Ранији полазак у школу – да ли је моје дете спремно

фебруар 6, 2018

Ове године на рођенданима Андрејевих другара се скоро увек провуче једна битна тема а то је полазак у школу јер од септембра његова група постају школарци. Неко прича са одушевљењем, неко са страхом, неко са негодовањем и провлачи се једна реченица: “Јао па још су мали за школу, треба их пустити да буду деца.” Ово мишљење је посебно актуелно код деце која крећу раније у школу у коју спада и Андреј јер ће он кренути у школу са шест и по година.

Запитала сам се да ли је стварно лоше ако крене раније или можда добро, да ли је то штета или његова предност касније у животу? Андреј је разумно дете, некако је увек схватао све када му се објасни, тако да ћу у старту написати да сматрам да је зрео за школу међутим шта ако дете није зрело или јесте али ви као родитељ имате тај страх да је дете још увек мало за школу. Како да препознате да ли је ваше дете спремно за школу и шта да урадите да бисте га припремили на време?
Ми смо од наше будуће школе добили један списак са областима које се сматрају важним за успешно прилагођавање у школи и ја ћу вам пренети овде укратко шта све то подразумева а у циљу да то приметите код детета или на време радите на побољшању.
Навике
Хигијенске (прање руку, коришћење тоалета, употреба папирних марамица и убруса…)
Радне (навике скупљања играчака, распремање стола, евентуално мањих куповина, да заврше започету активност…)
Културне (коришћење чаробних речи – молим, хвала, извини, изволи у комуникацији, не прекида када неко прича, посећује културне институције, дете је у стању да речима изрази своје потребе речима)
Самосталност (облачење, везивање пертли, спава само у соби, брине о својим стварима, има искуство боравка ван породице неколико дана)
Пажња (усресређеност на неку активност бар 15 минута, памти једноставне налоге и препричава догађаје)
Како можете помоћи вашем детету?
Бити доследан у спровођењу хигијенских активности, мотивисати децу да заврше неку радњу похвалом или заједничком активношћу, личним примером показати културно понашање у породичним и другим срединама, омогућити детету прилику да упозна уметност, омогућити детету кроз систем покушаја и погрешака само овлада активностима, не радити ствари уместо њега, охрабрити га, пустити га да испољи своја интересовања, тражити да преприча дешавања.
Графомоторичке способности
Дете је научило да правилно држи и употребљава прибор за писање, боји различите облике и форме без прелаза, правилно распоређује предмете и фигуре у простору, овладао је вештином бацања и хватања лопте, обликује пластелин, вози бицикл, одржава се на води.
Како можете помоћи вашем детету?
Мотивисати дете да црта и боји, омогућити му да ниже перлице, сецка са маказама и лепи, користи боцкалице. Створити прилике да обликује од разних материјала, откопчавање закопчавање дугмади, сецкање ножем…
Неке од игара које вам могу у овоме помоћи су антистрес лоптице, пецање риба, лоптица у чаши, слагалица и тд.
Поштовање правила и ауторитета
Дете препознаје и поштује правила понашања у вртићу, породици, парку и спреман је да се коригује уз напомену одраслих. Испуњава захтеве васпитача, родитеља, рођака и других одраслих особа ако му се да јасно образложење.
Како можете помоћи вашем детету?
Давати лични пример, пред децом увек лепо говорити о васпитачима и подржавати правила која су поставили. Покушати да се са децом направе интерна правила али и последице непоштовања, трудити се да иста правила важе увек, заједничко играње друштвених игара и инсистирати на поштовању правила истих. Похвалити дете сваки пут када приметите напредак у поштовану правила или ауторитета.
Социјализација
Дете комуницира са вршјацима и одраслима без већих потешкоћа, спремно је за сарадњу, прихвата и поштује правила колектива, самоиницијативно започиње разговор са непознатом децом и одраслима, разуме и води рачуна о потребама других.
Како можете помоћи вашем детету?
Омогућити детету искуство боравка и функционисање у различитим срединама а затим разговарати са дететом о стеченом искуству, пустити дете да само пронађе начин комуникације са другима, бодрити га да склапа нова познаства, научити дете мирним начинима решавања сукоба.
О нечем сличном је писано у тексту који се бави потреби деце да праве колекцију од стварица које супљају и које вештине притом вежбају.
Предзнања
Будући ученик зна да броји до 20, броји уназад до 10, зна основне податке о себи и својој породици, орјентише се у простору и времену, препознаје и пореди величине, упознат је са светом занимања одраслих, квалификује облике и предмете по некој особини.
Како можете помоћи свом детету?
Редовно се информисати о садржајима у ПУ и допуњавати их, сваку прилику користити за разговор о појавама и свету који нас окружује, објашнајавати како нешто ради и зашто се дешава.
Емоционална зрелост
Дете прихвата одвојеност од родитеља и спремно је да део дана проведе у другој средини, прихвата правила и одговорности која се пред њега постављају.
Како можете помоћи свом детету?
Постепено примпремити дете на одвојеност, објаснити му да ће га у школи чекати неки задаци и да ће за нешто бити одговоран, без гриже савести оставити дете да на своој кожи осети последице сопствених речи и понашања.
Ранији полазак у школу
Моје виђење
Као што примећујете ово су ствари које сигурно сви школарци већ поседују, неке у мањој или већој мери. Када дете иде на пут са вртићем то има неку поенту и део је учења вештина потребних за живот генерално тако да немојте им те ствари ускраћивати само зато што се можда никада није одвојало од вас или је вама тешко да се одвојите на пет или седам дана. Мени је увек фантастично када Андреј има нека запажања као одрастао човек и подстичем га сваки пут да се додатно објасни, постављам му питања, пуштам га да каже шта је замислио, приметио.
Ако предшколац има младјег брата или сестру то је такође идеалан тренутак да видите како комуницира са њима и како он као старији објашњава некоме млађем од себе како треба да се понаша или како одговара на питање које му је поставио брат или сестра. Наравно, ми таквих конверзација имамо свакодневно јер Давид и Ленка у њему виде посебну особу спремну да одговори на њихова питања.
Јасно ми је да има деце која дефинитивно нису спремна да крену раније у школу али такође видим и оне која су у потпуности спремна али из неког страха родитеља дете иде још једну годину у предшколско. По мени, као родитељу је то удар на дететово самопоуздање и у старту лош поглед на школу. Овде наравно, да поновим, не мислим на децу која стварно морају причекати још једну годину, него на децу која све схватају, гледају своје другаре како одлазе у школу а он из неког разлога остаје у вртићу, деца којој се прича да се припремају за школу и радују се задацима која се постављају испред њих и притом успешно их извршавају.
Одговор да ће дете изгубити детињство када крене у школу и да их треба пустити да буду деца још мало није аргумент да би дете кренуло касније у школу. Сматрам да ми као родитељи имамо задатак пре свега да детету и поред школе која дефинитивно са собом носи гомилу обавеза обезбедимо што више забаве и здраву, позитивну средину у кући, поверење да могу да нам се обрате за све своје проблеме које може да реши сам али може да затражи и помоћ кад год жели.
Не знам како ће се Андреј понашати у школи, то стварно не могу да предпоставим али знам да ћу дати све од себе да у се првој години школе успешно прилагоди на све што се ставља као изазов испред њега и дефинитвно га никад не бих вратила да иде два пута у прешколско односно у вртић.
Како ви гледате на целу причу око школе, поделите са нама ваша мишљења јер тема је дефинитивно инспиративна за конструктивну расправу 🙂
Љубица Билди
Извор: mamaitata.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама