Kroz igru dijete istražuje, razvija maštu, gradi odnose i uči
Šta ona znači za dete
Igra je slobodna, spontana aktivnost koja je sama sebi cilj. Razlog zbog kojeg se dete igra je zadovoljstvo koje oseća u njoj. Motivi igre su biološke prirode jer je svojstvena svakom detetu, ma gđe se ono rodilo i raslo. Zatim tu je i radoznalost te socijalna interakcija i prihvaćenost koju ona donosi. Kroz igru dete istražuje, razvija maštu, gradi odnose i uči.
Važnost igre
Važnost i vrednost igre se ogleda u manipulisanju predmetima ili igračkama, uviđanju kauzalnih i drugih odnosa, upotpunjavanje opažanja, korigovanje pogrešnih opažanja, razvoj sposobnosti shvatanja, razumevanja onog što je bitno i stalno, shvatanje odnosa između sredstva i cilja. Ona doprinosi formiranju pojmova, upoznavanju sveta i socijalnih odnosa. Igra doprinosi razvoju psihofizičkih funkcija deteta, sposobnosti i sticanja novih znanja i iskustava , stvara uslove za formiranje emocionalno stabilne, socijalizovane i kreativne ličnosti.
Razvoj deteta
Ponašanje deteta u igri je jako često i osnovni indikator njegovog emocionalnog i intelektualnog razvoja. Igra se zbog toga često koristi i u psihodijagnostičke i psihoterapeutske svrhe. Uzrast diktira koliko će se dugo dete igrati (koliko dugo može da zadrži pažnju), čega i čime će se igrati. U prvoj godini uglavnom se igra sa majkom. Često se igra samo i to je usamljena igra i ispunjena je funkcionalnim aktivnostima. Kada se igra gledanjem to predstavlja receptivnu igru. Sledeći tip igre je uporedna igra,koja se obično javlja između 2 i 3 godine. Dete je pored drugog deteta, ali jedno na drugo ne obraćaju pažnju i igraju se.
Kasnije je prisutan antagonostički stav prema drugoj deci koji predstavlja način učestvovanja u samoj igri. U petoj godini se javlja asocijativna igra. Ogleda se u igri dece u grupi čije uloge nisu ni dovoljno diferencirane, niti usklađene i usmerene ka zajedničkom cilju.
Grupna igra
Deca u grupi uspostavljaju različlite odnose dominacije, potčinjavanja i kompromisa. Saradnička grupna igra je sLedeća u razvoju. Sa uzrastom se smanjuje raznovrsnost igara i smanjuje se broj igračaka sa kojima se dete igra. Dolazi do specijalizacije igre. Starija deca očekuju veći nivo stimulacije od igračaka i igrovne situacije. Sa uzrastom se povećava i vreme provedeno u pojedinačnoj igri . Što se tiče video igrica i interneta, treba dobro kontrolisati šta vaše dete radi, te koliko je prikladan i edukativan materijal koji gleda, odnosno igra se. Ako ćete dozvoliti detetu da se igra video igricama obratite pažnju da nisu agresivnog karaktera već da uče konkretne veštine za razvojnu dob Vašeg đeteta.
Tekstovi vezani za roditeljstvo će se obavezno objavljivati i u kategoriji, teškoće u razvoju, jer ne želimo da se na bilo koji način odvajaju kako đeca, tako ni roditelji.
Izvor: predskolska.ba
