Treba li matura da zameni prijemni ispit?

novembar 12, 2016

Prema najavama ministra prosvete Mladena Šarčevića, prijemne ispite na fakultetima zameniće pilot-projekat nacionalne mature, koji srednjoškolcima treba da omogući kvalitetniji prelazak iz srednjih škola na studije.
Sa položenom nacionalnom maturom svaki svršeni srednjoškolac moći će da pošalje aplikacije na neograničen broj fakulteta, a ne da, kao do sada, polaže prijemni ispit na jednom fakultetu, pa ako se ne upiše, čeka naredni upisni rok za slobodno mesto na nekom drugom fakultetu.
Prema rečima Dejana Nedića, predsednika Skupštine Društva direktora škola Srbije, koncept nacionalne mature je apsolutno u interesu đaka, budućih studenata.
„Mi godinama sarađujemo sa udruženjima direktora škola iz čitavog regiona stare Jugoslavije i jedino naša zemlja ima ovakvu maturu i svi se tome čude. Koncept nacionalne mature se u svim zemljama u okruženju pokazao kao dobar i nadamo se da će to i kod nas biti slučaj i da će umnogome doprineti da stanje bude realnije, jer naši maturanti već od januara imaju dodatne namete i obaveze u vezi sa pripremama za prijemne ispite na fakultete“, kaže Nedić.
Podršku resornom ministru Šarčeviću za sprovođenje zakona koji nalaže da se nacionalna matura polaže 2018. godine daje i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije. Predsednica Unije Jasna Janković za Sputnjik kaže da samo velika matura može da pruži kvalitetnu povratnu informaciju o tome šta je urađeno u prethodnih 12 godina, na čemu treba dalje insistirati, a šta promeniti.
Međutim, napominje Jankovićeva, ima još dosta posla, jer je propušteno nekoliko dragocenih godina tokom kojih se trebalo baviti izgledom mature — gimnazijske, stručne i umetničke, a otpor se može očekivati od strane fakulteta, kojima se ukidanjem prijemnih ispita smanjuju prihodi, ali i od strane roditelja čija će deca prva polagati maturu, a koji nisu dobili dovoljno informacija prilikom upisa dece u srednju školu.
„Imamo problem sa stručnom maturom, jer zakon trenutno ograničava učenike stručnih škola tako što nalaže da oni mogu da idu samo na strukovni fakultet. Sada smo praktično deci koja su već drugi razred srednje škole zatvorili vrata mnogih fakulteta, jer, na primer, neko ko ide u pravnu stručnu školu, a želi da upiše književnost, ovim to neće moći. Naredne dve godine su dovoljne da se usvoje podzakonska akta koja će pomoći da zakonsku formu dobiju sva ona pitanja koja trenutno nisu definisana — redosled polaganja, broj i vrsta ispita koji će se polagati, kao i da se za srednje stručne škole da jasna smernica gde će njihovi maturanti moći da se upišu i koja je mogućnost da dete koje je položilo stručnu maturu polaže nacionalnu maturu i upiše fakultet koji želi“, ističe Jankovićeva.
Jankovićeva napominje da je Slovenija zemlja koja u regionu prednjači kada je reč o sistemu obrazovanja i organizaciji mature. Naša zemlja je primer slovenačke organizacije maturskog ispita već primenila u domenu male mature na kraju osmogodišnjeg školovanja. Kako je najavljeno, osim nacionalne, u Srbiji će biti uvedena i međunarodna matura, koja obuhvata sve kontinente, a iako je njeno polaganje malo teže, ko je prođe ima otvorena vrata da aplicira na najprestižnijim svetskim univerzitetima poput Harvarda, Sorbone i da dobije razne stipendije.
A kako to funkcioniše u Rusiji?
Jedinstveni državni ispit u Rusiji se sprovodi već mnogo godina i omogućava deci da nakon završene srednje škole, polaganjem tog ispita, konkurišu na nekoliko fakulteta istovremeno.
Nadežda Jegorova, pomoćnica direktora srednje škole „Broj 635“ u Moskvi, za Sputnjik kaže da je to vrlo dobar i udoban sistem, jer smanjuje mogućnost da se đaci sekiraju i plaše, a fakulteti uzimaju u obzir rezultate onih profilnih predmeta koji su njima bitni.
„Polaganje ruskog i matematike u okviru jedinstvenog državnog ispita (JDI) predstavlja određenu formu maturskog ispita, a ostale predmete deca polažu po sopstvenom izboru, zavisno od toga koji fakultet kasnije žele da upišu. Kao i svaki drugi sistem i ovaj ima svoje pozitivne i negativne strane. Istina je da se ne može svaki predmet prilagoditi sistemu polaganja JDI. Sportski rezultati ili neke kreativne discipline zahtevaju drugačiji način ocenjivanja, pa tako fakulteti dramskih, likovnih i primenjenih umetnosti imaju svoje prijemne ispite, nezavisno od JDI“, objašnjava Jegorova.
Prema njenim rečima, ispiti koji ulaze u okvir JDI ne polažu se u matičnoj školi koju dete pohađa i ispit ne pregledaju neposredno nastavnici koji su predavali deci.
„Postoje specijalni punktovi gde se polažu ti ispiti, a pregledaju ih potpuno nezavisni, objektivni stručnjaci, koji decu ne poznaju i ne znaju čiji ispit proveravaju. Smatram da je to pošten sistem, jer je objektivnost zagarantovana, ali pošto se ovde radi o testovima, možda manje dolazi do izražaja provera komunikativnih sposobnosti učenika. Međutim, pozitivna okolnost je to što položivši taj ispit, budući studenti mogu da apliciraju za bilo koju visokoškolsku ustanovu na čitavoj teritoriji RF“, kaže Jegorova.
Međutim, tom sistemu oštro se protivi profesor Sergej Komkov, predsednik Sveruskog fonda „Obrazovanje“, doktor pedagoških nauka. Kao neko ko je osamdesetih godina radio u ruskoj školi pri Ambasadi Rusije u Beogradu, on apeluje na srpske kolege da ne uvode reforme sa Zapada.
„JDI je izum koji je svojevremeno nastao u Francuskoj, kada su tokom šezdesetih godina iz bivših kolonija počeli da pristižu migranti čije su države dobile nezavisnost. Ti mladi ljudi su želeli da u Francuskoj nastave školovanje, a sistem jedinstvenog ispita osmišljen je kako bi se uniformisao sistem prijema na visokoškolske ustanove. Ispostavilo se da, uprkos visokim ocenama i dobrim rezultatima koje su postigli na jedinstvenom ispitu, ti mladi ljudi nisu mogli da prate nastavu, jer zapravo nisu imali ni elementarna znanja. Dešavalo se da su ispit dobro polagali često samo primenjujući sistem eliminacije. To je čak izazvalo i veliku političku krizu, pa je na kraju praktično cela vlada Šarla de Gola pala. Taj sistem su preuzeli u SAD, dodatno ga razradili i počeli da ga ’izvoze‘ u sve one zemlje gde su želeli da snize nivo kvaliteta celokupnog sistema obrazovanja“, kaže Komkov za Sputnjik.

On smatra da taj sistem urušava čitav sistema obrazovanja, jer transformiše klasičan sistem učenja i razvijanja različitih veština u običan sistem bezumnog rešavanja testova.

„Ko je mladim ljudima iz provincije postavio visoke ocene na tom ispitu? Isti oni učitelji i nastavnici koji sede u toj komisiji za sprovođenje JDI i koji to rade kako bi i sami dobili dobre ocene kao predavači, ali i kako bi njihovi učenici otišli u Moskvu ili druge velike gradove na dalje školovanje. Sa druge strane, visokoškolska ustanova ne može da proveri da li je to dete realno zaslužilo tako visoke ocene na JDI i kakva znanja poseduje, već jednostavno mora da ga primi“, napominje Komkov.
Prema njegovim rečima predavači i profesori prestižnih fakulteta shvatili su da predaju mladim ljudima koji su funkcionalno nepismeni, ne znaju dobro matematiku i uopšte slabo barataju fundamentalnim znanjima.
Izvor: rs.sputniknews.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama