Ово је једини начин да вам деца одрасту у емоционално здраве, сигурне, способне људе

Подучавање деце, било да их учите да броје, пишу, рачунају или да везују пертле и возе бицикл, није лак посао. А од свега је најтеже научити децу да мисле. Јер многи од нас то никада не науче. Научити дете да мисли захтева посвећеност и труд. И када их томе учите, прва ствар коју треба да имате на уму и у коју треба да верујете јесте да су они, без обзира на њихове године, за то већ способни.

Foto: Canva
Послушност није учење

Упркос ономе чему нас одувек уче, праћење упутстава и послушност нису исто што и учење. Извршавање команди није учење. Оно служи само да створи покорно дете.

Можете тражити од пса да буде послушан јер он не размишља дубље и његова послушност дешава се када верује да може добити награду или признање зато што је учинио оно што сте од њега тражили. Али, то се не зове васпитање. То је дресура.

С друге стране, наша деца имају способност да мисле, разумеју, резонују и наравно, имају право да буду оно што јесу, да искажу сопствене идеје, веровања, чак и ако се ми с тим не слажемо.

Може ли се дете подучавати без послушности

Без сумње, ако посматрамо из перспективе одраслог едукатора, много је теже подучавати без захтевања послушности. Теже је подучавати ако се држите принципа међусобног поштовања и ако вам је циљ да научите дете да мисли.

Током детињства, ми као сунђери упијамо све што је око нас и на основу тога формирамо сопствену идеју о свету. Шта то значи? Па, то значи да, ако нам је први циљ да научимо децу да буду послушна, када постану одрасли људи, биће им јако тешко да науче да критички мисле. Имаће тај страх од онога што ће се десити ако не послушају. Зато ће оклевати када треба да искажу свој став, а још ће теже бити да се изборе за оно што желе. То ће у исто време бити узрок и недостатка самопоуздања.

Зато је посао едукатора (био он у улози учитеља или родитеља), али оног који не тражи послушност, већ очекује од детета да размишља, преиспитује, сумња, засигурно најтежи посао на свету.

Посвећеност, време, подстицај

Ако сте решени да ваше дете не буде послушник, већ критички мислилац, мораћете да уложите време, енергију, стрпљење. Мораћете и да трагате за правим стратегијама. Да решавате проблеме недостатка самопоуздања, недовољне упорности која је код деце честа, да покажете да и сами умете да размишљате. Мораћете и да одустанете од апсолутне послушности, да прогутате понеко “не желим”, “нећу” и “ниси фер”. А да би вам све то пошло за руком, пре свега је неопходно да ваш став према детету одише поштовањем и љубављу.

Само ако нам деца расту окружена поштовањем и љубављу, ако их слушамо и заиста размишљамо о ономе што желе да нам кажу, они ће израсти у сигурне људе, довољно снажне да се суоче са стварним животом, да одговоре на изазове који их чекају и да се не плаше да донесу одлуке.

Foto: Canva
Како децу научити да мисле?

Да бисте научили дете да мисли, морате имати на уму стратегије које ће, из дана у дан, омогућити вашем детету да расте, развија се, учи и разуме свет.

  • На првом и увек првом месту је да сваког дана показујете детету да вам је најважније на свету, да му пружите љубав и пажњу као и признање за сваки изазов са којим се избори и сваку нову ствар коју научи
  • Створите им могућност да пронађу сопствени пут. To значи да им не дајете готова решења већ да им допустите да уз вашу подршку доносе своје одлуке, чак и ако ће те одлуке понекад бити погрешне. 
  • Начин комуникације – и вербалне и невербалне – јако је важан. Разговарајте с њима на једноставан, јасан начин, уз тон који је лишен ироније, сарказма и без посрамљивања.
  • Када желе да донесу одлуку за коју сте сигурни да је погрешна, немојте их уверавати да то не чине. Објасните им последице, али одлука нека буде њихова. Наравно, подразумева се да ћете умети да процените које одлуке дете узраста као што је ваше може и треба да доноси само. А ако последице нису велике за њихова леђа, онда понекад треба дозволити и да их искусе.
  • Дајте им ветар у леђа, подржите њихове мале и велике успехе, мотивишите их да иду ка свом циљу, будите им добар узор.

Ово је једини начин да вам деца одрасту у емоционално здраве, сигурне људе, способне да доносе своје одлуке.

Извор: exploringyourmind.com/Зелена учионица

Превела и приредила: А. Цвјетић