Искрено сумљамо да постоји особа која повремено не направи правописну или граматичку грешку, јел колико год србски језик имао предности у свом богацтву, некада је тешко савладати сва правила.
Ако нисте приметили проблеме у уводној реченици, требало би да размислите о куповини правописног речника. У међувремену смо за вас направили листу осам најсмешнијих правописних и граматичких грешака у Срба.
Иван Клајн, наш познати лингвиста, каже за “Блиц” да се правопис српског језика искварио јер настава језика не постоји у средњим школама већ годинама.
– Држава дозвољава да се језик дивље развија јер не обраћа пажњу на мишљења лекторских служби и занемарује образовање деце у најосетљивијем добу. Интернет и друштвене мреже су грешке у правопису учиниле уочљивијима, јер њихови корисници знају да нигде неће остати забележено све што су написали. Један клик на тастатури обрише све. Људи желе да саопште свету нешто и не обраћају пажњу на то да ли ће то учинити на ваљан начин – каже Клајн.
8. Шангарепа у мангарину
Много људи не зна да је шаРгарепа реч мађарског порекла – сáргарéпа, односну “жута репа”. То, међутим, није никакав изговор да се говори погрешно шангарепа.
Што се маРгарина тиче, храна је у Србији увек добра тема за разговор, али се често језик завеже, а неки облици се устале упркос томе што су погрешни. МаРгарин је реч француског порекла – маргарине. А Мангарин је залив у Филипинима.
Грешке у називима улица – у говору и на таблама
7. Џемпер
И док скоро нико не би погрешио при изговору речи “џемпер”, често наилазимо на примере када људи при писању – ваљда из предострожности, не знајући да ли је “ђемпер” или “џемпер” – соломонски комбинују Ђ и Ж, при чему настаје збрка гласова коју није нимало лако изговорити.
6. Парадајиз, компијутер, кајиш
Занимљиво је да у Речнику Матице српске парадајз и парадаиз нису књижевне речи, него варваризми из немачког. Књижевне речи су црвени патлиџан и – рајчица! Правопис даје само парадајз.
5. Сумљам
У овом случају нема места “сумљи”: постоји само један правилан облик, а у њему не постоји слово љ. Исто важи и за остале изведенице: сумњати, сумњив, сумњичити, сумњичав, осумњичити, сумњивац… Нема љ!
Скуп “мњ” који се налази у речи “сумњив” редак је у српском језику (мњење, на пример) и тежи за изговор, па га вероватно зато мењају у чешће и лакше изговорљиво “мљ”.
4. Извинуо се, много се извинуо
3. Хвали
Фалити значи недостајати. На пример, некоме “фали даска у глави”. Хвалити, с друге стране, значи истицати врлине.
У примеру “ништа ми не хвали” права је мистерија шта је говорник хтео да каже, али ако је хтео да се похвали како нема мане, то му није успело. Грешка вероватно настаје због тога што је у значењу “немој да истичеш своје врлине”, погрешно рећи “не фали се”, уместо “не хвали се”. Па тако реч “фали” бива укинута и тамо где ју је правилно користити.
2. Ми би, а шта би ви?
Ово правило је толико понављано да су га чак и естрадне звезде научиле – скоро. Овде још једном подсећамо на правилне облике:
Ја бих Ми бисмо
Ти би Ви бисте
Он би Они би
1. Јер и јел
Борба између јер и јел траје и нема назнака да ће овај “конфликт” икада бити решен. Је л’ смо се превише опустили и никада нећемо научити разлику? Вероватно, јер смо превише лењи.
Пошаљите нам омиљене примере
Имате омиљене примере језичких грешака? Пошаљите нам своје “фаворите” у пољу за коментаре, или као фотографију или видео-клип на и-мејл адресу редакције
Извор; www.blic.rs
Pemzija
инјекција – инекција
светски – свецки
историјски – историски
ја бих – ја би
философија – филозофија
попиј – попи
немојмо – не мојмо, немој мо
мала кућа – мала кућица
најјачи – најачи, нај јачи
виши – вишљи
сутерен – сутурен
талац – таоц
прогноза времена – временска прогноза
ћевабџиница – ћевапџиница
мајица – мајца
Миличин – Милицин
све време – сво време, цело време
гледам телевизију – гледам телевизор
укључити/искључити светло – упалити/угасити светло
код куће сам (идем кући) – кући сам
пишем оловком, путујем аутобусом – пишем с оловком, путујем с аутобусом
пишући – писајући
плачући – плакајући
с обзиром – обзиром
сликати се – фотографисати се
инжињер – инжењер
записујем – записивам
пломба – бломба
на конто тога – на контру тога
крејон, рејон – креон, реон
тоалет папир – таолет папир
медицинска школа – медецинска школа
сутрадан – сутредан, сутридан
прекјуче – прекључе
не знам – незнам
нетачно – не тачно….
Pravilno je -fotografisati se!
Moja greška. Napisah u pogrešnoj koloni. Hvala Ljilana!
Inženjer je ispravno!
Hvala Vam! Više neću grešiti.
filozofija – filosofija? Uh…
I jedno i drugo je ispravno 🙂
Mene je moj profesor filosofije naučio da se kaže filosofija, jer je to reč starogrčkog porekla (filosofija – ljubav prema mudrosti). Kod nas se koristi nepravilno, zbog uticaja nemačkog jezika i prevlasti nemačke filosofije, s obzirom na to da Nemci izgovaraju “S” kao “Z”. Mada mi to nije baš jasno, jer Nemci obično “S” (a ne “šrafes es”, ili duplo s) na početku reči izgovaraju kao “Z”, a ovde to nije slučaj. Filozofija bi značilo ljubav prema mraku, što filosofija svakako nije. Zar ne? Svako dobro Vam želim!
Gledam televizor je ispravno ako neko je neko stvarno seo i gleda u televizor.
Aperacija, buranija.
Maskembal
iNdentifikovati
“Bolu me noge”, “precednik”, “pijac”(pijaca), “jer hoces to da mi kupis?”, “maica” (majica), “pirindza”(pirinac), “kupatilo” (sa pogresnim akcentom!), na pitanje: “gde ti je mama?” sledi odgovor: “kuci”, “marsuta”, “vislji”, “neznam”, i jos puno primera ima da se cuje i vidi u svakodnevnici (u razgovoru sa ljudima gde god se sretnemo i u medijima! nazalost !!! televizije i stampa nisu ono sto su nekad bili)
InfRAkt, kiNDapovati.
Fem
Tarasa
on bih
“s’ poštovanjem”, “obzirom da”, “ukoliko” umesto “ako”, “iz razloga zato što”, “poznavajući njega”, “mi bi smo”
Neznam, ne moj, ne ću, nemogu, čak štaviše, jer – jel, hvali – fali…. Neki ljudi nikako da zapamte, bar ove neke najčešće greške!
Navodite najcesce greske. Medjutim, nas pravopis je izuzetno komplikovan, a jezicki strucnjaci nista ne rade da ga pojednostave. Pravopisni recnik uz pravopis je suvise mali, mnogo je vise nedoumica.Kako se po padezima menja Jaja Ture (fudbaler)? Zasto pravopisni recnik nema onoliko odrednica kao recnik Milana Sipke? Zasto se negde pise Politikin zabavnik, a negde Politikin Zabavnik? Zasto je trebalo da se menja pisanje imena Majke Jugovica i Milica Barjaktara? Isti su autori pisali oba pravopisa!!!!
cak stavise
Свега овога не би било да се у школама више учи српски језик а мање српска граматика. Граматика би требала бити један потпуно посебан предмет попут математике. На часовима српског језика би се требале проучавати српске речи по свом значењу а ту би могао бити и правопис. Данашња деца а и одрасли слабо познају сопствени језик те су им многе српске речи једноставно непознате или их схватају на погрешан начин.
flizer,flizura,parhet,sektembar,omesiti,osisati(usisati),matika,flizider…
Требало би да… Треба да…. Овај глагол се не мења по лицима (претходни коментар: требаЛЕ би се проучавати…).
alajner, venecijanDeri, rOzedo…..
Trebaš da ideš sa kolima na posao; sa nikim, hvali mi…
Nastavnica srpskog TKB Kragujevac
“JER ste imali pismeni iz engleskog da vam ja ne dajem”