Svoj i u slomu

april 27, 2015

Matijevićeva ostavka pristoji mu kao „razvojvodska“ titula Miljanovu, vodeći ga u pamćenje slobodne Srbije

Posvećeno Draganu Matijeviću, profesoru filosofije

“Ko govori o pobedi? Izdržati – sve je.”
R. M. Rilke

“Sa nadom u uspeh nikad se ne bije.
Ne, uzalud kad je, mnogo je divnije!”
Edmon Rostan: Sirano de Beržerak

IZ JEDNOG ELEKTRONSKOG PISMA
Profesor iz Kraljeva Jovan Pavlović, jedan od najborbenijih i najpismenijih pripadnika Unije sinikata prosvetnih radnika Srbije, prosledio je na više adresa svoje pismo povodom sloma štrajka prosvetara:

„Danas, danas… sunce lepše sija.
Danas, danas… predala se Unija.
Danas, danas… potočić veselo žubori.
Danas, danas… u Uniji niko ne romori.
Danas, danas… ptičice cvrkuću niz drum.
Danas, danas… potpisan je naš sporazum.
Danas, danas… Galetin nas je opevao divno.
Danas, danas… Vučić ga je nadmašio silno.
Sutra, sutra… ako ne skrenemo s puta.
Sutra, sutra… i časovi od 45 minuta.

Svi odahnusmo. Uh! Ako je i od prosvete, mnogo je.

Dalje se ovako nije moglo, to je svima jasno. Urađeno je što se uraditi mora. Ode Voždu glava. Unija se umiriti može. Obrenović je svoga kuma oplakao bar krokodilskim suzama, a od Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije po jedno smušeno obaveštenje u dva dana.

Sve je dobrom prosvetnom narodu jasno, samo narod ćuti. Zna se ko je borio bitke, zna se ko je pružao otpor, zna se i ko je stradao. Sve se zna, a opet ne opevasmo svoga Vožda. Ćutimo kao da smo zbog nečeg krivi. Ne optužuje Uniju niko ni za šta, osim ako je neupućen ili zlonameran, a zašto se plašiti takvih? Problem je što više govorimo o Zlopogleđinim jalovim obećanjima, nego o Voždovom časnom činu. Zašto?

U Kraljevu smo rešili da ne ćutimo, i da se bar ne obrukamo, kad već ništa drugo nismo mogli. Predsednik SOK profesor Gordan Marković je u petak u obraćanju u dnevniku TVKV rekao i da je sporazum isti onaj kojeg pre dva meseca odbismo, i da smo izgladnjivanjem uterani u tor, i da je nadoknada časova farsa Ministarstva. Ali, što je divno opevao Vožda Matijevića! Odao je hrabro zasluženo priznanje čoveku koji je bio idejni pokretač i lučonoša borbe sva četiri prosvetna sindikata. Valjda se toliko sme? Pa sad, ako već najborbeniji predsednici sindikata u školama i podnesu ostavke, to svakako neće biti zbog toga što nisu znali realno stanje.

Nastaviće Unija bez svog Vožda sa drugim, mlađim ljudima na čelu. Nije prvi put. I Leonardo Erdelji je razbio svoj sindikalni telefon, pa se više nikom ne javlja. Takva je sudbina onih koji hode putem kojim se ređe ide. Karađorćevim putem. Jasno je nama da ne smeju da nam dopuste jakog sindikalnog vođu. Bez njega ćemo moći, ili morati, ali kako ćemo bez istine? I opet ono milenijumsko pitanje bez odgovora: šta je istina?

Jedna strana istine je da se (mega)trendovi menjaju i da će dalja borba više sličiti metodama vlasti. Takav vam je progres. U njegovoj je prirodi da sve uredi (ili uneredi) sebi nalik.

Druga strana istine je da treba otvoreno priznati poraz, kako bismo konačno dobili emotivno i moralno razrešenje pre nego što se vratimo u „normalizovanu nastavu“.

Ako sa neistinom nastavimo bitke, ne samo što nas ovaj poraz neće ničemu naučiti već gubimo i sam razlog za borbu. A o čemu je reč?

BORBA
Najduži štrajk u istoriji srpske prosvete, pokrenut zbog smanjenja ionako bednih, prosvetarskih plata i opšteg stanja školstva 17. novembra 2014, završen je porazom ne samo prosvetara nego i prosvete. U početku, sva četiri reprezentativna sindikata obrazovanja štrajkovala su zajedno, držeći nastavu na zakonskom minimumu. Onda su februara 2015. Sindikat obrazovanja Srbije i Granski sindikat obrazovanja „Nezavisnost“ potpisali dokument koji im je ponudio ministar prosvete Srđan Verbić, koji je bio samo spisak lepih želja bez ikakvih garancija vrha izvršne vlasti, od premijera do ministra finansija. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) i Sindikat radnika u prosveti Srbije nastavili su sa štrajkom, ne pristajući na ucene. A 17. marta u Beogradu održan je veliki miting, na kome je učestvovalo preko osam hiljada prosvetara, gde su pred zgradom Vlade Srbije i Ministarstvom prosvete glasno i jasno istaknuti zahtevi da se konačno zaustavi urušavanje školstva. Skupovi su držani i u drugim gradovima, od Kragujevca, preko Kruševca, do Čačka. Javnost je uglavnom razumela štrajkače i njihove poruke, dok su se vlastodršci, poput Kori Udovički, razbacivali MMF-porukama da oni koji ulaze u učionice treba da ulažu „više entuzijazma“ i da ne budu baš „materijalisti“.

prosvetafilm01Naravno, svi su već zaboravili od čega je počelo – od smanjivanja plata i penzija po nalogu svetskih lihvara, zarad uštede u budžetu. Ušteda, kako kaže dr Dejan Mirović, autor studije o posledicama EU integracija, od 400 miliona evra. Gubitak države Srbije zbog ukidanja carina u okviru SSP, potpisanog sa Briselom, je 800 miliona evra, dvostruko viši nego ušteda zbog smanjenja plata i penzija od 10 odsto. No, kad Lihvarska Internacionala naredi, slušati se mora. A Srbija neka gladuje i jaduje.

SLOM
Videvši da se prosvetari odlučno bore, Ministarstvo prosvete počelo je da im oduzima ionako umanjene plate, i to nemilosrdno – išlo se i na četvrtinu mesečnih prihoda. Prosvetari uglavnom nisu izdržali ucenu. Dana 22. aprila 2015. Glavni odbor USPRS doneo je sa 15 glasova za i devet protiv odluku da prihvati ponudu Vlade Srbije (istu onu koju je mesecima odbijao jer ne nudi ništa osim praznih reči). Resorni ministar Srđan Verbić najavio je upravo pred odborom najborbenijeg sindikata čak i to da će prosečna plata prosvetnog radnika sa 20 godina radnog staža biti 43 hiljade dinara (znači, manja nego do novembra 2014), a da pomoć koju su prosvetari tražili za nadoknadu štete nastale smanjivanjem plata neće biti ni blizu onoga što su zahtevali. I, uprkos svemu, štrajk je prekinut.

Premijer je napisao jedno utešno pismo prosvetarima, i obećao da će na njih prvo misliti kad državi krene. Do zelene trave, naravno, treba ne lipsati.

OSTAVKA
Zbog takve odluke svojih saboraca, predsednik USPRS Dragan Matijević (na slici na vrhu), profesor filosofije u Gimnaziji u Čačku, podneo je neopozivu ostavku. Matijević je tim povodom izjavio: „Tokom svih ovih godina koliko se bavim sindikalnim poslom neprestano sam zastupao stav da jedino beskompromisna sindikalna borba, koja podrazumeva štrajk do ispunjavanja zahteva, predstavlja način da se nešto konkretno uradi. Nažalost, moje kolege, članovi Glavnog odbora USPRS ne dele moje mišljenje mada su se tokom ovih godina mnogo puta uverili da u ovoj državi nikakvu težinu nemaju ni pisane odluke, a kamoli usmena obećanja. U takvoj situaciji moja ostavka je bila logičan potez“.

STID I NADA
Poslednja rečenica Kafkinog romana Proces, koju izgovara glavni junak kad ga ubijaju, juridički nevinog, ali krivog što se nije dovoljno borio, glasi: „’Kao pas’, reče Jozef K. I činilo mu se da će ga stid nadživeti“. Taj stid bi, danas, mogao da obuzme one koji misle da će pristanak na poraz doneti bilo kakav boljitak. Vlastodršci se neće stideti; jer, oni su najhrabriji u Srbiji – ne zato što se ničega ne boje, nego zato što se ničega ne stide.

prosvetaprotestIpak, ostavka Dragana Matijevića je nada za budućnost (koje sve manje ima, jer smo se odrekli budnosti – a budućnost je budnost). Uostalom, kakav je smisao ostavke?

Profesor Milo Lompar, Moralistički fragmenti:

„Ako je osmotrimo iz spoljašnje perspektive, sa stanovišta sveta i stvarnosti, ostavka je – u slučaju kada nije nešto iznuđeno i nametnuto niti upotrebljivo nego je slobodno napuštanje čvora u mrežama moći – savršeno besmislen čin. Jer, vrhunska mudrost našeg vremena, opijena svojom samorazumljivošću, glasi: besmisleno je ono čime se ništa ne postiže. Izrastajući iz prećutnog pouzdanja u snagu i vrednost ličnosti, anahronog u svetu kojim vladaju funkcije a ne bića, koji je prenaseljen depersonalizacijom, ostavka nije ni zadocneli romantično-konzervativni znak. To je bila, ili mogla biti, u vremenima kada je, recimo, Oto fon Bizmark ovako ocenjivao najveće finansijere sveta: ‘U pogledu novca, naravno, Rotšild je bio ‘najugledniji’ čovek u Frankfurtu. Ali, oduzmi im njihov novac i plate, i videćeš koliko su neugledni.’ To je aristokratsko stanovište o čovekovoj vrednosti, koje nije samo prevaziđeno nego više ne postoji kao takvo, jer bi nam bilo nemoguće ukotviti ovu misao u mehanizam sveta.

