Педијатар, пнеумолог и алерголог Бранимир Несторовић: Много учимо а тако мало знамо

јун 6, 2017

Знања којима се савремена медицина води сужавају маневарски простор, јер ниједна болест не може да се излечи само једним приступом, каже проф. др Бранимир Несторовић, педијатар, пнеумолог и алерголог.

Праву радост осећамо само када потпуно учествујемо у животу, када смо кокреатори без очекивања достигнућа. Енергија уложена у активно живљење увек је издашна и награђује, јер тек када следимо своје страсти, када пратимо ритам сопственог срца, бивамо истински даровани осећањем да знамо ко смо и где припадамо. Не морамо градити вечне грађевине или писати бесмртне поеме да бисмо остали упамћени, али треба да живимо аутентично, уз сопствени соундтрацк који прати представу.
Ретко у животу сретнете некога чија се музика издалека чује. Да осетите бубњање и пре него што видите човека. Kада имате среће и упознате неког таквог, станете скромно посрамљени пред страшћу са којом се живи живот. Један од тих који од живота стварају уметност јесте проф. др Бранимир Несторовић, педијатар, пнеумолог и алерголог. Ставке његове биографије звуче значајно и задивљујуће, али оне саме по себи не би значиле ништа да иза њих не стоји његова снажна и радосна личност.
Рођен је у београдском породилишту, али је живео у Обреновцу, где је завршио и Гимназију, природно-математички смер, након које је уписао Медицински факултет у Београду.
На Дечјој клиници је специјализовао педијатрију, а након тога и пулмологију. Данас је редован професор на катедри за педијатрију и начелник одељења пулмологије и алергологије на Универзитетској дечјој клиници Медицинског факултета у Београду. Његово лице ћете видети на телевизији када се прича о алергијама, или о комбиновању различитих метода лечења, јер је чврстог уверења да ретко када само један метод може дати резултате. Зато ће своје пацијенте упутити и на хомеопатију и на фитотерапију, и свима њима ће, без изузетка, дати наду.
Kако каже др Несторовић, живот у малом месту, Обреновцу, који се налази поред великог Београда имао је предности. Био је више у контакту са природом, упућенији на комшије и повезивање у малој заједници, а опет све време у могућности да користи предности великог града који је одмах ту, иза тарабе. Био је немирно дете које је скоро по свим критеријумима испуњавало оно што се данас зове поремећај пажње и хиперактивност (АДХД), стално у јурцању, дечачком испољавању агресије кроз игре освајања територија и преиспитивању туђих граница. Велику улогу у његовом васпитавању и одрастању имале су мајка и бака, снажне и слободоумне жене због којих је, како у шали каже, „постао едиповац”.
Порекло те снажне енергије којом др Несторовић креира живот постаје јасно када чујете причу о његовој баки која је из Лике у Обреновац дошла са завежљајем на леђима да би пред Други светски рат, уз невероватну вољу и упорност, створила праву малу пословну империју. Иста та упорност и решеност па и спремност на жртву водиле су је кроз рат када је требало очувати породицу и спасавати животе. Не чуди што је цела породица ослобођење дочекала осиромашена, али нетакнута. Улога матер фамилиас ту се не завршава, до краја живота она чврсто држи кормило у својим рукама па чак налази и одговарајућег удварача за кћерку. Отац др Несторовића био је трговац и партијски секретар, коме Партија никада није опростила женидбу са лепом ћерком фабриканта.
 
Извор: lovesensa

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама