Roditelji, birajte – želite li dete poslušnika ili kritičkog mislioca. Ne može oboje

5 marta, 2020

Podučavanje dece, bilo da ih učite da broje, pišu, računaju ili da vezuju pertle i voze bicikl, nije lak posao. A od svega je najteže naučiti decu da misle. Jer mnogi od nas to nikada ne nauče. Naučiti dete da misli zahteva posvećenost i trud. I kada ih tome učite, prva stvar koju treba da imate na umu i u koju treba da verujete jeste da su oni, bez obzira na njihove godine, za to već sposobni.

Foto: Canva

Poslušnost nije učenje

Uprkos onome čemu nas oduvek uče, praćenje uputstava i poslušnost nisu isto što i učenje. Izvršavanje komandi nije učenje. Ono služi samo da stvori pokorno dete.

Možete tražiti od psa da bude poslušan jer on ne razmišlja dublje i njegova poslušnost dešava se kada veruje da može dobiti nagradu ili priznanje zato što je učinio ono što ste od njega tražili. Ali, to se ne zove vaspitanje. To je dresura.

S druge strane, naša deca imaju sposobnost da misle, razumeju, rezonuju i naravno, imaju pravo da budu ono što jesu, da iskažu sopstvene ideje, verovanja, čak i ako se mi s tim ne slažemo.

Može li se dete podučavati bez poslušnosti

Bez sumnje, ako posmatramo iz perspektive odraslog edukatora, mnogo je teže podučavati bez zahtevanja poslušnosti. Teže je podučavati ako se držite principa međusobnog poštovanja i ako vam je cilj da naučite dete da misli.

Tokom detinjstva, mi kao sunđeri upijamo sve što je oko nas i na osnovu toga formiramo sopstvenu ideju o svetu. Šta to znači? Pa, to znači da, ako nam je prvi cilj da naučimo decu da budu poslušna, kada postanu odrasli ljudi, biće im jako teško da nauče da kritički misle. Imaće taj strah od onoga što će se desiti ako ne poslušaju. Zato će oklevati kada treba da iskažu svoj stav, a još će teže biti da se izbore za ono što žele. To će u isto vreme biti uzrok i nedostatka samopouzdanja.

Zato je posao edukatora (bio on u ulozi učitelja ili roditelja), ali onog koji ne traži poslušnost, već očekuje od deteta da razmišlja, preispituje, sumnja, zasigurno najteži posao na svetu.

Posvećenost, vreme, podsticaj

Ako ste rešeni da vaše dete ne bude poslušnik, već kritički mislilac, moraćete da uložite vreme, energiju, strpljenje. Moraćete i da tragate za pravim strategijama. Da rešavate probleme nedostatka samopouzdanja, nedovoljne upornosti koja je kod dece česta, da pokažete da i sami umete da razmišljate. Moraćete i da odustanete od apsolutne poslušnosti, da progutate poneko “ne želim”, “neću” i “nisi fer”. A da bi vam sve to pošlo za rukom, pre svega je neophodno da vaš stav prema detetu odiše poštovanjem i ljubavlju.

Samo ako nam deca rastu okružena poštovanjem i ljubavlju, ako ih slušamo i zaista razmišljamo o onome što žele da nam kažu, oni će izrasti u sigurne ljude, dovoljno snažne da se suoče sa stvarnim životom, da odgovore na izazove koji ih čekaju i da se ne plaše da donesu odluke.

Foto: Canva

Kako decu naučiti da misle?

Da biste naučili dete da misli, morate imati na umu strategije koje će, iz dana u dan, omogućiti vašem detetu da raste, razvija se, uči i razume svet.

  • Na prvom i uvek prvom mestu je da svakog dana pokazujete detetu da vam je najvažnije na svetu, da mu pružite ljubav i pažnju kao i priznanje za svaki izazov sa kojim se izbori i svaku novu stvar koju nauči
  • Stvorite im mogućnost da pronađu sopstveni put. To znači da im ne dajete gotova rešenja već da im dopustite da uz vašu podršku donose svoje odluke, čak i ako će te odluke ponekad biti pogrešne. 
  • Način komunikacije – i verbalne i neverbalne – jako je važan. Razgovarajte s njima na jednostavan, jasan način, uz ton koji je lišen ironije, sarkazma i bez posramljivanja.
  • Kada žele da donesu odluku za koju ste sigurni da je pogrešna, nemojte ih uveravati da to ne čine. Objasnite im posledice, ali odluka neka bude njihova. Naravno, podrazumeva se da ćete umeti da procenite koje odluke dete uzrasta kao što je vaše može i treba da donosi samo. A ako posledice nisu velike za njihova leđa, onda ponekad treba dozvoliti i da ih iskuse.
  • Dajte im vetar u leđa, podržite njihove male i velike uspehe, motivišite ih da idu ka svom cilju, budite im dobar uzor.

Ovo je jedini način da vam deca odrastu u emocionalno zdrave, sigurne ljude, sposobne da donose svoje odluke.

Izvor: exploringyourmind.com/Zelena učionica

Prevela i priredila: A. Cvjetić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama