Kроз игру дијете истражује, развија машту, гради односе и учи
Шта она значи за дете
Игра је слободна, спонтана активност која је сама себи циљ. Разлог због којег се дете игра је задовољство које осећа у њој. Мотиви игре су биолошке природе јер је својствена сваком детету, ма гђе се оно родило и расло. Затим ту је и радозналост те социјална интеракција и прихваћеност коју она доноси. Kроз игру дете истражује, развија машту, гради односе и учи.
Важност игре
Важност и вредност игре се огледа у манипулисању предметима или играчкама, увиђању каузалних и других односа, употпуњавање опажања, кориговање погрешних опажања, развој способности схватања, разумевања оног што је битно и стално, схватање односа између средства и циља. Она доприноси формирању појмова, упознавању света и социјалних односа. Игра доприноси развоју психофизичких функција детета, способности и стицања нових знања и искустава , ствара услове за формирање емоционално стабилне, социјализоване и креативне личности.
Развој детета
Понашање детета у игри је јако често и основни индикатор његовог емоционалног и интелектуалног развоја. Игра се због тога често користи и у психодијагностичке и психотерапеутске сврхе. Узраст диктира колико ће се дуго дете играти (колико дуго може да задржи пажњу), чега и чиме ће се играти. У првој години углавном се игра са мајком. Често се игра само и то је усамљена игра и испуњена је функционалним активностима. Kада се игра гледањем то представља рецептивну игру. Следећи тип игре је упоредна игра,која се обично јавља између 2 и 3 године. Дете је поред другог детета, али једно на друго не обраћају пажњу и играју се.
Kасније је присутан антагоностички став према другој деци који представља начин учествовања у самој игри. У петој години се јавља асоцијативна игра. Огледа се у игри деце у групи чије улоге нису ни довољно диференциране, нити усклађене и усмерене ка заједничком циљу.
Групна игра
Деца у групи успостављају различлите односе доминације, потчињавања и компромиса. Сарадничка групна игра је сЛедећа у развоју. Са узрастом се смањује разноврсност игара и смањује се број играчака са којима се дете игра. Долази до специјализације игре. Старија деца очекују већи ниво стимулације од играчака и игровне ситуације. Са узрастом се повећава и време проведено у појединачној игри . Што се тиче видео игрица и интернета, треба добро контролисати шта ваше дете ради, те колико је прикладан и едукативан материјал који гледа, односно игра се. Ако ћете дозволити детету да се игра видео игрицама обратите пажњу да нису агресивног карактера већ да уче конкретне вештине за развојну доб Вашег ђетета.
Текстови везани за родитељство ће се обавезно објављивати и у категорији, тешкоће у развоју, јер не желимо да се на било који начин одвајају како ђеца, тако ни родитељи.
Извор: predskolska.ba
