Pre desetak godina jedan učenik kruševačke Gimnazije iznerviran lošom ocenom gađao je profesorku sunđerom natopljenim vodom. Odeljenje je bilo šokirano, profesorka rastrojeno istrčala iz učionice, a čitav grad je mesec dana pričao o tome. Prestupnik je na kraju izbačen iz škole.
Pre dva dana na čas geografije u sedmom razredu u Kotežu upala su dvojica dečaka sa fantomkama. Jedan je đake držao na nišanu (ispostaviće se replike) pištolja, drugi je uz pretnju nožem oteo dnevnik od nastavnice.
Lako bi bilo zaključiti da su mladi sve gori i da su loši đaci sunđere zamenili pištoljima, pa makar i lažnim. Ali to jednostavno nije tačno. Sličnih gluposti i đačkih kaubojština bilo je i ranije. Ključna razlika je u reakciji nastavnice i odeljenja. Jer ona je, za razliku od koleginice sa početka teksta, nastavila da drži čas kao da se ništa nije dogodilo?!
Tu se vidi koliko smo svi za tih desetak godina otupeli, oguglali i poverovali da će, kao u crtaću, ako se pravimo mrtvi, medved sam otići. Možda i hoće, ali napašće nekog drugog.
Razbojnici iz školske klupe pokazali su glupost verujući da će njihovi problemi nestati ako ukradu dnevnik. Naše društvo već godinama pokazuje još veću glupost jer se nada da će problemi nestati ako ih ignorišemo.
Setite se nekog profesora koga poznajete, a koji vam nije ispričao bar jednu sličnu priču. Od pretnji nožem zbog keca do ubacivanja nastavnika u kontejner (jeste, i to se zaista desilo). Psiholozi i pedagozi moraju da ponude odgovor na nasilje maloletnika. A država mora da nastavnicima poveća kriterijume, ali i plate. Siromašni prosvetari ni sami sebe ne poštuju, pa kako će ih poštovati đaci?
A taktika “pravi se mrtav” ne prolazi više ni u crtaćima.
Vuk Mijatović
Izvor: novosti.rs
