Маја Узелац: Шта ће бити с децом

7 марта, 2020

Не правдај се. Реци – нисам довољно добар за ово дете, дај да видим како да будем бољи.

Foto: Canva

Оно што ће бити и са тобом.

Ако се не даш, ни она се неће дати. Ако се предаш, и она ће се предати.

Ужасно је једноставно, али ужасно је сурово ако си слаб. Нема много избора:  немој бити слаб. Не одустај од себе.

Ако ти је стало до деце. Увек тврдиш да јесте. Радиш хиљаду и једну ствар на мишиће да докажеш да ти је до њих стало. Али кад билдујеш да би могао да их дигнеш на дрво, мораш тамо први да се попнеш.

Механизама за самооправдавање је милијарду, а по потреби лако смислиш милијарду и први. Довољно си паметан за то, немој много да сумњаш. Оно што је тешко, то је те механизме да сломиш.

Јебеш механизме. Не правдај се. Реци – нисам довољно добар за ово дете, дај да видим како да будем бољи.

С децом то мора на суво. На суво – да се скинеш с пљуга ако ти је стало да не пуше. Знам жену, урадила је то. На суво – да ниси цео дан на телефону ако би хтео да они не буду. Тешко је, није немогуће. На суво – да се не ложиш на кинту ако би волео да они не буду паћеници. Да пронађеш разлог за зeзање с пет динара и лепим временом. (Слушај Артан Лили. Они знају те ствари.) На суво – да се ложиш на оно што те ложи и да признаш то. Да ти се смеју, а ти да се смешкаш. На суво – да гласаш, да причаш гласно и да си грађански непослушан. Да те отпусте и да смислиш себи бољи посао. На суво – да слушаш музику и да пушташ да те поломи. Да плачеш и да се смејеш пред њима – да знају да ниједно није срамота и да без оба не постојиш.

Али – да се смејеш пред њима. Да будеш срећан. То је највећа  лудост. Јер за то овде никад нема превише разлога. То је највећа  храброст. За то си у овој средини увек кажњен.

А опет, то је оно што за њих желиш, је л да? Тако стално кажеш.

Они гледају у тебе. Могу оно што ти можеш. Не могу оно што се ти не усуђујеш.

Кад се те две ствари укрсте, нема много простора за компромис, знаш.

Значи, мораш да решиш.

Бићеш мало пичка и нико неће да те гледа попреко. Имаћеш дете које на пола копља прати живот. Не зна превише о њему. Не сме да загњури. Никад му се ништа посебно лоше не деси, али никад ништа посебно добро.

Или – бићеш срећан, јер ћеш да се пустиш. Гледаће те испод ока, многи редом – срећа је увек сумњива. Имаћеш снаге, јер срећа и снага – увек заједно. И имаћеш дете које уме да се пусти.

Океј.

Цар си. Пресекао.

Мислиш да је то био посао. Да је било зајебано.

Ту, међутим, иде тежи део.

Дете се пушта.

Дете сломи ногу. Дете сломи срце.

Ти гледаш стиснутих зуба, јер то је све што можеш. Гледаш и чекаш да се састави. То је све што можеш то је све што можеш то је све што можеш.

А онда – онда ће опет бити срећно. Бити храбро. Бити цело и комплетно.

Твоје дете.

Коме си дао шансу тако што си дао шансу себи.

Ниси дигао руке.

Ето, толико је просто.

Маја Узелац

Извор:  Nova.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама