Ишчитавајући разне текстове о родитељству широм света, уочила сам велике различитости у начину васпитавања деце, а неки од њих иду и у екстреме. Што би рекли, сто људи, сто ћуди. Неке ствари везане за одгој деце можемо научити од других, а неке им можемо пренети. Сваки нормалан родитељ ради у интересу свог детета, тако да није на нама да га осуђујемо да ли то чини како треба по нашем мишљењу или не. На жалост или на срећу, зависи шта је у питању, нисмо баш земља где се лако и брзо усвајају идеје „са стране”.
Замислимо само кад бисмо све те обичаје спојили и пренели на српско тло, како би изгледало одрастање деце у Србији.
Стигла вам је принова у породицу. Родитељској срећи нема краја! Бабе и деде спремно чекају да украсе бебин зглоб црвеним концем ради одбране од урокљивих очију, али да би степен заштите био на веома високом нивоу наши пријатељи са афричког континента саветују да пљунете беби у лице, с тим да јој мушки чланови породице пљуну у уши како би беба била заштићена од свих лоших утицаја. Ради дозе додатне среће која ће бебу пратити кроз читав живот добро јој размажите ту пљувачку преко целог лица. Маме никако не би смеле да гледају новорођенче директно у очи, јер би му на тај начин предале моћ.
Шта ћемо ако се и поред свих мера предострожности и заштите дете прехлади и добије температуру (углавном се то дешава у зимском периоду). Не бојте се и зато постоји решење. Имате два избора – или скините бебу скроз (можете јој оставити пелене да не би дошло до незгоде и ставите је поред прозора да би је хладан ваздух на природан начин расхладио како то раде на северу или је окупајте у леденој води – што је сигурно сигурно је, а и тако ће боље спавати, бар по тврдњама мама из Мауританије).
Опробан рецепт за стицање имунитета имају Деда Мразови сународници и њихове комшије – бебе умотајте у ћебенце и оставите да фино спава у колицима на дебелом минусу, док ви на миру пијете кафицу са другарицом у оближњем кафићу. Старију децу истерајте напоље без капе и шала по снегу и киши, нека добро промрзну. Пар пута тако и биће здрави као дрен.
Када крену у вртић, најбоље је да их упишете у оне втиће који изгледају као шупе, без играчака и веселих боја, јер то само омета децу да пронађу начин како би се сама забавила и развила машту и креативност. Васпитачице их наравно неће заигравати, нити ће им око било чега помагати, како би деца што пре постала самостална.
За оне родитеље који преферирају да им деца више времена проводе у природи, идеални су „Шумски вртићи”. Ваши малишани проводе осам сати дневно у склепаној бараци у шуми, углавном су напољу и уче се преживљавању у природи. Наравно овакви вртићи раде и у зимском периоду године. Не плашите се да ће вам дете бити болешљиво, ако сте пратили горе наведена упутства, до сад би већ требало да је ојачало. Ако видите голишаве малишане како раздрагано трчкарају по цичи зими, немојте се крстити – вероватно им васпитачица има руске крви, то је код њих нормално ако нисте знали. Ипак се треба припремити за јаку зиму, а може се ушпарати и који динар на грејању (а не да као родитељи у Србији зими раде само за рачун за грејање).
Пре него што дете пође у вртић, постарајте се да остави пелене. Ако почнете на време да га дресирате, требало би да буде спремно за ношу негде око 9. месеца по процени вијетнамских мама. Ех, да сам то знала раније колико бих уштедела на пеленама! Шта треба да радите: звизните детету сваки пут кад видите да врши нужду како би стекло условни рефлекс и повезало га са звиждањем.
Aко сте заборавили да оставите детету кључ од куће, па не може да уђе по повратку из школе, већ се лепо игра сам у дворишту чекајући да се ви вратите са посла – можете очекивати социјалну службу на врату, ако вам је комшија одговорни Американац. Код њих деца не смеју бити сама напољу без надзора. Њима је број социјалне службе на брзом бирању и због најмање ситнице могу да га окрену. Ко вам је крив што сте заборавни.
Да не заборавимо ни мудре родитеље са Далеког Истока, где влада потпуно другачије уверење: да би деца била самостална кад одрасту треба да им што раније препуштате да обављају кућне послове без вашег надзора, најбоље негде око четврте године. Такође није неоубичајено срести децу тог узраста саме у метроу или како шетају улицом, ипак требају рано да почну да се сналазе у оној њиховој гужви.
Што се тиче одласка деце на спавање немојте да буде пре 22 часа према препоруци Шпанаца. Нека учествују заједно са вама у вечерњим активностима. Шпанци имају јаке везе са својим примарним породицама, у чему су нам слични. Њихова деца уживају у благодетима породичне куће као да су у хотелу. Једино је мала зачкољица што баш нису ради да се жене кад одрасту, јер се тешко одричу лагодног живота на који су их родитељи навикли.
Ко поступа исправно, а ко не процените сами.