Kада је недавно у парку наишла на бесне родитеље, који су осуђивали погледом, мама Алања одлучила је да им се јавно обрати и да им одржи једну важну лекцију о васпитању деце.
Мама и блогерка Алања Kолберг пре извесног времена је на својој Фејсбук страници објавила фотографију свог сина, његове мале другарице и неколико играчака и уз њу написала врло снажну поруку која је изазвала бујицу коментара:
“Чим смо дошли у парк, Kарсона је опколила група од најмање шесторице дечака тражећи му да им да његовог трансформера, фигурицу из Мајнкрафта и камион. Био је видно узнемирен и снажно је приљубио своје играчке на груди док су дечаци покушавали да их добију. Погледао ме је.
“Можеш им реће ‘не’, Kарсоне. Ако заиста не желиш да делиш играчке у овом тренутку, само реци ‘не’. Не мораш ништа више од тога да кажеш.”
Дечацима који су ме гледали чудно и помало изненађено, па су наставили да инсистирају, рекла сам: “Не мора да дели своје играчке са вама. Рекао вам је ‘не’. Можда касније, ако буде желео.”
Међутим, то ми је донело неколико осуђујућих погледа родитеља који су се ту затекли. Ипак, ствари стоје овако: Да сам ја, као одрасла особа, ушетала у парк са сендвичем, да ли бих била у обавези да свој сендвич делим са потпуним странцима? Не! Да ли би било која васпитана одрасла особа пришла и тражила од мене да с њом поделим свој сендвич, а затим се наљутила када бих је одбила? Поново не.
Зато, заиста, док ме гледате тим ружним погледима, вероватно мислећи како смо мој син и ја прилично неваспитани, запитајте се коме заиста недостају манири – особи која не жели своје три играчке да дели са шесторицом странаца или шесторици странаца који од некога траже нешто што уопште није њихово, чак и када схвате да је власнику прилично непријатно?
Циљ је да научимо своју децу да функционишу у складу са друштвено-прихватљивим нормама. И док знам одрасле који као деца нису научили да деле, знам пуно више оних који не знају како да кажу ‘не’, нити како да поставе границе, или како да се одбране. И ја сам међу њима.
У сваком случају, Kарсон је те играчке понео како би их поделио са ћеркицом моје пријатељице, које смо упознали баш у парку. Није хтео да их да овим дечацима због тога што је желео њу да изненади.
Зато, следећи пут када вам се дете пожали да неко неће с њим нешто да подели, молим вас имајте на уму да живимо у свету где нисмо у обавези да некоме дамо нешто само зато што је тај неко то од нас тражио. Ја сигурно нећу учити свог сина да свет тако функционише.”