Пре десетак година један ученик крушевачке Гимназије изнервиран лошом оценом гађао је професорку сунђером натопљеним водом. Одељење је било шокирано, професорка растројено истрчала из учионице, а читав град је месец дана причао о томе. Преступник је на крају избачен из школе.

Пре два дана на час географије у седмом разреду у Котежу упала су двојица дечака са фантомкама. Један је ђаке држао на нишану (испоставиће се реплике) пиштоља, други је уз претњу ножем отео дневник од наставнице.

Лако би било закључити да су млади све гори и да су лоши ђаци сунђере заменили пиштољима, па макар и лажним. Али то једноставно није тачно. Сличних глупости и ђачких каубојштина било је и раније. Кључна разлика је у реакцији наставнице и одељења. Јер она је, за разлику од колегинице са почетка текста, наставила да држи час као да се ништа није догодило?!

Ту се види колико смо сви за тих десетак година отупели, огуглали и поверовали да ће, као у цртаћу, ако се правимо мртви, медвед сам отићи. Можда и хоће, али напашће неког другог.

Разбојници из школске клупе показали су глупост верујући да ће њихови проблеми нестати ако украду дневник. Наше друштво већ годинама показује још већу глупост јер се нада да ће проблеми нестати ако их игноришемо.

Сетите се неког професора кога познајете, а који вам није испричао бар једну сличну причу. Од претњи ножем због кеца до убацивања наставника у контејнер (јесте, и то се заиста десило). Психолози и педагози морају да понуде одговор на насиље малолетника. А држава мора да наставницима повећа критеријуме, али и плате. Сиромашни просветари ни сами себе не поштују, па како ће их поштовати ђаци?

А тактика “прави се мртав” не пролази више ни у цртаћима.

Вук Мијатовић

Извор: novosti.rs