Kakvog, onda, smisla može imati lični apel? Dok je, nekad, nosila u sebi značenje, ostavka je bila neko pokazivanje i protest, neko neslaganje sa ustrojstvom poretka, da bi, danas, bila bitna samo kao funkcija: šta želi da postigne onaj koji je podnosi? Treba osetiti koliko je ovo pitanje različito od pitanja koje je zauvek iščezlo: zašto on podnosi ostavku? To iščezlo pitanje nas upućuje na stanje stvari, na ono nasleđeno i savremeno što iz temelja otkriva svet, na nešto što je bitno vezano za ono što mu prethodi, uslovljavajući i oblikujući ga. Sada nas, međutim, zanima samo ono što se sa tim stvarima može učiniti, odvojeno od svega izuzev nadolazećeg vremena. Kao čin prošlosti, bitno nesavremen, ostavka izaziva brigu i podozrivost: za koga on radi? Ovo večito pitanje, koje počiva na pretpostavci da se uvek za nekog mora raditi, postavljaju sa podjednakom zainteresovanošću i u političkom i u korporativnom svetu. Kada stigne izveštaj – jer uvek na kraju stigne izveštaj – da čovek-u-ostavci ne radi ni za koga, nastaje začuđeno nagađanje: koliko on traži? Ako se ispostavi da ne traži ništa, jer samo u tom slučaju je reč o ostavci, nelagodnost i nedoumicu – šta onda hoće? – smenjuje (u času kada je izvesno da je ostavka bezuslovna) potpuna ravnodušnost: neka ide.

Ali, ostavka je – iz unutrašnje perspektive – čista sloboda. Ona pokazuje da svet – koji ima načina da nas natera da poštujemo pravila poretka – nije podvlastio našu osećajnost, niti je rastočio našu oholost. Jer, ostavka nas uvek košta i plaćajući tu cenu – koja može biti velika i čak preteća u odnosu na čovekovu budućnost – pokazujemo da smo još sebi bitni. U ostavci, dakle, uvek prebiva nešto iz sebe nepomirljivo sa poretkom, nešto što neiskazano odjekuje u sintagmi: ja-to-neću, ona potvrđuje važnost čovekovog ja i otud je retka, jer pripada ličnosti a ne bilo kome: njome se remeti preovlađujuća osećajnost bezličnih. Ona još uvek polaže pravo na slobodu, što je savršeno nepotrebno: u odnosu na mehanizam, na đubre, na fluks-i-refluks – u šta se svet pretvara svakog časa – šta znači biti slobodan?

prosvetastrajk02Ostavka, nekad shvatana kao znak moralne osetljivosti, danas je čin u kojem se sreću sloboda i svet. Čovek koji ne podnosi ostavku iz slobode pokazuje da je razumeo znakove vremena, jer ni od čega se ne uzmiče ako nismo primorani, svaki položaj se brani po svaku cenu, i kad je zalog sam čovek, uvek se postrojavamo u nevidljivom rasporedu sila. Ako je – uprkos vremenu – čovek daje iz slobode, onako kako se uličnim peračima šoferšajbni udeljuje dinar, ako on – tako – svoje nalogodavce svodi na usputne molioce, što je nerealno jer oni to nikako nisu, onda je u dejstvu estetsko područje egzistencije. Umesto da je upetljan u mrežu kritičkih, praktičnih i moralnih dejstava, čovek se izdiže neverovatno visoko, budući da on samo u odnosu na kardinale moći postoji kao neko ko je iznad, jer je u prostoru čiste slobode. Nekada pokazivanje stava, nagoveštavanje nevidljivih razloga, uzorna moralna činjenica, ostavka je danas poslednji estetski čin u praktičnoj egzistenciji: dubinski problematična, često uništavanje čovekovih mogućnosti u realnom svetu, ostavka ostaje čist estetski čin, samo savršenstvo umetnosti, uspinjanje u neverovatne mogućnosti slobode i uobrazilje.“

Kralj Nikola je, iz pizme, lišio Marka Miljanova vojvodske titule. I narod ga je zvao „razvojvoda“, što mu je, kako kaže Rajko Petrov Nogo, još bolje pristajalo. Dragan Matijević je sada predsednik USPRS koji je dao ostavku, jer nije hteo da se odrekne sebe i svojih načela. I taj čin, koji je svedočenje da je moguće ostati svoj i u doba sloma, pristoji mu kao „razvojvodska“ titula Miljanovu, i vodi ga u pamćenje slobodne Srbije, koje će biti ako budemo rešili da nas bude.

Vladimir Dimitrijević

Izvor:http://www.standard.rs/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama