„Никада нисам писао о васпитавању зато што верујем да се васпитавање своди на то да сам живиш ваљано, да се крећеш, 
васпитаваш, то је једино чиме се утиче на друге људе и чиме се они васпитавају. А тим пре на децу, с којом сте повезани. Бити праведан и чeстит с децом, не скривати од њих шта се дешава у души, то је васпитавање. Педагогија је наука о томе како је могуће да се живи аморално, а на децу да се има ваљан утицај, исто као наша медицина – како да се, живећи противно законима природе, ипак буде здрав. Науке су то лукаве и испразне, никад не постижу свој циљ. Све тешкоће у васпитавању потичу отуда што родитељи, не само да не исправљају своје мане него их и оправдавају, а овамо желе да те мане не виде у деци.“
Лав Николајевич Толстој