Raniji polazak u školu – da li je moje dete spremno

februar 6, 2018

Ove godine na rođendanima Andrejevih drugara se skoro uvek provuče jedna bitna tema a to je polazak u školu jer od septembra njegova grupa postaju školarci. Neko priča sa oduševljenjem, neko sa strahom, neko sa negodovanjem i provlači se jedna rečenica: “Jao pa još su mali za školu, treba ih pustiti da budu deca.” Ovo mišljenje je posebno aktuelno kod dece koja kreću ranije u školu u koju spada i Andrej jer će on krenuti u školu sa šest i po godina.

Zapitala sam se da li je stvarno loše ako krene ranije ili možda dobro, da li je to šteta ili njegova prednost kasnije u životu? Andrej je razumno dete, nekako je uvek shvatao sve kada mu se objasni, tako da ću u startu napisati da smatram da je zreo za školu međutim šta ako dete nije zrelo ili jeste ali vi kao roditelj imate taj strah da je dete još uvek malo za školu. Kako da prepoznate da li je vaše dete spremno za školu i šta da uradite da biste ga pripremili na vreme?
Mi smo od naše buduće škole dobili jedan spisak sa oblastima koje se smatraju važnim za uspešno prilagođavanje u školi i ja ću vam preneti ovde ukratko šta sve to podrazumeva a u cilju da to primetite kod deteta ili na vreme radite na poboljšanju.
Navike
Higijenske (pranje ruku, korišćenje toaleta, upotreba papirnih maramica i ubrusa…)
Radne (navike skupljanja igračaka, raspremanje stola, eventualno manjih kupovina, da završe započetu aktivnost…)
Kulturne (korišćenje čarobnih reči – molim, hvala, izvini, izvoli u komunikaciji, ne prekida kada neko priča, posećuje kulturne institucije, dete je u stanju da rečima izrazi svoje potrebe rečima)
Samostalnost (oblačenje, vezivanje pertli, spava samo u sobi, brine o svojim stvarima, ima iskustvo boravka van porodice nekoliko dana)
Pažnja (usresređenost na neku aktivnost bar 15 minuta, pamti jednostavne naloge i prepričava događaje)
Kako možete pomoći vašem detetu?
Biti dosledan u sprovođenju higijenskih aktivnosti, motivisati decu da završe neku radnju pohvalom ili zajedničkom aktivnošću, ličnim primerom pokazati kulturno ponašanje u porodičnim i drugim sredinama, omogućiti detetu priliku da upozna umetnost, omogućiti detetu kroz sistem pokušaja i pogrešaka samo ovlada aktivnostima, ne raditi stvari umesto njega, ohrabriti ga, pustiti ga da ispolji svoja interesovanja, tražiti da prepriča dešavanja.
Grafomotoričke sposobnosti
Dete je naučilo da pravilno drži i upotrebljava pribor za pisanje, boji različite oblike i forme bez prelaza, pravilno raspoređuje predmete i figure u prostoru, ovladao je veštinom bacanja i hvatanja lopte, oblikuje plastelin, vozi bicikl, održava se na vodi.
Kako možete pomoći vašem detetu?
Motivisati dete da crta i boji, omogućiti mu da niže perlice, secka sa makazama i lepi, koristi bockalice. Stvoriti prilike da oblikuje od raznih materijala, otkopčavanje zakopčavanje dugmadi, seckanje nožem…
Neke od igara koje vam mogu u ovome pomoći su antistres loptice, pecanje riba, loptica u čaši, slagalica i td.
Poštovanje pravila i autoriteta
Dete prepoznaje i poštuje pravila ponašanja u vrtiću, porodici, parku i spreman je da se koriguje uz napomenu odraslih. Ispunjava zahteve vaspitača, roditelja, rođaka i drugih odraslih osoba ako mu se da jasno obrazloženje.
Kako možete pomoći vašem detetu?
Davati lični primer, pred decom uvek lepo govoriti o vaspitačima i podržavati pravila koja su postavili. Pokušati da se sa decom naprave interna pravila ali i posledice nepoštovanja, truditi se da ista pravila važe uvek, zajedničko igranje društvenih igara i insistirati na poštovanju pravila istih. Pohvaliti dete svaki put kada primetite napredak u poštovanu pravila ili autoriteta.
Socijalizacija
Dete komunicira sa vršjacima i odraslima bez većih poteškoća, spremno je za saradnju, prihvata i poštuje pravila kolektiva, samoinicijativno započinje razgovor sa nepoznatom decom i odraslima, razume i vodi računa o potrebama drugih.
Kako možete pomoći vašem detetu?
Omogućiti detetu iskustvo boravka i funkcionisanje u različitim sredinama a zatim razgovarati sa detetom o stečenom iskustvu, pustiti dete da samo pronađe način komunikacije sa drugima, bodriti ga da sklapa nova poznastva, naučiti dete mirnim načinima rešavanja sukoba.
O nečem sličnom je pisano u tekstu koji se bavi potrebi dece da prave kolekciju od stvarica koje supljaju i koje veštine pritom vežbaju.
Predznanja
Budući učenik zna da broji do 20, broji unazad do 10, zna osnovne podatke o sebi i svojoj porodici, orjentiše se u prostoru i vremenu, prepoznaje i poredi veličine, upoznat je sa svetom zanimanja odraslih, kvalifikuje oblike i predmete po nekoj osobini.
Kako možete pomoći svom detetu?
Redovno se informisati o sadržajima u PU i dopunjavati ih, svaku priliku koristiti za razgovor o pojavama i svetu koji nas okružuje, objašnajavati kako nešto radi i zašto se dešava.
Emocionalna zrelost
Dete prihvata odvojenost od roditelja i spremno je da deo dana provede u drugoj sredini, prihvata pravila i odgovornosti koja se pred njega postavljaju.
Kako možete pomoći svom detetu?
Postepeno primpremiti dete na odvojenost, objasniti mu da će ga u školi čekati neki zadaci i da će za nešto biti odgovoran, bez griže savesti ostaviti dete da na svooj koži oseti posledice sopstvenih reči i ponašanja.
Raniji polazak u školu
Moje viđenje
Kao što primećujete ovo su stvari koje sigurno svi školarci već poseduju, neke u manjoj ili većoj meri. Kada dete ide na put sa vrtićem to ima neku poentu i deo je učenja veština potrebnih za život generalno tako da nemojte im te stvari uskraćivati samo zato što se možda nikada nije odvojalo od vas ili je vama teško da se odvojite na pet ili sedam dana. Meni je uvek fantastično kada Andrej ima neka zapažanja kao odrastao čovek i podstičem ga svaki put da se dodatno objasni, postavljam mu pitanja, puštam ga da kaže šta je zamislio, primetio.
Ako predškolac ima mladjeg brata ili sestru to je takođe idealan trenutak da vidite kako komunicira sa njima i kako on kao stariji objašnjava nekome mlađem od sebe kako treba da se ponaša ili kako odgovara na pitanje koje mu je postavio brat ili sestra. Naravno, mi takvih konverzacija imamo svakodnevno jer David i Lenka u njemu vide posebnu osobu spremnu da odgovori na njihova pitanja.
Jasno mi je da ima dece koja definitivno nisu spremna da krenu ranije u školu ali takođe vidim i one koja su u potpunosti spremna ali iz nekog straha roditelja dete ide još jednu godinu u predškolsko. Po meni, kao roditelju je to udar na detetovo samopouzdanje i u startu loš pogled na školu. Ovde naravno, da ponovim, ne mislim na decu koja stvarno moraju pričekati još jednu godinu, nego na decu koja sve shvataju, gledaju svoje drugare kako odlaze u školu a on iz nekog razloga ostaje u vrtiću, deca kojoj se priča da se pripremaju za školu i raduju se zadacima koja se postavljaju ispred njih i pritom uspešno ih izvršavaju.
Odgovor da će dete izgubiti detinjstvo kada krene u školu i da ih treba pustiti da budu deca još malo nije argument da bi dete krenulo kasnije u školu. Smatram da mi kao roditelji imamo zadatak pre svega da detetu i pored škole koja definitivno sa sobom nosi gomilu obaveza obezbedimo što više zabave i zdravu, pozitivnu sredinu u kući, poverenje da mogu da nam se obrate za sve svoje probleme koje može da reši sam ali može da zatraži i pomoć kad god želi.
Ne znam kako će se Andrej ponašati u školi, to stvarno ne mogu da predpostavim ali znam da ću dati sve od sebe da u se prvoj godini škole uspešno prilagodi na sve što se stavlja kao izazov ispred njega i definitvno ga nikad ne bih vratila da ide dva puta u preškolsko odnosno u vrtić.
Kako vi gledate na celu priču oko škole, podelite sa nama vaša mišljenja jer tema je definitivno inspirativna za konstruktivnu raspravu 🙂
Ljubica Bildi
Izvor: mamaitata.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama