Vršnjačko nasilje: Ko je odgovoran?

26 avgusta, 2015

U dve nedelje dva incidenta koja su uznemirila javnost u Srbiji. Policija je podnela krivičnu prijavu protiv šesnaestogodišnjakinje osumnjičene da je tukla dve godine mlađu devojčicu, a u drugom slučaju se, posle fizičkog konflikta petnaestogodišnjakinja, umešao otac jedne od njih i obračunao se sa maloletnicama. Slučajevi poput ovih, stalno upozoravaju da sistem mora efikasnije da odgovori na vršnjačko nasilje i konflikte.

Da li su primeri iz medija signal da je žensko vršnjačko nasilje u porastu, pitanje je bez odgovora jer Srbija uopšte nema zvaničnu statistiku o vršnjačkom nasilju. Postoje samo pojedinačna istraživanja koja upozoravaju da je ono u porastu.

 rp_ucenici-nastavnici-skola-1402343465-512655.jpg

“Imamo relativno dobre zakone, ali ono gde škripi jeste da se mi i dalje držimo u okviru svojih sistema i svojih nadležnosti, pa i dalje nema međusobne povezanosti, ni dobre multisektorske saradnje”, kaže v.d. direktora Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Ivana Stevanović.

Škola je prema mišljenju stručnjaka gotovo izgubila vaspitnu ulogu i po ko zna koji put treba ponoviti da ona mora da se bavi i vaspitanjem dece.
“Moraju konačno da se bave onim zbog čega postoje, a to su ta deca, moraju da postoje jake psihološko pedagoške službe, oni treba da znaju sve o svakom detetu, s druge strane ne želim ni da aboliram ni odgovornost roditelja”, ističe Stevanovićeva.
Odgovornost je i na centrima za socijalni rad i dešava se da deca koja su im poznata i pored toga nastavljaju da se ponašaju nasilno, pa čak i da vrše krivična dela.
“Moramo da radimo po zakonu i u skladu sa našim pravilnikom i sa protokolima, naša odgovornost je samo u tome, ni manje, ni više. Nikako se ne može sva odgovornost pripisati centrima za socijalni rad”, smatra Snežana Ronić iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu.
U lancu odgovornih je i zdravstveni sistem a upućeni smatraju da mora biti uključeniji.
“U poslednjih 10 godina smo u sistemu socijalne zaštite primetili jednu jako značajnu pojavu, a to je problem dečaka i devojčica koji imaju kombinovane smetnje, pored poremećaja u ponašanju, pored vršenja krivičnih dela, imaju i psihičke probleme”, objašnjava direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine “Beograd” Dragan Rolović.
Samo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu prošle godine prijavljeno je 29 slučajeva maloletničkog vršnjačkog nasilja. Većina je okončana osuđujućom presudom, uglavnom nalaganjem vaspitnih mera. Tvrde da se na sudski ishod čeka prosečno do pola godine.
“U postupku prema maloletnicima učestvuju i roditelji i Centar za socijalni rad i zaista se mora obazrivo postupati. Efikasnost iako se objektivno može činiti da je to dug period je uslovljena jednom naročitom pažnjom koja se prema maloletnim počiniocima mora pokazati”, kaže Irena Bjeloš iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Da bi se smanjio zabrinjavajući procenat povratnika od oko 50 odsto, ali i novih nasilnika, stručnjaci smatraju da je neophodno mnogo više raditi na prevenciji. Predlažu osnivanje zdravstveno-socijalnog tela koje bi se bavilo tom decom što bi bila samo jedna od karika za rešavanje problema, ali je deci potrebno mnogo više od toga.
Izvor: rts.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Jedan komentar na "Vršnjačko nasilje: Ko je odgovoran?"

  1. Vesna kaže:

    Dobro , a kad ce malo roditelji da vaspitavaju svoju decu? Tamo gde nema dobrog kucnog vaspitanja , ni skola ni zakon ne mogu mnogo da pomognu.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama