Иако деца из осетљивих група имају обезбеђене услове за једнак приступ образовању у Републици Србији, још увек се мора радити на њиховом потпуном укључивању. Групе деце које најчешће имају проблеме са укључивањем и останком у инклузивном образовању су деца са сметњама у развоју и/или инвалидитетом, као и припадници ромске заједнице и деца лошијег социо-економског статуса. Ово су само неки од закључака Националног извештаја о инклузивном образовању који је данас предстaваљен у Народној скупштини у организацији Министарства просвете, УНИЦЕФ-а и Делегације Европске уније у Србији.
У великој мери је реформисан законодавни, стратешки и институционални оквир у областима релевантним за остваривање и заштиту права деце из осетљивих група, укључујући измене у области образовања и антидискриминације, као и подизања капацитета за примену инклузивног образовања на нивоу образовних установа, на локалном и на националном нивоу. Реформе су интензивно настављене и кроз усвајање нове Стратегије развоја образовања и васпитања до 2030. године.
– Од увођења законских реформи 2009. године остварује се континуирани напредак у спровођењу инклузивног образовања, пре свега у повећању броја деце из осетљивих група у школама и предшколским установама, а у којима је унапређен квалитет и капацитет за примену инклузивног образовања, као и стварању система додатне подршке за децу и ученике и њихове породице. Обухват деце до 3 године програмима предшколског васпитања и образовања се повећава и у школској 2020/2021. години, први пут у последњих десет година био је већи од 30 одсто. Kонтинуирано се повећава број ученика који остварују право на индивидуални образовни план, смањује се број ученика основношколског узраста у школама за образовање деце са сметњама у развоју јер им образовање у редовним школама постаје доступно и квалитетно, док обухват ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом средњим образовањем расте како би се квалификовали за тржиште рада. По индивидуализованом програму наставе и учења, који је јединствен за сваког ученика, у основним школама се образује 17.000 ученика. Повећан је број личних пратилаца и ову услугу користи преко 1.800 деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, а подршку ученицима пружа и 260 педагошких асистената у школама. Република Србија је у великој мери реформисала законодавни, стратешки и институционални оквир, и поред значајног напретка, подаци из извештаја указују да су и даље присутни одређени изазови тако да у наредном периоду морамо наставити да радимо системски на унапређивању инклузивности образовног система“, сматра Бранко Ружић, министар просвете Републике Србије.
Укључивање сваког детета у процес наставе и учења један је од главних циљева подршке Европске уније процесу реформе образовања у Србији. Тим поводом Европска унија је од 2003. године у овај сектор уложила више од 100 милиона евра.
– Србија је направила значајне помаке у последњих 13 година, када је донела јаку одлуку да се спроводи инклузивно образовање. Извештај који је представљен данас, међутим, такође указује на то да још увек има деце која су искључена из различитих социјалних или економских разлога. Имајући ово и друге различите потребе на уму, неопходно је да се образовни систем и даље развија да би постао довољно флексибилан и спреман да прихвати свако дете, младу или одраслу особу на њиховом путу целоживотног учења. А да би се то остварило, сви актери треба да буду укључени. Kвалитет и инклузивност су међу основним стратешким приоритетима којима тежи Европска унија у свом образовном систему и наставићемо да пружамо координисану подршку и образовном систему у Србији“, рекао је Емануеле Жиофре, амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Републици Србији.
Суштина инклузивног образовања је у проналажењу најефикаснијег начина да се сваком детету пружи пуна подршка да заједно са вршњацима учи и развија вештине које су му потребне да напредује. Оно представља инвестицију у садашњост и будућност – инвестицију у децу данашњице и у ону која ће стварати наше друштво у будућности.
Bolje bi vam bilo da decu iz te osetljive grupe vratite u škole u kojima se odlično radi sa njima. Da ne prepuštate izbor roditeljima, koji naravno odmah upisuju decu u redovnu školu. U redovnim školama nastavnici nemaju vremena da se bave njima, na žalost svih. Da li uopšte znate kako izgleda jedan dan nastavnika u osnovnoj školi u današnje vreme? U zemljama koje imaju mnogo više novca od nas nije zaživela inkluzija a vi biste da se pravite humani preko grbače nastavnika. Što ne dođete da vidite kako izgleda samo jedan čas u odeljenju u kome se obrazuje i učenik koji ne progovara ni jednu jedinu reči? I kako je to izgledalo u mlađim razredima? Kad vas čovek sluša, pomislio bi da je sve što kažete tačno. Većina ljudi ne zna da su sve to izmišljotine. Većina ne zna da često dobar deo zaposlenih trči po školi za učenikom koji ima poremećaj u ponašanju. Za učenikom koji grebe, udara, šutira, štipa i psuje svoje nastavnike. Jeste li objavili nekad tekst u kome se otvoreno govori o tome šta sve nastavnici trpe zbog takozvane inkluzije?
Prvo rekoste neverbalni pa onda odjednom psuje. Zanimljivo.
Inace u svim svetskim gradovima inkluzija je zazivela mnogo pre nase i cak su specijalne skole pogotovo u skandinavskim gradovima odavno nepostojece jer sva deca idu u redovnu skolu. Tako da ta vasa ogorcenost ne pije vodu. Ima pregrst primera uspesno sprovedene inkluzije i hvala joj sto ppstoji. Sreca pa vi niste humani jer bi gurali sve sto vam nije po kalupu u sobu 2×2. Tako da zao mi je sto toliko srcano odbijate da prihvatite nemonovno – inkluzije ce biti jos jako dugo
U Nišu posao pedagoškog asistenta rade lični pratioci… Pritom su na PP ugovor, nemaju pravo na naknadu za prevoz ili bolovanje. Dva ili tri meseca primim puni minimalac ostalo je sve jad i beda!!!!!