Дете, кад се роди, оно личи на некога, на оца или мајку. И то је њима значајно. И онда родитељ, иако не вољно, заволи више то дете које на њега више личи физички од остале његове деце. Па још ако има и заједничке психичке карактеристике… Раније сам, као психијатар, умео да питам родитеље с двоје, троје деце: “Које дете највише ...
Има ли истине у старој пословици – „Гледај мајку, бирај ћерку“? На ово питање психологија великим делом може да да одговор. Тачније, психологија допуњује – гледај оба родитеља. Наравно, постоје изузеци. Прошло је то време када су родитељи бирали својој деци брачне партнере. Ипак, овај обичај и даље траје у неким исламским земљама, у Индији, а можда и у Африци ...
“Дете је у досадашњем патријархалном васпитању код Срба васпитавано у крајностима: или је одгајано у претераној строгости или у претераној разнежености (нарочито последњих деценија), због некорисне болећивости родитеља коју треба разликовати од љубави. Ваља се ипак сложити да није упутно истицати тзв. пресудну улогу родитеља у васпитању деце, а првенствено у току првих неколико година живота детета, јер и генетика ...
„Ако дете, и кад сте строги, осећа љубав, и ако га некад ударите по туру, неће бити последица. Ако не осети љубав – биће последица. А родитељи умеју тако да се разбесне… Дете може израсти у стабилну особу и ако је сигурно у љубав само једног родитеља. Велики проблем, типичан за родитеље на Балкану, јесте постојање класичног бинарног породичног пара. ...
Рођен сам у Београду, у чиновничкој породици, августа 1924. године. “Јединац у мајке!” Док сам био мали, понекад сам питао родитеље зашто немам брата или сестру. Касније, оваква питања била су све ређа, па ми се, на крају, чинило да је баш добро што сам јединац, јер сам уживао у нарцистичким предностима јединца. Наравно, већ сам за време гимназијског школовања ...
“Дете нема никакав други критеријум за сопствену вредност него признање које добија од своје најближе околине. Не заборавимо притом Адлерову тврдњу да свако дете не само што осећа своју инфериорност него је оно стварно и инфериорно у односу на свет одраслих који га окружује. Није чак битно да ли је неко дете физички дефектно или ружно, јер имамо низ примера ...
„Радозналост и љубопитљивост нису исте ствари. Немојте своју децу претварати у љубопитљиву децу. Дете се рађа врло сложено. Да не плашим младе, али, фетус све памти. Јако је важно да мајка дете носи радосно. Пазите, није исто радосно и весело. Треба да носи, колико год може, са радошћу. Наравно и отац је јако важан. Треба обоје подједнако да желе дете. ...
„Родитељи се питају зашто дете увек, кад би му отац или мајка рекли, рецимо, немој то радити, или немој то јести; или ево ја сад морам да изађем, а имаш у соби пуно играчака, али пази, ова играчка може да ти донесе неку невољу; или имаш пуно воћа разноврсног, ал’ немој баш ово воће, биће ти лоше – зашто дете ...
Владета Јеротић: Већина људи никада не научи да се правилно служи речима Човек је друштвено биће које се саопштава Д(д)ругоме, са оправданим питањем: Како? Пренатална психологија тврди да у току деветомесечне трудноће мајке не делује само мајка на фетус, већ и да фетус делује на мајку. Како, није до краја јасно; да ли делује генетски потенцијал који дете доноси на ...
Владета Јеротић је истакнути српски лекар, психијатар, књижевник и академик, који је стекао велику популарност у нашем народу, пре свега зато што о тешким темама и животној филозифији, прича једноставним језиком који је свима разумљив. Ово су неке од његових изрека, које подстичу човека на преиспитивање: 1. Разликујмо љубопитљивост од радозналости. Родитељима ваља скренути пажњу: немојмо од интелигентног детета са ...