворено писмо једне маме свим татамa
– Процес комуникације између родитеља и детета мора да се развија годинама у добром смеру. Тада између њих постоји одређена доза поверења, па кад малишани постану тинејџери они и даље имају потребу да се повере се својим родитељима – тврди социјални радник Мелинда Гарсија.
Испробајте ово: Гарсија препоручује да родитељи детету дају до знања да ће о одређеним стварима или проблемима причати мало касније када родитељ буде имао више концентрације. Држите се тог договора и не допустите да прође цео дан, а да са дететом не поразговарате о ономе што га мучи.
Прочитајте и Упутство за родитеље: правила понашања на игралишту

Понашаш се као да имаш три године!

Ваша ћерка има седам година, али ви сматрате да се понаша као да су јој само три године. И то сте јој дали до знања. Пинкусова тврди да се ово не догађа због дететовог понашања, колико због родитељске амбиције да контролише своје дете и, на крају, искажу сопствене фрустрације. Изговарање ове реченице можда ће учинити да се тог тренутка осећате мало боље, али крајњи резултат ће бити такав да ће дете увидети да га критикујете у време када има проблема и можда му треба помоћ при стицању контроле.
Испробајте ово: Када сте фрустрирани, само направите паузу. У међувремену се сетите ефектног одговора, уместо реакције. Већина оног што радимо су несвесне реакције, а ова пауза ће вам помоћи да спустите адреналин да бисте укључили део мозга који размишља, уместо емоционалног дела мозга.

Извини се!

Ваш предшколац је узео играчку другом детету које се због тога расплакало, а ви реагујете тако да терате своје дете да се извини због тога.
– Иако на овај начин покушавате да научите дете да буде саосећајно, што је похвално, то радите на потпуно погрешан начин којим га не учите социјалним вештинама – тврди аутор и учитељ Бил Корбет. Деца нису још способна да аутоматски разумеју зашто треба да се извине, а ако га присиљавате да се извини за нешто што још није разумео и схватио у чему је погрешио, то ће само одложити дететов природни нагон да се извини.
Испробајте ово: У име свог детета извините се уплаканом детету и на тај начин му покажите модел понашања који настојите да малишан усвоји.
Прочитајте и Да ли девојчице чешће личе на очеве, а синови на мајке?
Како не схваташ!?
Већ сте пет пута учили дете како да ухвати лопту, али када ваше дете жели да му покажете још једном, ви му љутито одбрусите:”Како не разумеш?!” Овакав коментар је деградирајући, судећи по изјавама специјалисте Џил Лорен.
– Постављањем оваквог питања, ви дете заправо питате – шта није у реду са тобом да не схваташ?! Иако родитељ нема намеру да шаље такве поруке, оне су оно што дете прима – тврди Лорен.
Испробајте ово: Пауза. Ако сте запели да научите дете нешто, узмите предах и радите нешто друго. Овој “лекцији” се вратите касније, када осетите да сте спремни да поново пробате, можда после малог истраживања алтернативних приступа у подучавању оног што ваше дете покушава да научи.

Отићи ћу без тебе!

Ваше дете одбија да напусти радњу са играчкама, а ви ћете закаснити на важан састанак, па изговарате ултиматум који ће уплашити дете: “Одлазим без тебе!” За децу страх од родитељског одбацивања врло је стваран, али шта се догађа када ваша претња не успе?
– Највећи проблем је у томе што желимо да наша деца верују у оно што им говоримо. Због много разлога потребно нам је да нам деца верују. Ако заиста желите да вам дете верује, немојте да му говорите нешто што је делимично нетачно – саветује породични лекар и терапеут Дебора Гилбоа.
Резултат ових ваших речи је тај што ће дете научити да његови мама или тата изговарају лажне претње.
– Родитељи ово говоре, јер немају појма шта више да учине, али ово је веома лош приступ. Никако не би требало да просипате лажне претње. Ако развијете заставу, тада је морате и бранити. Говорите оно што мислите и држите се обећања – каже Гилбоа.
Испробајте ово: Немојте да кажете детету да ћете отићи без њега. Уместо тога, унапред планирајте. Велике су шансе да сте и пре имали сличну ситуацију, па знате шта ће код детета покренути напад беса. Кажите детету да његово понашање није прихватљиво, али их истовремено нечим мотивишите да вам верују и да вас послушају када им кажете да је време да се крене.
Извор: onaportal.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама